Politika

Kratko saopštenje i jasne poruke sastanka Vučića i Šmita: "BiH se ponovo vraća na sto"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/04/2022

-

19:44

Kratko saopštenje i jasne poruke sastanka Vučića i Šmita: "BiH se ponovo vraća na sto"
Kratko saopštenje i jasne poruke sastanka Vučića i Šmita: "BiH se ponovo vraća na sto" - Copyright Tanjug/Dragan Kujundžić

veličina teksta

Aa Aa

Šturo saopštenje iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića nakon sastanka s visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini Kristijanom Šmitom daje malo detalja o samom razgovoru, ali sam njihov susret donosi brojne i jasne poruke, ocenjuju sagovornici Euronoews Srbija.

Nakon sastanka saopšteno je da je analizirana situacija u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini i da su se sagovornici založili za očuvanje mira. Kako je navedeno u saopštenju. Kristijan Šmit je izneo svoje viđenje razloga za upotrebu Bonskih ovlašćenja, a Vučić je izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama i primenom Bonskih ovlašćenja, za koje smatra da ne doprinose stabilnosti.

"Sastanak Šmita i Vučića u Beogradu nakon što je visoki predstavnik upotrebio bonska ovlašćenja govori da se Bosna i Hercegovina vraća na sto i da je ponovo pitanje kakvi će biti unutrašnji odnosi", kazao je za Euronews Srbija Despot Kovačević, docent na Fakultetu političkih nauka.

Kakve poruke donosi sastanak u Beogradu?

Kovačević navodi da sam sastanak govori o tome da se Bosna i Hercegovina vraća u fokus.

"Ključna teza je da sastanak dovoljno govori, predsednik Srbije sa Šmitom razgovara to znači da on ima legitimitet koji očigledno i Srbija priznaje", kazao je Kovačević ističući da jeste važno što, s druge strane, vlada RS i član Predsedništva Dodik osporavaju mandat Šmita.

Euronews

Novinar iz Sarajeva Amir Šećkanović smatra i da se odlazak Šmita u Beograd tumači i kao nešto što će pomoći u sprovođenju Dejtona "jer to jeste njegov zadatak u BiH".

"Deset je tačaka mirovnog sporazuma, između ostalog i tačke koje se tiču imovine BiH, za sprovođenje tih stvari koje donosi visoki predstavnik potrebna je podrška Hrvatske, Srbije, naravno i institucija BiH", kazao je Šećkanović za Euronews Srbija.

Susret Šmita i Vučića svakako nosi i poruku akterima u Republici Srpskoj, ali nagoveštava i ponašanje međunarodne zajednice.

"Važna je poruka, s obzirom na to da konstantno gledamo priču kako Dodik proziva Šmita, kao i cela garnitura SNSD-a i negiraju postupke njega i Ustavnog suda BiH, a Dodik već godinama ima jedino uporište u Aleksandru Vučiću koji ga bar sasluša kada niko neće. Poruka je svima da Srbija treba da bude deo igre, da je progresivni partner, kao i da Dodik ostaje sa sve manje prijatelja zbog svoje nazadne politike", kazao je Šećkanović.

Euronews

On je dodao i da Šmit dolazi iz Nemačke koja je važna predstavnica međunarodne zajednice i da je zato njegova uloga još istaknutija.

To ističe i Despot Kovačević, koji je naveo da su aktuelna dešavanja u Evropi povezana i sa dešavanjima u BiH.

"Treba povezati i promene u Nemačkoj, kraj jedne politike, a onda i ukrajinsku krizu, kraj jedne druge poltike. Šmit je iz CDU-a, očekivalo se da će on izgubiti svrhu, ali politike zelenih i socijaldemokrata govore da je BiH njima važna", kazao je Kovačević.

Bonska ovlašćenja i Ustavni sud

Kovačević je primetio da je Šmit po dolasku na mesto visokog predstavnika najavio da će koristiti bonska ovlašćenja, iako je njegov prethodnik za 12 godina mandata tek na odlasku primenio tu mogućnost.

"Bonska ovlašćenja su sporan momenat. Nakon Dejtona su više puta delegitimisana, pa su se vraćala, a koriste se u situacijama kada upravo treba da se intepretira Dejtonski sporazum", kazao je Kovačević.

Amir Šećkanović je povodom same odluke Šmita da odloži primenu zakona rekao da "ukoliko bi BiH ostala bez imovine bila bi suverena države bez imovine na svojoj teritoriji".

Podsetio je da je ovo šesti put da RS traži prisvajanje imovine BiH i da je prethodnih pet puta to sprečio Ustavni sud.

"Sada je Šmit stavio odluku van snage, a čeka se odluka Ustavnog suda", kazao je on.

To, smatra Kovačević, otvara nova pitanja.

"Odluke donete bonskim ovlašćenjima jesu privremene i o njima konačno odlučuje Ustavni sud. Tu se onda ulazi u drugu problemaiku Ustavnog suda, ko tamo sedi, kako donosi odluke, koliko je to suverena odluka jer su deo suda i strane sudije", kazao je Kovačević za Euronews Srbija.

 

Komentari (1)

Leopold

14.04.2022 20:09

Ne razumem zašto je BIH članica UN kad nije suverena država nego strani protektorat?

Srbija