Popović: Nastavlja se rad na zakonima važnim za evropske integracije

Ministarka pravde Maja Popović najavila je da su najvažniji zadaci Ministarstva u 2025. godini nastavak rada na izradi nacrta zakona o Pravosudnoj akademiji, o izmenama Krivičnog zakonika i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, a čije usvajanje je važno i zbog evropskih integracija i usklađivanja srpskog zakonodavstva sa evropskim.

Popović je u intervjuu za Tanjug istakla i da donošenje ovih zakona  predstavlja deo aktivnosti iz revidiranih akcionih planova za Poglavlja 23 i 24.

Ona je rekla i da je Srbija mnogo toga uradila kada je reč o sprovođenju neophodnih reformi na evropskom putu u oblasti vladavine prava kao što su promene Ustava u oblasti pravosuđa, donošenje pravosudnih zakona i podzakonskih akata.

Popović je podsetila da su tokom 2024. godine za ova tri zakona održane javne jasprave, a da će se na predlog struke nastaviti i tokom ove godine kako bi se došlo do najšireg konsenzusa.

Ministarka je rekla i da je ponosna, jer je Venecijanska komisija dala pozitivno mišljenje na nacrt zakon o Pravosudnoj akademiji, a dodala je da je za zakone iz krivičnog zakonodavstva potrebno mišljenje Evropske komisije i da je u toku rad sa kolegama iz Evrope na njihovom usklađivanju.

Tokom javne rasprave veliku pažnju je privukla inicijativa da se Krivični zakonik dopuni krivičnim delom neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine, što je Ministarstvo pravde ocenilo kao opravdano.

Kako je navela ministarka, biće predloženo najbolje zakonsko rešenje kojim će se zaštititi intimni sadržaj od zloupotrebe i širenja putem društvenih mreža, bilo propisivanjem novog krivičnog dela ili u okviru nekog od postojećih krivičnih dela.

Sa druge strane, tokom javne rasprave najviše je "napadano" uvođenje krivičnog dela objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, zbog čega će ovaj predlog, kako je istakla ministarka, biti preciziran, odnosno taksativno će biti navedeno da će se kažnjavati objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnih dela vezanih za pedofilske sadržaje i pedofiliju, ubistva, droge, nedozvoljeno korišćenje oružja, terorizam, falsifikovanje isprava, falsifikovanje novca.

Govoreći o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji, Popović je istakla da je on pripremljen kako bi se na sistemski način uredilo utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za izbor na sudijsku, odnosno javnotužilačku funkciju na osnovu jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje i kvalitet rada u pravosuđu. 

"Da bi se ovi ciljevi postigli neophodno je da budu unapređeni kapaciteti i položaj Pravosudne akademije, kao ustanove koja će uspešno sprovoditi kvalitetne obuke i istraživanja u pravosuđu. To će omogućiti profesionalno, nezavisno, samostalno, nepristrasno i efikasno obavljanje sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i stručno i efikasno obavljanje poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja", navela je ona.

Naglasila je da obuke nosilaca pravosudnih funkcija predstavljaju važan segment vrednovanja njihovog rada, a njihovo održavanje je od značaja za efikasan i kvalitetan rad pravosuđa. 
Dodatnu garanciju za uspešno obavljanje ovih poslova iz nadležnosti Pravosudne akademije, kako je istakla, predstavlja sprovođenje stručnog nadzora nad njenim radom od strane Visokog saveta sudstva, kao nezavisnog državnog organa koji obezbeđuje i jemči nezavisnost sudova, sudija, predsednika sudova i sudija porotnika i Visokog saveta tužilaštva, kao samostalnog državnog organa koji obezbeđuje i jemči samostalnost javnog tužilaštva i nosilaca javnotužilačke funkcije.

Ona je napomenula da je prethodne godine doneta i Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. godine, kao značajan strateški dokument u toj oblasti, kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje. 

Na pitanje da li će ovog puta Savet bezbednosti UN imati sluha za molbu Srbije da njeni državljani kazne izrečene pred "Haškim tribunalom" služe u Srbiji, ministarka je rekla da će i dalje insistirati da svi njeni državljani, koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kaznu zatvora služe u svojoj zemlji. 

"U tim naporima imamo punu podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je i ranije tokom sednica Saveta bezbednosti na kojima su razmatrani izveštaji o saradnji sa bivšim Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, a sada Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale, jasno i nedvosmisleno istakao da će Srbija nastaviti da se bori za poštovanje međunarodnog prava, da ozbiljno shvata svoju obavezu da sarađuje sa Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, ali i zabrinutost što se najviše osuđuju Srbi, dok za zločine nad Srbima gotovo da nije bilo osuđujućih presuda", naglasila je ministarka.

Ona je istakla da su uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne koje je izrekao Haški tribunal nehumani i da su im, zbog nemarnog odnosa zatvorskih uprava prema njima, često ugroženi životi.

Popović je dodala da se njima ne pruža adekvatna lekarska nega, te da im se onemogućava pravo na posetu od strane članova porodica, a uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana, što su, kako je ocenila, osnovna ljudska prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima. 

"Smatram nedopustivim dugogodišnje neodlučivanje ili negativno odlučivanje o molbama osuđenih lica za puštanje na uslovni otpust, jer nepostupanje po tim molbama ili odbijanje molbi, za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje u kom se nalaze, a koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom" naglasila je ona.

Pored normativne aktivnosti Ministarstva Popović se osvrnula i na velike infrastrukturne projekte.
"Otvorili smo kompletno rekonstruisanu zgradu suda u Nišu 'Filip Kljajić' koja ima više od 10.000 kvadratnih metara, za koju je izvdojeno 800 miliona dinara", rekla je ona i dodala da je zgrada pravosudnih organa u Novom Sadu gotova i da će u nju biti smeštena krivična odeljenja Osnovnog i Višeg suda kao i Osnovnog i Višeg javnog tužilaštva.

Ministarka je najavila nastavak unapređenja infrastrukturnih kapaciteta za smeštaj Trećeg osnovnog suda i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zatim pravosudnih organa u Kruševcu, Smederevu, Senti i Kraljevu, kao i Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Privrednog suda u Somboru. 

Ukupna površina tih objekata je veća od 38.000 kvadratnih metara, a kako je objasnila, planirana vrednost radova je više od 57 miliona evra. 

Prema njenim rečima, ove godine će biti otvorena rekonstruisana zgrada Pravosudne akademije, te će se nastaviti i rad na razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u pravosuđu.