Euronews Region o Danu sećanja na žrtve Jasenovca: Šta razlike u kulturi pamćenja otkrivaju o odnosima Srbije i Hrvatske

Republika Srpska i Srbije juče su zajednički obeležile dan sećanja na žrtve ustaškog genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i 80 godina od dana kada su logoraši probili žice Jasenovačkog logora. Nekoliko dana ranije, šokirajući hrvatske medije, u Jasenovcu se okupio i ceo državni vrh te zemlje. Šta nam razlike u kulturi sećanja govore o našim današnjim odnosima, a šta o budućim političkim dogovorima? 

Ovo je bila tema emisije Euronews Region, gde su gostovali istoričar Milan Gulić i politikolog Vojislav Savić.

Gulić: Svedočanstva preživelih ključ za razumevanje istine o Jasenovcu

Istoričar Milan Gulić naglašava da je logor smrti Jasenovac specifičan u odnosu na druge logore iz perioda Drugog svetskog rata, pre svega zbog toga što za sobom nije ostavio opsežnu dokumentaciju. Za razliku od nacističkih logora poput Aušvica, gde postoje precizne kartoteke o svakom logorašu, Jasenovac se pretežno oslanja na svedočenja preživelih.

" Svedočanstva preživelih su često jedini izvor o dešavanjima u logoru. Iako ih istoričari tretiraju kao sekundarni izvor, ona zbog svoje snage i autentičnosti nikako ne smeju biti zanemarena. Posebno kada su u pitanju deca, čija su sećanja, zbog užasa koje su preživela, ostala duboko urezana", ističe Gulić.

Gulić objašnjava da logori u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nisu funkcionisali na isti način kao nacistički logori u Evropi.

"U NDH logori nisu bili uređeni po nemačkim standardima, nisu imali formalnu administraciju u meri u kojoj su to imali nacisti. Zato danas imamo veoma malo dokumenata koje su potpisale logorske vlasti. Ali to ne znači da ne možemo rekonstruisati prirodu Jasenovca i ciljeve ustaškog režima", kaže Gulić.

Govoreći o razmerama zločina, Gulić posebno ističe da su Srbi tokom okupacije Kraljevine Jugoslavije bili žrtve u svim okupacionim zonama – italijanskoj, nemačkoj, mađarskoj, bugarskoj i albanskoj – ali da su zločini u NDH imali karakter genocida.

"Srbi, Jevreji i Romi u NDH su planski ubijani zbog svog identiteta. To je suštinska razlika. Na pločama iz tog perioda često piše da su žrtve "rodoljubi" ili "žrtve fašističkog terora", ali suština je da su ti ljudi ubijani jer su bili Srbi", naglašava Gulić.

Euronews Srbija

On objašnjava da je trauma izazvana ustaškim zločinima duboko uticala na političke procese decenijama kasnije.

"Strah od ponavljanja takvih stradanja bio je snažan motiv za stvaranje Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Taj strah se ne može razumeti bez konteksta Drugog svetskog rata i zločina koje je sprovela NDH", ističe Gulić.

Na pitanje o oslobađanju logoraša iz Jasenovca, Gulić podseća da je sam položaj logora bio takav da bi za njegovo oslobađanje bile potrebne ozbiljne vojne operacije.

"Jasenovac je bio postavljen na ravničarskom, lako kontrolisanom terenu, sa industrijskim objektima oko sebe. Logor je propagiran kao radni logor, ali je u stvarnosti bio logor smrti. Logoraši koji su pokušali proboj u aprilu 1945. godine nisu bežali iz logora, već iz smrti", kaže Gulić, dodajući da su, iako je bilo primera oslobađanja poput onog u Jastrebarskom, uslovi u Jasenovcu bili znatno teži.

"Oko 700 dece je oslobođeno iz Jastrebarskog od strane partizanskih jedinica, ali Jasenovac je bio mnogo kompleksniji i smrtonosniji sistem. Pojednostavljivanje tih okolnosti može nas odvesti na pogrešan trag", dodao je Gulić.

Savić: Bez pamćenja Jasenovca, nema ni zaštite srpskog identiteta

Priča o Jasenovcu ima posebnu težinu za narod Krajine i Banjaluke, ističe politikolog Vojislav Savić, podsećajući da gotovo svaka porodica na tim prostorima nosi ličnu priču o stradanju u Drugom svetskom ratu. Kako kaže, sećanje na Jasenovac i druga stratišta nije samo stvar istorijskog pijeteta, već i ključni element zaštite kolektivne svesti srpskog naroda.

"Stradanje naših predaka ima smisla samo ako služi kao opomena budućim generacijama. Ako zanemarimo kolektivnu memoriju i političke procese koji iz nje proističu, rizikujemo da žrtvama nanesemo dodatnu nepravdu", poručio je Savić.

Govoreći o današnjem političkom kontekstu, Savić naglašava da bošnjačke političke elite nisu sklone negiranju Jasenovca, ali ističe da su viktimizaciju inkorporirale u svoj politički program, koristeći je kao osnovu za zahtev za političkim promenama.

"Pojednostavljeno, pokušava se uspostaviti logika da ono što se desilo u Srebrenici treba da bude razlog za ukidanje ili razvlašćivanje Republike Srpske. Ali istorija se ne može tumačiti izdvojeno. Ne možemo uzeti samo poslednjih pet minuta filma, već moramo sagledati i ono što se dešavalo pre toga", rekao je on.

Savić podseća da je stvaranje Republike Srpske bio odgovor srpskog naroda na stravična stradanja u Jasenovcu, Prebilovcima, Starom Brodu i drugim mestima.

"Srbi su ubijani samo zato što su bili Srbi. To je razlog zbog kojeg je srpski narod, u trenutku izbijanja građanskog rata u BiH, shvatio da bez sopstvenih institucija, vojske i države nema opstanka", ističe on.

Euronews Srbija

Iz ličnog iskustva, Savić podseća da su Srbi iz Sarajeva nakon Dejtonskog sporazuma svesno napustili grad, znajući da više neće biti pod srpskom upravom.

"Iskopavali su i prenosili grobove svojih najmilijih u Republiku Srpsku. Tolika je trauma srpskog naroda u BiH zbog onoga što su prošli u Drugom svetskom ratu", rekao je Savić.

On naglašava da ne potcenjuje traume drugih naroda Balkana, ali da je intenzitet zločina ustaškog režima na teritoriji Bosne i Hercegovine bio naročito monstruozan.

"Tamo gde su delovale ustaše, zločini su bili temeljni i uništenje srpskog stanovništva gotovo potpuno", naglasio je Savić.

Savić poručuje da je važno jasno razdvojiti debate o zločinima iz Drugog svetskog rata i onima iz poslednjih ratova devedesetih.

"Republika Srpska je istorijski odgovor na pokušaje istrebljenja srpskog naroda. Ne smemo dozvoliti relativizaciju Jasenovca pričama o drugim zločinima, već iz pijeteta prema svim žrtvama, posebno srpskim, moramo sačuvati istinu i istorijsko pamćenje", rekao je Savić.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu.