Igre 
Nespojive realnosti Rusije i Ukrajine: Scenario "NATO za teritoriju" i kuda ide rat posle najnovijih dešavanja?
Komentari09/10/2024
-16:40
Treći samit Ukrajina-Jugoistočna Evropa danas se održava u Dubrovniku uz prisustvo lidera iz regiona i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Razgovara se o primeni tzv. "formule mira". Prethodno su lideri zemalja jugoistočne Evrope i Ukrajine potpisali u Albaniji zajedničku deklaraciju 28. februara, u kojoj su pozvali celu međunarodnu zajednicu da odlučno ojača podršku Ukrajini.
Na samitu učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Jedinstvenu poziciju Srbije i balansiranja na samitu između Rusije i Zapada za Euronews Srbija komentarisao je Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.
"Nije tajna da je Srbija protiv uvođenja sankcija Rusiji. To je zvaničan stav Srbije, moguće da je to možda pokušaj da se izbegde potpisivanje takve deklaracije. Sa druge strane, videli smo da je Srbija bila na svim ostalim međunarodnim forumima gde se raspravljalo o Ukrajini, tako da Srbija nema problem da jasno podrži teritorijalni integirtet Ukrajine, ali prosto iz svojih ličnih razloga nije spremna za uvođenje sankcija Rusiji i to se vidi konkretno i kroz reformsku agendu Srbije koja je usvojena nedavno. U samoj reformskoj agendi kada je pitanje spoljne politike Srbija se tu obavezala da će se potvruditi, da će osigurati da se ne izbegavaju sankcije Rusiji na teritoriji Srbije, ali je veštim rečnikom izbegla da će uvesti sankcije Rusiji. To je još jedan dokaz da Srbija ne želi da uvede sankcije", kazao je Pavković.
Šta je ukrajinska "formula mira" i šta znamo o "planu pobede"
Formula mira Zelenskog sastoji se od 10 tačaka, među kojima su vraćanje svih teritorija u okviru granica iz 1991. koje su pod ruskom kontrolom, povlačenje ruskih trupa, kao i osnivanje specijalnog tribunala za procesuiranje navodnih ruskih ratnih zločina.
Zelenski je takođe najavio da će na sastanku lidera zemalja Ramštajn grupe u Nemačkoj 12. oktobra izneti tzv. "plan pobede" predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, ali je on otkazao dolazak zbog uragana Milton koji preti Floridi. Sastanak na najvišem nivou zemalja koje daju oružje Ukrajini je ubrzo zatim odložen zbog Bajdenove odluke.
U Ramštajnu je učešće najavilo 20 zemalja, a nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da će Bajdenova poseta biti pomerena, kao i da razume njegove razloge.
Nisu poznati tačni detalji "plana pobede", kojeg je Zelenski pomenuo tokom puta u SAD krajem septembra, ali je on za američku televiziju ABC rekao da je u pitanju "most" ka postizanju dovoljno jake pregovaračke pozicije koja bi naterala Rusiju da obustavi rat pod ukrajinskim uslovima, pomenutim u "formuli mira".
Ukrajinski lider je rekao da bi saveznici Ukrajine, podržavanjem njegovog plana, mogli da doprinesu vršenju pritiska na Moskvu da se pridruži mirovnom samitu na kojem će se raspravljati o mirovnom planu Kijeva. Plan pobede, kako tvrde iz Kijeva, ima bezbednosne, političke i ekonomske elemente.
Povezane vesti
Kako je Zelenski naglasio u nizu intervjua i izjava, plan zavisi od toga da li će Zapad podržati njegove zahteve u kratkom roku, tačnije naredna tri meseca. To je takođe period pre inauguracije novog predsednika SAD.
Šef kabineta Zelenskog Andrij Jermak, koji se smatra njegovim savetnikom za nacionalnu bezbednost, rekao je Savetu za spoljne odnose (CFR) u Njujorku da je ključni element "plana pobede" formalni poziv Ukrajini u NATO. NATO saveznici bi onda pružili su Ukrajini diplomatsku i vojnu podršku tokom rata. Drugi verovatni zahtev je dozvola da se raketama dugog dometa koje dostavljaju NATO zemlje napadne duboko u teritoriju Rusije i njenih granica iz 1991.
AP/Mindaugas Kulbis
Na potencijalnom spisku uslova za "plan pobede" je i kontinuirano snabdevanje Ukrajine najsavremenijim oružjem, članstvo u Evropskoj Uniji, kao i ogromna sredstva za rekonstrukciju zemlje.
Rusija je u potpunosti odbacila mogućnost pregovora pod takvim uslovima i promenila svoju nuklearnu doktrinu u iščekivanju napada balističkim projektilima dugog dometa. Prema novoj doktrini Rusija bi ciljala nuklearnim bojevim glavama zemlje snabdevače tim oružjem, čak i u slučaju konvencionalnog napada ili masovnog napada dronovima.
Da li bi Ukrajina menjala teritoriju za članstvo u NATO?
Prema nedavnom članku Financial Times-a zapadne vlade su odustale od ideje da će se rat u Ukrajini okončati tek nakon što ruska vojska napusti tu zemlju, a razmatraju sporazum kojim bi Moskva potencijalno zadržala kontrolu nad osvojenim ukrajinskim teritorijama.
"Moskva zadržava de fakto kontrolu nad otprilike petinom Ukrajine koju je okupirala – iako ruski suverenitet nad njom nije priznat – dok je ostatku zemlje dozvoljeno da se pridruži NATO-u ili joj se daju ekvivalentne bezbednosne garancije“, navodi se u izveštaju lista.
Ideja je da bi u tom slučaju Ukrajina mogla da se oporavi slično kao Zapadna Nemačka nakon Drugog svetskog rata i pridruži EU, što bi zahtevalo i garancije SAD i saveznika da će Kijevu ponuditi članstvo u NATO-u.
Povezane vesti
Rusija je više puta navela da su zamrzavanje sukoba na linijama fronta i ulazak Ukrajine u NATO potpuno neprihvatljivi, a jedan od povoda za rat iz perspektive Moskve je bila opasnost od prijema Ukrajine u Severnoatlantski savez.
U sličnom tonu pisao je juče i Bloomberg tvrdeći da saveznici Kijeva na Zapadu veruju da se Zelenski možda sprema da zauzme "fleksibilniji pristup“ okončanju sukoba sa Rusijom diplomatskim putem.
U svojim izjavama za javnost, Zelenski insistira na tome da bilo kakvi pregovori sa Moskvom mogu da počnu tek nakon potpunog povlačenja ruskih snaga sa cele teritorije Ukrajine. Ranije ove nedelje, on je ponovio da se "pouzdan mir i bezbednost“ moraju postići "bez ikakvog cenjkanja oko suvereniteta ili trgovine teritorijama“.
Tanjug/HINA/Damir Senčar
Povezane vesti
Međutim, Bloomberg je citirao izvore u NATO-u koji su rekli da su ukrajinski zvaničnici signalizirali da su "spremni da priznaju da bi trebalo da dođe do okončanja sukoba sa Rusijom".
Neimenovani zvaničnici iz Alijanse nisu precizirali na koje bi ustupke Kijev bio spreman da bi postigao prekid vatre.
Navodna promena raspoloženja u ukrajinskoj prestonici trebalo je da bude tema sastanka zapadnih saveznika Kijeva u Ramštajnu u subotu, dok Bajden nije otkazao prisustvo.
Jedan od izvora je rekao da ukrajinski zvaničnici i dalje odbijaju da javno otkriju detalje "plana pobede“. Ideja je da sve ostane otvoreno kako bi zadržali "element strateške dvosmislenosti koji bi im dao prostor za dalje manevre“, dodao je izvor.
Bloomberg, slično Financial Times-a, tvrdi da se potencijalna ponuda Kijeva za članstvo u NATO-u vidi kao mogući faktor u svim budućim pregovorima sa Moskvom.
Međutim, jedan od zvaničnika NATO-a rekao je ovom mediju da, pošto Rusija smatra NATO članstvo "crvenom linijom", nije jasno kakva bi formula mogla da dovede sve strane za pregovarački sto.
Podsetimo, u junu je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da je Moskva spremna da prekine borbe i odmah počne pregovore sa Ukrajinom ukoliko Kijev zvanično odustane od NATO aspiracija i povuče se iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i iz Hersona i Zaporožja. Ova ponuda nije imala nikakvih dodirnih tačaka sa "formulom mira".
Scenario puča u Ukrajini koji bi išao u prilog Rusiji
Ideja da bi "formula mira" mogla biti zamenjena formulom "NATO u zamenu za teritoriju", o kojoj se ovih dana priča u zapadnim medijima, mogla bi da izazove pobunu ultranacionalističkih formacija u Ukrajini, navodi se u članku Forbes-a.
Po jednom od scenarija, ovi elementi vojske mogli bi da izvrše puč i svrgnu Zelenskog zbog izdaje pre nego što Zapad ispuni obećanje o stupanju u NATO. To bi izazvalo oštre proteste zapadnih zemalja koji bi dodatno razljutili pučiste, dok bi Rusija mogla da preplavi medije pričom o dvoličnosti Zapada, istovremeno napadajući "antidemokratsku centralizaciju" vlasti Zelenskog.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
Kao istorijski primer Forbes navodi rat u Gruziji 2008. i poteze tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija, koji su doveli do poraza od Rusije i gubitka dela teritorije.
"Setite se da je Sakašvili odbio uslove Kremlja da ustupi separatističke oblasti jer bi protiv njega bio izveden državni udar. To bi se moglo dogoditi u Ukrajini nakon mirovnog sporazuma. U Jermeniji, ultranacionaliste je potčinila Moskva. To će se takođe dogoditi bilo kojoj kliki pučista u Ukrajini. A na duge staze? Oni neće dobiti podršku Zapada i neće pokušati da ponovo pokrenu neprijateljstva. Na sve ovo Moskva je i ranije igrala i manevrisala", napisao je autor članka Forbes-a Melik Kejlan.
Kao dodatni problem sa pokušajem Ukrajine da uđe u NATO Kejlan navodi da, čak i ako se to dogodi, nema garancija da bi bilo koja članica otvoreno zaratila sa Rusijom zbog Ukrajine, ako to nisu spremne sada da urade.
Situacija na frontu takođe ne ide u prilog bilo kakvom kompromisu jer je inicijativa ubedljivo na ruskoj strani. Rusija je nedavno zauzela grad tvrđavu Ugledar na jugu Donjecke oblasti, koja je odolevala napadima od početka rata, pritom nanevši ogromne gubitke 72. mehanizovanoj brigadi, o čemu smo ranije pisali.
Tanjug/AP/Evgeniy Maloletka
U međuvremenu je nastavljen napredak ruske vojske na Pokrovskom fronta. On je drastično usporen ispred samog ključnog grada Pokrovska, kroz koji prolazi čak sedam saobraćajnica, ali je ka jugu pao niz naselja i skoro su potpuno opkoljene ukrajinske trupe između grada Kurahovskog jezera na jugu i sela Novoselidovka na severu.
Ukrajina ima i velike probleme sa ljudstvom jer prisilna navodno mobilizacija uspeva da zameni poginule i teško ranjene, ali ne i da obezbedi rezervu za rotaciju umornih jedinica. Prema podacima ukrajinskih službi, ove godine dezertiralo je čak 43.000 vojnika, a kako smo danas pisali, čak se i najveće patriote odlučuju za ovaj očajnički potez, bez obzira na pretnju robijom.
Preporuka za vas
Komentari (0)