Dizanje rampe za srpsku robu, pa red zabrana i "suspendovan" dijalog: Kakva je bila godina za odnose Beograda i Prištine

Komentari

Autor: Euronews Srbija/N. Zdravković, A. Ćup

06/01/2025

09:12

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Kao i svake godine, u pokušaju da se sumira postignuto u dijalogu Beograda i Prištine, naslov i ovog teksta mogao bi da bude sličan kao kod svih prethodnih - dijalog u "ćorsokaku", a ključna pitanja, poput Zajednice srpskih opština, i dalje nerešena. Da je napredak u dijalogu tokom 2024. godine zaista bio sporiji, priznao je u decembru i specijalni izaslanik Evropske unije Miroslav Lajčak. I dok su ga "ohrabrili" mali pomaci, poput osnivanja Zajedničke komisije za nestale osobe, i više je nego jasno da je godina za nama na terenu bila neizvesna, puna zabrana, uz tek poneku optimističnu vest.

Prošla godina počela je ukidanjem viza za nosioce kosovskih pasoša, ali ta odluka nije važila za pasoše koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije. Srbi, građani Kosova i Metohije, ostali su tako jedina grupa koja nije mogla u zemlje EU bez vize. Odluka je promenjena mesecima kasnije, u julu, kada je Savet EU usvojio uredbu kojom se obezbeđuje da ceo region Zapadnog Balkana podleže istom viznom režimu.

Posle više od godinu dana od uvođenja, delimično je ukinuta zabrana za uvoz srpske robe, ali samo preko prelaza Merdare, gde su kamioni morali da čekaju satima, pa i danima, na strogi pregled robe.

Ali, pre nego što su ukinute vize i dignuta rampa za srpsku robu, ukinut je dinar, a ubrzo je došlo i do zatvaranja prostorija Pošte i Poštanske štedionice. Policija je tokom leta upadala u srpske institucije, a one su redom zatvarane. Poslednje u nizu, u decembru, kosovska policija zatvorila je kancelarije srpske Direkcije za građevinsko zemljište i puteve, kao i Javnog stambenog preduzeća u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Sve to vreme, tenzije na terenu podgrevala su i hapšenja Srba, uglavnom pod optužbama za navodne ratne zločine. Hapšeni su i aktivisti, a u Srbe i direktno u Beograd upiralo se prstom i kada je došlo do eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac.

U svim ovim situacijama, dijalog nije mnogo pomogao. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti svega su jednom tokom 2024. bili u Briselu u okviru dijaloga na najvišem nivou. Sastanci su bili bilateralni sa evropskim posrednicima i nisu doneli ništa novo i neočekivano. Glavni pregovarači dve delegacije Petar Petković i Besnik Bisljimi boravili su u Briselu u više navrata, mada u nekim slučajevima nije ni dolazilo do trilateralnog sastanka uz evropske posrednike. Određeni pomak postignut je tek na kraju, u decembru, kada je i postignut dogovor o osnivanju Zajedničke komisije za nestale osobe.

Inače, na Kosovu su za 9. februar zakazani parlamentarni izbori, a analitičari očekuju povećane tenzije i u tom periodu. Centralna izborna komisija nije bila potvrdila kandidate Srpske liste za te izbore, ali je žalba na tu odluku usvojena posle nekoliko dana.

Milivojević: Realizacija politike istiskivanja države Srbije

Govoreći o protekloj godini, dijalogu i tenzijama na terenu, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević rekao je za Euronews Srbija da je 2024. godina bila u punom smislu "realizacija jedne politike privremenih institucija u Prištini - strategije istiskivanja države Srbije i institucija koje su na bilo koji način vezane za državu Srbiju".

"Sa ciljem da se srpski narod dovede u potpunu poziciju zavisnosti od vlasti u Prištini i da se na taj način nametne političko rešenje mimo dijaloga i mimo normi i standarda međunarodnog prava i svega onoga što određuje status KiM. To je otprilike strateški cilj Samoopredeljenja i Kurtija koji je na čelu i ova godina je bila otprilike vrhunac realizacije te politike. Smisao ovoga je dovođenje i srpskog naroda pred svršen čin, u tom smislu da mora na silu da prihvati Prištinu", rekao je Milivojević.

Za to vreme, kako dodaje, dijalog je bio suspendovan, a to važi i danas. Napominje i da je politika Prištine ostala bez suštinske reakcije i uz "prećutno gledanje kroz prste".

"Dijaloga nije bilo. Ključni pokušaj posrednika EU, odnosno dela međunarodne zajednice na čelu sa zapadnim silama je da se traži rešenje na liniji te potvrde kosovske državnosti i u tom smislu je ovu godinu obeležio takozvani Ohridski sporazum sa odredbama koje idu u prilog de facto priznanja i koji idu u prilog nekim geopolitičkim strateškim interesima zapadnih sila. Cela godina je praktično prošla u tome pri čemu nije bilo suštinskog napretka u dijalogu i nije imalo ni šanse da bude u takvim okolnostima. Da li će ga biti videćemo", rekao je on.

Inače, Evropska unija uskoro bi trebalo da saopšti da li će u dijalogu Beograda i Prištine posredovati novi posrednik, i time zameniti još aktuelnog Lajčaka, kome mandat ističe 31. januara, ili će ipak kormilo u dijalogu da preuzme nova šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

Miroslav Lajčak je imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat više puta produžen.

Milivojević kaže da još nije izvesno ko će biti Lajčakov naslednik.

"To je jedan od izazova za naredni period kako će ponašati ova nova administracija, da li će Kaja Kalas zadržati to za sebe ili će neki novi posrednik. To je sada tema koja ostaje, ali ona nije suština priče. Suština priče je strategija nastupa, da li će ona biti na istim linijama koja ne vodi traženju političkog rešenja ili će se menjati format i način vođenja pregovora u korist traženja političkog rešenja na bazi kompromisa. Između ostalog od toga će zavisiti odluka da li će biti novog izaslanika ili će to ići direktno", rekao je Milivojević.

Očekivanja od Trampove administracije

Neka očekivanja da će se stari makar malo pomeriti postoje i zbog toga što 20. januara u Vašingtonu na vlast stupa nova administacija, na čelu sa predsednikom Donaldom Trampom.

Nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri ocenio je nedavno za RTS da "ukoliko je neko sposoban da promeni status kvo, to će biti Tramp", dodajući da će novi američki predsednik imati izbalansiraniji pristup.

Kako je rekao, dijalog pod okvirom Evropske unije doživeo je potpuni fijasko i da to nije samo pitanje Zajednice srpskih opština, već i zabrane korišćenja dinara, preuzimanje vlasti u opštinama na severu KiM.

Milivojević ističe da dosta toga zavisi od stava u Vašingtonu.

"Sa promenom u Vašingtonu nećemo imati istu strategiju koju smo imali do sada. Do sada su delovali objedinjeno, sinhronizovano, pri čemu su Amerikanci malo bili u drugom planu - sa velikim uticajem ali u drugom planu - i delovali su objedinjeno na jedinstvenoj platformi koja vidimo nije dala rezultat. Prema onome što se najavljuje iz Vašingtona teško da možemo da očekujemo nastavak takvog pristupa zbog toga će biti izuzetno važno sa kakve pozicije će nastupati Vašington, a onda i Brisel", istakao je Milivojević.