Čerkasov za Euronews Srbija: Rat u Ukrajini ostavlja značajne posledice i u Rusiji

Ruski mirovni aktivista i borac za ljudska prava Aleksandar Čerkasov kaže za Euronews Srbija da se i njegove kolege, ali i građani u Rusiji suočavaju sa neviđenom represijom i da mnogi nepravedno završavaju u zatvoru od početka rata u Ukrajini. 

Čerkasov je inače član Centra za odbranu ljudskih prava "Memorial", organizacije iz Rusije koja je dobila Nobelovu nagradu za mir 2022. godine. 

 "Ova represivna mašinerija radi više nego u sovjetsko vreme. Ako se prebroji koliko je ljudi uhapšeno i osuđeno u protekle 2,5, skoro tri godine, ispada da je intenzitet ove represivne mašinerije nekoliko puta, možda i 10 puta veći nego za vreme SSSR-a, pod Brežnjevom ili pod Andropovom", rekao je Čerkasov.

Na pitanje kakva je trenutna situacija u Rusiji, kaže da ne može pouzdano da kaže jer je ovu zemlju napustio pre dve i po godine pa zbog toga nema pouzdanu informaciju kako tačno ljudi žive u Rusiji i kako je tamošnjim nevladinim organizacijama.

Međutim, navodi da nema sumnje da se pritisak na njih se sve više povećava, ali da uprskos tome javna aktivnost i rad na ljudskim pravima u Rusiji se nastavljaju i da to nije prestalo.

Čerkasov kaže i da treba imati u vidu i da njegova organizaicja "Memorijal" prebrojala oko 800 političkih zatvorenika, dok jedna druga, OVD Info, broji oko 1.300. 

Objasnio je i da sa početkom velikog rata u Ukrajini, u Krivični zakonik Rusije uvedena su dva nova člana koji se zovu "Diskreditacija ruske vojske" i "Lažne vesti o ruskoj vojsci". 

"Oni su po opisu krivičnog dela za koje se sudi i po zaprećenoj sankciji ponavljaju dva glavna sovjetska politička člana Krivičnog zakonika. Po ova dva člana moguće je dobiti sedam godina i tri godine zatvora. U stvari, sovjetski represivni sistem je ponovo stvoren u smislu značenja i delimično u strukturi, prema tome kako je funkcionisao", objasnio je on.

Kaže i da pored onih koji su procesuirani po Krivičnom zakoniku, ima još desetina hiljada, više od 20 hiljada, onih koji se gone po Zakonu o upravnom postupku. 

"To donekle ponavlja sovjetsku praksu iz 50-ih i 80-ih godina, kada je na jednog zatvorenika dolazilo oko stotinu onih koji su bili pod pritiskom van suda", dodaje.

"U zatvor zbog objave na društvenim mrežama"

Upitan da li je tačno da, prema vestima, postoje ljudi koji idu u zatvor ili se gone nakon što urade nešto što deluje kao neka trivijalnost, on ovo potvrđuje navodeći da organi mogu da reaguju i zbog stava objavljenog na društvenim mrežama.

 "Možete završiti u zatvoru za naizgled potpuno beznačajne stvari. Na primer, za komentar ili za objavu na društvenim mrežama. Za post na društvenim mrežama napravljen davno, pre mnogo meseci. Ili zbog pokušaja polaganja cveća, postavljanja nekog plakata posle napada na neki ukrajinski grad na spomenik Tarasu Ševčenku, ukrajinskom pesniku. Takav spomenik postoji u Moskvi. Ljudi su privođeni i zbog polaganja cveća nakon smrti u zatvoru jednog od lidera ruske opozicije Alekseja Navaljnog", objasnio je.

Kako kaže, ukoliko pogledate spisak onih ljudi koji trenutno dobijaju ozbiljne zatvorske kazne, ima onih koji, prema konceptima bilo koje civilizovane države, nisu počinili ništa krivično. Međutim, objašnjava Čerkasov, Rusija ima za cilj da zabrani i kriminalizuje svaku društvenu aktivnost.

Kaže i da su ljudi Rusiju počeli da doživljavaju kao totalitarnu, pa da sada čak među uhapšenima ima i onih koji su odgovarali na pitanja novinara na ulici o tome šta misle o ratu u Ukrajni.

"Nakon toga, teško je poverovati u iskrenost odgovora ljudi na pitanja o ratu. Po onome što vidimo, mnogi su se prilagodili, mnogi su se dobro prilagodili sadašnjem životu. Činjenica je da je rat, na primer, pomogao Putinu da reši dva važna problema. Zapravo, postojao je problem siromašnih ljudi, postojao je problem siromašnih regiona", kaže.

On je ovo objasnio na primeru jednog siromašnog sela u Sibiru i njihovih žitelja, odnosno kako su oni živeli ranije i kako mogu da žive nakon početka rata u Ukrajini.

"Mogli ste da odete u zatvor, mogli ste da čuvate zatvor, a mogli ste da se po ugovoru regrutujete u motorizovanu streljačku brigadu koja je u tom gradu. I tamo dobijate otprilike toliko novca kao da čuvate zatvor. Ali, počeo je rat, i plaćali su više novca za vojnike po ugovoru. I ispostavilo se da ako odete u ovu brigadu i sklopite ugovor, vi i vaša porodica ćete dobiti novac nezamisliv ranije. A ako vas pošalju u rat i ubiju, onda će vašoj porodici biti plaćeno više novca nego što biste mogli da zaradite ceo život do svoje starosti. To je neka vrlo čudna ekonomija, to je neka vrsta 'nekronomije'", objasnio je.

Putinova taktika

Kaže da su ruske vlasti na takav način delimično rešile problem najsiromašnijih slojeva stanovništva, jer ljudi idu i daju svoj život u zamenu za novac. 

"Problem siromašnih regiona je rešen, jer u rat idu, pre svega, ljudi iz siromašnih regiona. To je vrlo čudan život, sličan posthumnom postojanju, ali se prilično dobro nastavlja", dodao je.
Od početka rata u Ukrajini, od februara 2022. godine, Evropska unija je Rusiji uvela niz sankcija, a glavno pitanje je bilo šta će biti sa ruskom naftom koja je bila jedna od traženijih u evropskim zemljama. 

Međutim, Čerkasov kaže da ruski proizvodi na ovaj ili onaj način pronalaze svoj put do šireg tržišta.

"Rusija je prestala da trguje sa Evropom, odnosno Evropa je nekako prestala da kupuje nešto od Rusije, ali se grade putevi do Azije. Gradi se mnogo puteva. I uopšte, priče o sankcijama, da sada od Rusije niko ništa ne kupuje, to su bajke. Ispostavilo se da svet ne može da živi bez ruske nafte. m, odnosno Evropa je nekako prestala da kupuje nešto od Rusije, ali se grade putevi do Azije. Gradi se mnogo puteva. I uopšte, priče o sankcijama, da sada od Rusije niko ništa ne kupuje, to su bajke. Ispostavilo se da svet ne može da živi bez ruske nafte", kaže on.

Kaže da Rusija nije izolovana iz svetske ekonomije, već naprotiv, ima svoj poprilična udeo uprskos sankcijama.

"Rusija je najveći izvoznik žita na svetu. Rusija je pod Putinom postala najveći izvoznik žita na svetu. Rusija je veliki izvoznik mineralnih đubriva. A taj izvoz niko ne zaustavlja. Zašto? Ako sankcije pogode ovaj izvoz, u Africi će biti gladi i masovne migracije u Evropu. Ruski uranijum je potreban mnogim zemljama i u Evropi i Americi. I ovu stavku izvoza niko ne ukida. To jest, Rusija nije izolovana od svetske ekonomije, kao što bi se moglo činiti ako se čuju priče o sankcijama. Dakle, ovaj život nije nigde otišao", kaže.

Uprkos geopolitičkoj situaciji, kaže da se život u Rusiji nastavlja i postoji.

"Rusija se menja poslednje dve i po godine. To više nije Putinova Rusija na koju smo navikli prethodnih godina. To je nešto drugo, može biti zastrašujuće, opasnije, ozbiljnije. Ali to nikako nije zaustavljen život. A s druge strane, tamo žive i ljudi koji uče decu ili leče decu. I to rade tako da nemaju vojnu simboliku u školi ili u bolnici. Postoje i takvi ljudi. Život u Rusiji je ostao težak. Možda je iseljenicima teško to priznati. A još je teže priznati da žive u drugim zemljama. Jer je teško i zastrašujuće", rekao je.