Igre 
Umesto članstva, Makron nudi "utešnu nagradu": Šta predlog o novoj političkoj zajednici u Evropi znači za države Balkana
Komentari11/05/2022
-19:27
Dva dana nakon što je položio zakletvu za svoj drugi mandat u Jelisejskoj palati, francuski predsednik Emanuel Makron iskoristio je govor na Dan Evrope da pred Evropskim parlamentom iznese predlog kojim bi politička mapa kontinenta mogle da bude izmenjena. Makron se, naime, založio za stvaranje "Evropske poltičke zajednice" u kojoj bi bilo mesta i za one koji zvanično nisu u Uniji. Ipak, dok jedni predlog pozdravljaju, drugi ideju vide kao "utešnu nagradu" za sve one koji se već godinama nalaze u "čekaonici".
Prvi mandat Emanuela Makrona nije doneo velike promene kada je reč o reformama unutar Evropske unije, a njegove ideje često su nailazile na neodobravanje. Međutim, rat koji je pre skoro tri meseca izbio u Ukrajini Evropi je doneo novu realnost i učestalije pozive za bližu saradnju. Novi makronov predlog stigao je u trenutku kada Pariz predsedava Savetom EU.
Zajednica koju je predložio bila bi otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima politike, bezbednosti ili energetike. Ona, naime, ne bi prejudicirala nužno buduće članstvo u EU, a takođe ne bi bila zatvorena ni za one države koje su napustile Uniju. I dok se Makron posebno osvrnuo na Ukrajinu, govoreći da će za njeno punopravno članstvo biti potrebne godine, pitanje koje se nametnulo je i šta bi ovo značilo za zemlje Zapadnog Balkana od kojih su neke zašle duboko u proces evrointegracija.
Kako objašnjavaju analitičari za Euronews Srbija, Makronova ideja nije sasvim nova, a francuski predsednik je svestan da nije moguće ostaviti potpuno nedefinisane odnose za zemljama koje nisu članice EU. Pomenuta zajednica bila bi jedna nova međunarodna organizaciji koja bi okupljala sve zainteresovane države, ali put do realizacije ovakvog novog rešenja je dugačak i trnovit. Pitanje je da li ovakav predlog može da dobije podršku ostalih, a iz Berlina su se već čuli signali da Nemačka ne želi da podrži ideju "drugorazrednih članova EU".
Šta je tačno predložio Makron?
Otkako je Rusija 24. februara otpočela invaziju u Ukrajini, u Briselu je intenzivirana debata o proširenju EU. Ukrajina, Gruzija i Moldavija predale su zahtev za članstvo, ali je na samitu održanom u martu u Parizu taj zahtev za brže članstvo odbijen. Sa druge strane, kada je reč o Zapadnom Balkanu, nekoliko vodećih lidera EU isticalo je značaj bržeg napretka u povezivanju ovog regiona sa EU jer bi u suprotnom region mogao da potpadne pod uticaj Rusije ili Kine.
Baš to evropsko povezivanje okosnica je Makronovog predloga. Kako je za Euronews Srbija rekla Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, generalna ideja je stvaranje šire zajednice demokratskih evropskih država koja se neće fokusirati na ekonomiju i unutrašnje tržište već pre svega na zajedničke (geo)političke ambicije i bezbednosne pretnje.
Iako nije ponudio detalje o svom predlogu, Makron je istakao želju da se poveća saradnja EU sa drugim evropskim zemljama, kao što je Ukrajina, s obzirom na to da njeno pristupanje Uniji "nije realno u skorijoj budućnosti".
Povezane vesti
"Postojala je stvarna želja da restrukturiramo Evropu po pitanju više politika, ali je Evropa postavila lestvicu vrlo visoko po pitanju integracije pa nećemo moći integrisati neke države u idućim godinama ili čak decenijama", rekao je Makron.
On je jasno stavio do znanja da će za pristupanje Ukrajine EU trebati nekoliko godina ali da je potrebno pružiti joj nadu u kratkoročnom roku, preneo je Rojters.
"Ukrajina je po svojoj borbi i hrabrosti već iskreno članica naše Evrope, naše porodice, naše unije. Čak i ako joj damo status kandidata sutra, svi savršeno znamo da će proces pristupanja trajati nekoliko godina, a verovatno i decenija", rekao je Makron i dodao da format saradnje s drugim evropskim zemljama samo kroz evropske integracije blokira u određenoj meri energetsku, kulturnu i drugu saradnju.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Kako je za Euronews Srbija objasnila Maja Kovačević, profesorka na Fakultetu političkih nauka, tu bi zapravo bila reč o jednoj novoj međunarodnoj organizaciji, koja bi okupljala ne samo države članice EU već i druge zemlje Evrope koje bi bile zainteresovane.
"Ušlo se u jednu fazu pokušaja osmišljavanja budućih odnosa. Stare zemlje članice su svesne da Ukrajinu ne mogu tek tako da prime, ako ikada i budu mogli da je prime jer mi ne znamo ni budući status te zemlje, ni kako će se ovaj rat završiti. Sa jedne strane to je zaista pitanje za narednih par decenija i tu bih se složila sa Makronom, ali sa druge strane, Makron je svestan da nije moguće ostaviti potpuno nedefinisane odnose sa zemljama nečlanicama ili te odnose svesti samo na neki proces pristupanja koji može da traje decenijama za šta smo uostalom i mi svedoci", istakla je ona.
Šta je sa Zapadnim Balkanom?
Iako Makronu, bar u ovom govoru, u fokusu nije bio Zapadni Balkan već Ukrajina, pitanje koje ostaje jeste šta će biti sa zemljama u reginu od kojih su neke već godinama u procesu otvaranja i zatvaranja poglavlja. Srbija i Crna Gora, podsetimo, najdalje su otišle u svojim pristupnim pregovorima, dok Severna Makedonija i Albanija dugo čekaju da se pomere sa mrtve tačke.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove rekao je za RTS da u Makronovom konceptu ima i dobre i loše vesti - pozitivno je što to omogućava dijalog o novim modalitetima saradnje sa državama koje do sada nisu imale jasnu evropsku perspektivu, a to su države članice Istočnog evropskog partnerstva - Gruzija, Moldavija i Ukrajina, a što se tiče Zapadnog Balkana stvari ostaju nedefinisane.
Povezane vesti
Na pitanje da li ovo znači "ne" za određeni rok Zapadnom Balkanu da se učlani u EU, Novaković kaže da mu se čini da je ovo probni balon koji lansira predsednik Makron, što je on imao i prilikom prvog mandata kada je predlagao Evropu u dve brzine.
Sa druge strane, Milena Lazarević naglašava da kada se bude video konkretniji predlog te Evropske političke zajednice, moći će bolje da se proceni i njen uticaj na evropsku integraciju Srbije i regiona. Za sada, kako dodaje, jasno je da perspektiva članstva za region ovim nije eksplicitno narušena jer je Makron potvrdio da proces pristupanja ostaje putanja za Balkan.
"Predsednik jeste pomenuo i vrlo jasno naglasio da je put pristupanja Uniji za Zapadni Balkan već trasiran, tako da oni koji su pažljivo slušali ili čitali govor nikako ne bi trebalo da budu zbunjeni i pomisle da se ova nova ideja odnosi na zemlje Zapadnog Balkana. Međutim, postavlja se pitanje da li će Evropska unija moći da trima državama Istočnog partnerstva ponudi pravu perspektivu članstva, te se ideja Evropske političke zajednice možda u tom smislu može razumeti kao utešna nagrada za ove zemlje, i možda kao način da se te zemlje suštinski približe Evropskoj uniji, a da to manje iritira Rusiju. Naravno, da li će to tako i biti znaćemo tek kada predsednik ponudi detaljniji predlog ove nove panevropske tvorevine", rekla je Lazarević.
Nakon što je Makronov predlog odjeknuo, kako u domaćim, tako i u zapadnim medijima, u brojnim naslovima ova ideja okarakterisana je kao "utešna nagrada" za zemlje nečlanice. Na pitanje da li je to tako, Maja Kovačević za Euronews Srbija kaže da zavisi kako se posmatra.
"Ja mislim da može da se posmatra i sasvim drugačije jer ono što je važno u savremenim evropskim odosima to je da postoji forum u okviru kojeg je moguće i neophodno da svi budemo za istim stolom. Ovakva jedna inicijativa, pod uslovom da bude ostvarena saglasnost o njenom strateškom dometu, bi mogla da bude korisna, međutim, pitanje je zaista da li može da dođe do razvoja neke strateške ideje, ako do nje ne dođe onda će to biti utešna nagrada u kojoj EU pruža jedan forum zemljama nečlanicama da budu prisutne i prosto konsultovane u određenim pitanjima", rekla je Kovačević.
Ideja koja (ne)će zaživeti
Makronova ideja, kako kaže Kovačević, ima strateški potencijal. Međutim, veliko je pitanje koliko će biti moguće da ona bude sprovedena u delo. Prvi pomešani signali stigli su iz Berlina. Uprkos činjenici da je nemački kancelar Olaf Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata - Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.
Kak piše Dojče vele, kancelar je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU-perspektive zemalja Zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Uniju. I specijalni nemački izaslanik za Zapadni Balkan Manuel Saracin poručio je da se Nemačka zalaže za punopravno članstvo zemalja Zapadnog Balkana, a protiv ideje kako je rekao "drugorazdrednih članova EU".
Tanjug/AP/Michael Sohn
"Ovo ne bi bio prvi put da se Berlin i Pariz ne slažu oko ključnih pitanja u vezi sa proširenjem EU, ali verujem da će oni raditi na tome da svoje stavove približe. Opet, naglasila bih da se ova ideja ne odnosi za Zapadni Balkan, te je tako treba i analizirati i staviti je u kontekst rešavanja pitanja kandidature Ukrajine za članstvo u EU i iznalaženja trajnog rešenja za odnos Ukrajine i i EU", rekla je Lazarević.
Dodaje, međutim, da nije samo pitanje da li će se sa idejom složiti Nemačka koja je sada u fokusu, već i brojne druge države članice koje se protive i daljoj internoj reformi EU.
"Očekujem da će protiv ove ideje biti i istočne države članice EU koje se veoma snažno zalažu za pravu perspektivu članstva za Ukrajinu. Naravno, đavo je uvek u detaljima, tako da će puno zavisiti od sposobnosti francuskih kreatora politike da razviju rešenje koje uvažava interese i brige različitih strana i okupe kritičnu masu za pokretanje jedne ovakve nove tvorevine u Evropi", istakla je ona.
Komentari (0)