Igre 
Specijalni izaslanici, "produžena ruka" velikih sila na Zapadnom Balkanu
Komentari09/01/2022
-19:55
Sve češće se pojavi vest da je neka velika sila odredila osobu koja će zastupati njene interesu u regionu Zapadnog Balkana. "Specijalni izaslanik", "specijalni predstavnik" ili neki treći naziv – reč je o sličnim funkcijama koje do skoro nisu postojale, a vrše ih osobe koje su dobile određene zadatke od SAD, Velike Britanije ili EU.
Reč je o diplomatskim funkcijama koje služe velikim silama da se bave problemima za koje su zainteresovane, objasnio je sagovornik Euronews Srbija Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.
"Žele da imaju čoveka koji će da posreduje između dve strane, da prati situaciju u tom delu Evrope i Balkana, ali i da pronađe rešenje koje bi odgovaralo sili koja ga šalje. Sve to govori o njihovoj zainteresovanosti da se neki problem reši, u skladu sa njihovim interesima, odnosno onim što oni vide kao izlaz iz date situacije", rekao je Zečević.
U poslednje vreme pažnju su izazvala tri specijalna izaslanika zadužena za pitanja na Zapadnom Balkanu ili u Srbiji. To su specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, i specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič.
Lako je uočljivo da specijalni predstavnici uglavnom dolaze sa Zapada, a da nijednog nema iz zemalja poput Rusije ili Kine. Zečević ističe da je ranije bilo i takvih primera.
"Međutim, Zapad se najviše opredeljuje za to zato što smatraju da su oni odgovorni za situaciju u Evropi, s obzirom na to da je nestankom Varšavskog pakta ruski uticaj veoma smanjen na ovom prostoru, pa sebe smatraju odgovornima za održavanje mira u Evropi", rekao je Zečević.
Dodaje da je, pored želje za smirivanjem postojećih tenzija, svakako jedan od razloga i želja da se problemi poput onih u BiH ili dijaloga Beograda i Prištine reše u skladu sa idejama koje postoje na Zapadu.
Povezane vesti
Miroslav Lajčak - Evropska unija
Miroslav Lajčak je u aprilu 2020. godine imenovan za Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana. Kako je tada navedeno u saopštenju Saveta EU, njegovi zadaci su "postizanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova i ostvarivanje pomirenja između partnera na Zapadnom Balkanu".
U pitanju je slovački diplomata koji je još 1999. godine bio saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan. Bio je i dugogodišnji ministar spoljnih poslova Slovačke, kandidat za generalnog sekretara UN i predsednik Generalne skupštine UN, ali i ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji.
Lajčak je sredinom decembra 2021. godine izjavio da dijalog između Beograda i Prištine "nije jednostavan", da je pitanje "podjednako osetljivo i za Srbiju i Kosovo", i da veruje da će se "veoma brzo videti i konkretni rezultati". On je, govoreći za podkast banjalučkog portala Buka, rekao i da dijalog "nema alternativu".
profimedia
"Međutim, dijalog traje duže od decenije i doneo je niz konkretnih i dobrih rešenja. Dijalog nema alternativu i to potvrđuju lideri i na Kosovu i u Srbiji. Danas smo u situaciji da imamo lidere sa snažnim mandatom i u Beogradu i u Prištini. Oni imaju snagu da donesu rešenja i u fazi smo da pregovaramo o tome kakav je najbolji mogući put napred", rekao je Lajčak.
Govoreći o imenovanju britanskog izaslanika za Zapadni Balkan, rekao je da "nažalost, i dalje postoji potreba za povećanim angažovanjem međunarodne zajednice u regionu, ali da je jednostavno njihovo prisustvo potrebno". Dodao je i da je EU najviše prisutna u regionu jer je najveći investitor, trgovinski partner i donator.
"Kada govorimo o političkom angažovanju, želeo bih da istaknem kao pozitivnu stvar vrlo usku saradnju koju imamo sa SAD i administracijom Džozefa Bajdena", rekao je Lajčak.
Gabrijel Eskobar - SAD
Sjedinjene Američke Države imenovale su prvog izaslanika za Zapadni Balkan 2019. Bio je to Metju Palmer, koji je na toj funkciji proveo gotovo dve godine. Nakon njega, 7. septembra 2021. je došlo do smene, pa je za izaslanika Vašingtona imenovan Gabrijel Eskobar, kome ni Srbija, ni region nisu nepoznanica.
Povezane vesti
Kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu američke ambasade, Eskobar je u Beogradu bio i 2001. godine i to kao šef političkog odeljenja nakon što su SAD ponovo otvorile ambasadu u Srbiji posle petooktobarskih promena. Takođe, pre toga, obavljao je nekoliko funkcija u zemljama regiona.
U periodu od 1998. do 2001. godine bio je šef kabineta u Kancelariji visokog predstavnika u Banjaluci, kao i zamenik šefa diplomatskog tima u Podgorici. Poslednje dve godine proveo je na funkciji zamenika ambasadora SAD u Beogradu, a do dolaska aktuelnog ambasadora Entonija Godfrija bio je otpravnik poslova, odnosno rukovodio je diplomatskim predstavništvom SAD u Srbiji.
Eskobaru nije mnogo trebalo da krene u ispunjavanje svojih diplomatskih obaveza, pa je, od stupanja na funkciju, davao izjave koje se tiču situacije u BiH, Crnoj Gori, ali i dijaloga Beograda i Prištine.
Tanjug AP/AP Photo
Povezane vesti
U oktobru, Eskobar je pred Kongresom SAD rekao kako bi "dijalog Beograda i Prištine, idealno, trebalo da se završi međusobnim priznanjem". Takođe, nekoliko puta je naglasio kako SAD daju podršku specijalnom predstavniku EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavu Lajčaku, da "nastavi snažno da radi na mnogo izazovnijim pitanjima".
Kao jedan od najvećih problema u BiH, Eskobar je naveo korupciju. On je u intervjuu za CNN rekao da je u pitanju jedna od najkorumpiranijih država u Evropi, i da "većina pretnji" po Dejtonski mirovni sporazum dolazi od Milorada Dodika, srpskog člana Predsedništva BiH. Nešto ranije, u razgovoru sa hrvatskim članom Predsedništva Željkom Komšićem izrazio je punu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH i dodao da ne postoji nikakva ustavna mogućnost za otcepljenjem Republike Srpske.
Kada je u pitanju Crna Gora, Eskobar je rekao da vlada aktuelnog premijera Zdravka Krivokapića ima punu podršku SAD, i da se Vašington "neće mešati niti odlučivati o strukturi crnogorske Vlade".
Stjuart Pič - Velika Britanija
Poslednja zemlja koja je imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan je Velika Britanija, i to početkom decembra 2021. godine. U pitanju je ser Stjuart Pič, čiji će cilj, kako je formulisano u zvaničnom saopštenju, biti da "zastupa britansku privrženost stabilnosti i napretku regiona". Pič je pre ove pozicije bio predsednik vojnog odbora NATO, što je najviša vojna funkcija u ovom savezu.
Piču region Zapadnog Balkana nije nepoznat, pošto je 2000. godine bio na čelu vazduhoplovnih snaga KFOR-a na Kosovu. Kako se navodi u saopštenju britanske vlade, radiće na pitanju Kosova, odnosno sa partnerima će dati podršku na podršci dijalogu Beograda i Prištine uz posredništvo Evropske unije.
NATO
Što se tiče ostalih pitanja kojih bi mogao da se dotakne, navedeno je da Pič upozorava kako se Bosna i Hercegovina suočava sa najvećom "egzistecnijalnom pretnjom" u posleratnom periodu, kao i da postoje "realne šanse za dalje podele i konflikte". Navodi se i da će će podržati rad međunarodnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, koji i dalje ima punu podršku Ujedinjenog Kraljevstva.
Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Tras rekla je, povodom Pičovog imenovanja, da je to "jasan dokaz britanske predanosti Zapadnom Balkanu". Dodala je i da se "raduje produbljivanju ekonomskih i bezbednosnih veza sa Zapadnim Balkanom, ali i zajedničkom radu na borbi protiv malicioznih činilaca". Tras je naglasila i da će Pič imati ključnu ulogu u ovom poslu.
Koji izaslanik može da ima najviše uticaja?
Zečević smatra da, na neki način, najviše smisla od sve tri funkcije specijalnih izaslanika ima upravo izaslanik EU.
"Ako postavite uslov Srbiji u poglavlju 35, što podrazumeva 'normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine', naravno da najviše ima smisla izaslanik EU Miroslav Lajčak. Pošto je to sam uslov za ulazak u EU, on mora bliže da prati situaciju i da pronađe rešenje u vezi sa normalizacijom odnosa", kaže Zečević.
Dodaje, međutim, da problem može predstavljati to što su mehanizmi spoljnopolitičkog odlučivanja EU prilično spor i zahtevaju konsenzus svih 27 država članica, ali i to to što među samim članicama postoje različita shvatanja "kosovskog problema".
Upravo zato, kao izaslanika sa potencijalno najvećim uticajem izdvaja Gebrijela Eskobara.
"On ima operativnu ulogu u smislu da su SAD predvodnik NATO pakta, i da su vojne snage koje su na Kosovu de fakto deo NATO, iako nastupaju u ime UN. Uopšteno, Amerikanci imaju veliki uticaj na Albance i na situaciju u Evropi, tako da, ako bih hteo da tražim nekoga ko ima potencijalno najveći uticaj, možda bi to bio upravo američki izaslanik", kaže sagovornik Euronews Srbije.
Kada je u pitanju britanski izaslanik, njega smatra, pre svega, "produženom rukom SAD".
"Mislim da je taj posao poveren Britancima kako bi se oni vratili u evropsku politiku. Izlaskom iz EU, Velika Britanija ne može više da deluje u spoljnopolitičkim okvirima na način na koji su delovali unutar evropskog bloka", zaključio je Zečević.
Preporuka za vas
Komentari (0)