Šta je saopšteno nakon sastanka predsednika Srbije i Šmita - Vučić izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

14/04/2022

10:44

Šta je saopšteno nakon sastanka predsednika Srbije i Šmita - Vučić izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama

Predsedništvo Srbije - Copyright Predsedništvo Srbije

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa Visokim predstavnikom u Bosni i Hercegovini Kristijanom Šmitom. Dvojica sagovornika analizirali su situaciju u regionu, posebno u Bosni i Hercegovini, navedeno je u saopštenju iz Predsedništva Srbije.

Kako se navodi, Kristijan Šmit je izneo svoje viđenje razloga za upotrebu Bonskih ovlašćenja, a predsednik Vučić je izrazio jasno neslaganje sa poslednjim odlukama i primenom Bonskih ovlašćenja, za koje smatra da ne doprinose stabilnosti.

"Vučić i Šmit su se saglasili da je očuvanje mira u Bosni i Hercegovini i celom regionu od presudnog značaja za ekonomski napredak Zapadnog Balkana", piše u saopštenju.

Visoki predstavnik Christian Schmidt susreo se sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kako bi razgovarali o situaciji na Zapadnom Balkanu. „Konstruktivni dijalog je od ključne važnosti za stabilnost i napredak u regiji,“ rekao je Schmidt. pic.twitter.com/uj4uenu6zx — OHR BiH (@OHR_BiH) April 14, 2022

U Beogradu će sutra biti održan sastanak predsednika Srbije i srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika, potvrđeno je za Euronews Srbija iz Dodikovog kabineta.

Sastanak posle odluke o primeni Bonskih ovlašćenja

Kristijan Šmit je došao u Beograd nakon što je, po prvi put od stupanja na dužnost, upotrebio Bonska ovlašćenja i doneo Odluku kojom je faktički poništio Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske, koji je Narodna skupština Republike Srpske usvojila 10. februara ove godine. On je ranije svoju odluku saopštio na pres konferenciji pred zgradom OHR-a, a odluka je stupila na snagu odmah po objavljivanju na internet-stranici.

"Svi koji ne budu poštovali ove moje odluke, moraju snositi pravne posledice. I kada je reč o ličnoj odgovornosti i kad je reč o transkacijama. Optimističan sam sad i spreman da sada dođemo do dobrih odluka", rekao je tada.

Prema Zakonu čiji je pun naziv Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine koji je Šmit doneo i kojim je ukinuo propis RS, pod državnom imovinom podrazumeva se: nepokretna imovina koja pripada državi Bosni i Hercegovini na osnovu međunarodnog Sporazuma o pitanjima sukcesije, koji su 29. juna 2001. god. potpisale države Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Slovenija i Savezna Republika Jugoslavija, nepokretna imovina na kojoj je pravo raspolaganja i upravljanja imala bivša Socijalistička Republika Bosna i Hercegovina do 31. decembra 1991. godine, poljoprivredno zemljište, koje državnom imovinom smatra Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojoj odluci u predmetu br. U-8/19, reke, šume i šumsko zemljište koje je Ustavni sud Bosne i Hercegovine u svojim odlukama u predmetima br. U-9/19 i br. U-4/21 utvrdio kao državno vlasništvo.

Dodik: Zakon će stupiti na snagu

Milorad Dodik je juče rekao da će Zakon o nepokretnoj imovini Republike Srpske stupiti na snagu bez obzira na "pokušaj Kristijana Šmita da ga suspenduje".

"Naš Službeni glasnik će to objaviti. On stupa na snagu. Obaveza svih organa u Republici Srpskoj je da postupaju u skladu sa tim. Nikakva odluka pojedinca, pogotovo takvog kao što je Šmit, ne može to da zaustavi i neće zaustaviti. Oni će pokušati da to guraju putem Tužilaštva BiH, ali dobro, to očekujemo, nije ovo laka borba. Ja nisam došao ovde da se lagodno provodim, kao što to neko iz opozicije čini i radi", naveo je Dodik.

Na optužbe da Republika Srpska krši Dejtonski sporazum, Dodik kaže da iole dobrim poznavaocima prilika u BiH to izgleda smešno, jer, kako je naveo, "ako je neko kršio Dejton onda je to Britanac koji se zove Pedi Ešdaun'".

Šta je prethodilo novom zatezanju

Nakon proglašenog Ukaza o Zakonu o nepokretnoj imovini, Šmit je pozvao vlasti RS da stave zakon van snage. Nakon toga usledile su reakcije drugih političkih atera u BiH koji su pozivali Šmita da primeni svoja Bonska ovlašćenja i stavi van snage pomenuti zakon.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić, je komentarišući sankcije Vlade Velike Britanije srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović, ocenio da je "to jasna poruka koja govori šta vlasti Velike Britanije misle o antidržavnim aktivnostima političara iz Republike Srpske". On je tako pozvao i Kristijana Šmita da stavi Zakon o nepokretnoj imovini RS van snage.

Takođe, i tri stranke na vlasti u sarajevskom kantonu, DP BiH, Narod i Pravda i Naša stranka, od Kristijana Šmita tražile su da iskoristi bonska ovlašćenja i smeni predsednicu Republike Srpske Željku Cvijanović, zbog, kako su naveli, potpisivanja neustavnog, antidejtonskog zakona o imovini.

Šta su Bonska ovlašćenja?

Podsetimo, Šmitov prethodnik, Valentin Incko, odlazeći sa mesta Visokog predstavnika iskoristio je mogućnost bonskih ovlašćenja nametnuvši izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine, a kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, čime se produbila politička kriza u ovoj zemlji.

Zbog izmena Zakona, predstavnici vlasti RS povukli su se iz državnih institucija.

Takođe, Republika Srpska do danas osporava institciju Visokog predstavnika, ističući njegovu nelegitimnost i nepriznavanje od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, što je u vezi i sa prethodno pomenutim spornim izmenama Krivičnog zakona, koje je doneo Visoki predstavnik.

Bonska ovlašćenja ustanovljena su decembra 1997. godine na bonskom zasedanju Saveta za sprovođenje mira. Njih visoki predstavnik koristi da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu.