Igre 
Kristijan Šmit upotrebio bonska ovlašćenja, poništen Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske
Komentari12/04/2022
-19:36
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit upotrebio je danas bonska ovlašćenja i doneo Odluku kojom je faktički poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, koji je Narodna skupština Republike Srpske usvojila 10. februara ove godine.
Šmit je prvi put od stupanja na dužnost upotrebio bonska ovlašćenja, a svoju odluku saopštio je danas na pres konferenciji pred zgradom OHR-a. Odluka je stupila na snagu odmah po objavljivanju na web-stranici OHR-a.
"Svi koji ne budu poštovali ove moje odluke, moraju snositi pravne posledice. I kada je reč o ličnoj odgovornosti i kad je reč o transkacijama. Optimističan sam sad i spreman da sada dođemo do dobrih odluka", poručio je Visoki predstavnik u BiH.
Prema Zakonu čiji je pun naziv Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine koji je Šmit doneo i kojim je ukinuo propis RS, pod državnom imovinom podrazumeva se: nepokretna imovina koja pripada državi Bosni i Hercegovini na osnovu međunarodnog Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji su 29. juna 2001. god. potpisale države Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i Savezna Republika Jugoslavija, nepokretna imovina na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina do 31. decembra 1991. godine, poljoprivredno zemljište, koje državnom imovinom smatra Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojoj odluci u predmetu br. U-8/19, reke, šume i šumsko zemljište koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojim odlukama u predmetima br. U-9/19 i br. U-4/21 utvrdio kao državno vlasništvo.
Dodik: Potez Kristijana Šmita je kič i šund politike
Na odluku Šmita reagovao je srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik koji je, kako prenosi Srna, izjavio da je imovina Republike Srpske imovina Republike Srpske i tu ne pomažu ni bonska, niti bilo kakva ovlašćenja.
"Najbolji sinovi Republike Srpske nisu izginuli da bi neizabrani Nemac Kristijan Šmit krčmio ono za šta su dali najvrednije", prenosi Srna Dodikov odgovor na molbu da prokomentariše tvrdnju nemačkog diplomate Kristijana Šmita da obustavlja Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.
Dodik je podsetio da je pitanje imovine rešeno 1995. godine u Dejtonu i "samo neizabrani i nepotvrđeni stranac, poput Kristijana Šmita, može da se bavi pitanjima koja su u Ustavu BiH već rešena".
Povezane vesti
"Partnere u FBiH pozivam da se poštuju Ustav BiH i Dejtonski mirovni sporazum, a gospodinu Šmitu preporučujem da kupi kartu za Nemačku u jednom pravcu. Danas mu je istekao godišnji odmor!", rekao je srpski član Predsedništva BiH, a prenose Nezavisne novine.
Tanjug/Miloš Milivojević
Ambasada SAD: Međunarodna zajednica primorana na reakciju
Ambasada SAD u BiH pozdravila je danas odluku visokog predstavnika Kristijana Šmita da poništi Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, ocenjujući da je vlast u Republici Srpskoj "jednostrano i antiustavno delovala po tom pitanju".
"Lideri u Republici Srpskoj su nažalost odbili da budu konstruktivni po pitanju državne imovine. Umesto toga odlučili su se na antidejtonsko, antiustavno i jednostrano delovanje", istakli su iz ambasade.
Ocenili su da je "odbijanje RS da dobronamerno deluje u državnim institucijama i da razgovara o državnoj imovini", kako su naveli, primoralo međunarodnu zajednicu da reaguje, navode Nezavisne.
Šmitovu odluku pozdravili su, pored ostalih, i predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović, član Predsedništva Željko Komšić i ministarka spoljnih poslova Bisera Turković.
Novom zatezanju odnosa u BiH prethodila je odluka RS o usvajanju propisa, a potom Ukaz kojim je predsednica RS Željka Cvijanović i 7. aprila proglasila Zakon o nepokretnoj imovini koji je na snagu trebalo da stupi 14. aprila.
Povezane vesti
"Proglašavam Zakon o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti, koji je Narodna skupština Srpske usvojila na 20. redovnoj sednici, održanoj 10. februara 2022. godine", napisano je u Ukazu Željke Cvijanović, objavljenom Službenom glasniku Srpske.
Prema ovom zakonu, na Republiku Srpsku bi trebalo da bude upisana nepokretna imovina koju koriste entitetske institucije, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove i druge javne službe čiji su osnivači RS, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Kako podseća RSE, Republika Srpska je već imala zakon koji se bavio pitanjem državne imovine, ali je stavljen van snage odlukom Ustavnog suda BiH 2012. godine. Ustavni sud BiH je, u skladu sa ovom odlukom, kasnije osporavao i druge zakone koji državnu imovinu prepisuju na entitet RS.
Pozivi Šmitu da iskoristi ovlašćenja
Nakon proglašenog Ukaza o Zakonu o nepokretnoj imovini, Šmit je pozvao vlasti RS da stave zakon van snage. Nakon toga usledile su reakcije drugih političkih atera u BiH koji su pozivali Šmita da primeni svoja bonska ovlašćenja i stavi van snage pomenuti zakon.
Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, je komentarišući sankcije Vlade Velike Britanije srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović, ocenio da je "to jasna poruka koja govori šta vlasti Velike Britanije misle o antidržavnim aktivnostima političara iz Republike Srpske". On je tako pozvao i Kristijana Šmita da stavi Zakon o nepokretnoj imovini RS van snage.
Takođe, i tri stranke na vlasti u sarajevskom kantonu, DP BiH, Narod i Pravda i Naša stranka, od Kristijana Šmita tražile su da iskoristi bonska ovlašćenja i smeni predsednicu Republike Srpske Željku Cvijanović, zbog, kako su naveli, potpisivanja neustavnog, antidejtonskog zakona o imovini.
Bonska ovlašćenja i sporna pozicija Visokog predstavnika
Podsetimo, Šmitov prethodnik, Valentin Incko, odlazeći sa mesta Visokog predstavnika iskoristio je mogućnost bonskih ovlašćenja nametnuvši izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, a kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, čime se produbila politička kriza u ovoj zemlji.
Tanjug AP/AP Photo
Zbog izmena Zakona, predstavnici vlasti RS povukli su se iz državnih institucija.
Takođe, Republika Srpska do danas osporava institciju Visokog predstavnika, ističući njegovu nelegitimnost i nepriznavanje od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je u vezi i sa prethodno pomenutim spornim izmenama Krivičnog zakona, koje je doneo Visoki predstavnik.
Bonska ovlašćenja ustanovljena su decembra 1997. godine na bonskom zasedanju Saveta za sprovođenje mira. Njih visoki predstavnik koristi da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu.
Komentari (0)