Igre 
Šta posle još jedne runde pregovora Beograda i Prištine: "Pitanje nestalih humano, ali marginalno za sam dijalog"
Komentari18/12/2024
-18:31
U Briselu je juče održana još jedna "maratonska" runda dijaloga Beograda i Prištine. Za razliku od mnogih pre ove, iz Brisela stižu signali da je ipak bilo nekakvog pomaka. Nakon što je juče dogovoreno formiranje Zajedničke komisije za nestala lica, oglasio se danas specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, te naveo da će uskoro biti održan i prvi sastanak te komisije.
A šta je juče zapravo dogovoreno, krenimo redom. Naime, nakon prvo odvojenog sastanka Lajčaka i glavnog pregovarača Prištine Besnika Bisljimija, na red je došao sastanak sa glavnim pregovaračem Beograda, Petrom Petkovićem, a onda i trojni sastanak.
"Eksperti Beograda su predstavili sve ono što su bila pitanja na dnevnom redu tokom sastanka, onda je usledio i trojni susret sa glavnim pregovaračem Prištine. Ono što smo dogovorili jeste da smo uradili i taj neophodni poslednji korak kada je reč o pitanju nestalih osoba, pa je sada otklonjen i poslednja prepreka kada govorimo o primeni deklaracije o nestalim osobama. Imamo deklaraciju, imamo pravilnik o radu i dogovorili smo sada i zajedničku komisiju koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava kao i do sada Međunarodni komitet Crvenog krsta", naveo je posle trojnog sastanka Petković.
profimedia
Dodao je i da je komisija za nas važna, da je Beograd sve vreme insistirao na njenom formiranju i istakao da pitanje nestalih "za nas nije političko, nego čisto humanitarno pitanje koje mora svakako da bude rešeno".
Ipak, iako je dogovoreno formiranje Komisije za nestala lica, o Zajednici srpskih opština, bar po saopštenjima Evropske unije od sinoć i Lajčakovog od danas, nije bilo mnogo reči. Petković je kratko novinarima posle sastanka rekao da su važna pitanja za Srbe na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština, deeskalacija.
"O tome smo snažno i uporno govorili, insistirali i na bilateralnom sastanku, ali i ja u direktnom susretu sa Bislimijem, koga sam bukvalno pet puta zaredom sve dok je gospodin Lajčak koji je tu sve vreme bio prisutan, pitao da li Priština podržava evropski nacrt statuta, jer nam je neophodno da se dogovorimo oko statuta, kao konkretnog koraka da bi krenuli u pravcu formiranja ZSO, koja je preko potrebna Srbima na Kosovu i Metohiji, jer bez toga nema ni opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji", naveo je Petković.
Euronews/Nemanja Milutinović
Bisljimi je ocenio da je pozitivno to što je tokom jučerašnjeg sastanka doneta odluka o formiranju zajedničke komisije za rešavanje pitanja nestalih osoba.
Povezane vesti
"Razgovarali smo i o nekoliko drugih pitanja kao što su, na primer, kršenje Briselskog sporazuma srpske strane o energetskom pitanju, o pitanju telekomunikacija, o automobilskim tablicama. Dostavili smo dokaze da je Srbija izdala automobilske tablice još u oktobru 2024. godine sa rokom važenja do 10. oktobra ili 8. oktobra 2025. Takođe smo predstavili dokaze da Srbija na carini i dalje koristi apoene koji krše Briselski sporazum", naveo je Bisljimi.
Lajčak se danas oglasio i najavio da će uskoro biti održan i prvi sastanak Komisije za nestala lica.
Euronews/Nemanja Milutinović
"Veoma sam srećan što smo uspešno zaključili pregovore o operacionalizaciji Deklaracije o nestalim licima iz 2023. Važan korak ka konačnom pružanju razrešenja porodicama. Uskoro ćemo organizovati prvi sastanak Zajedničke komisije", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Iks i dodao da je tokom sastanka sa Petkovićem i Bisljimijem razgovarano o koracima navedenim u zaključcima Saveta EU iz ove godine u vezi sa primenom Ohridskog sporazuma.
Lajčak je dodao da je obema stranama poručio da normalizacija odnosa znači integracije u EU i da nema razdvajanja između ta dva procesa.
"Nadmašena očekivanja"
Komentarišući jučerašnji dijalog, politikolog Ognjen Gogić, rekao je za Kosovo onlajn da je poslednja runda dijaloga u Briselu nadmašila očekivanja budući da je postignut dogovor da strane zajedno rade dalje na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Već dugo vremena dijalog, kako je napomenuo, nazaduje ili stagnira te je dodao da niko nije očekivao da će se poslednji sastanak u okviru mandata specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka završiti pozitivnom notom.
Odalović: Priština bila prepreka
Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izrazio je zadovoljstvo što je tokom jučerašnje runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu otklonjena poslednja prepreka za primenu Deklaracije o nestalim osobama i istakao da je neophodno vratiti se mehanizmu koji je već dao značajne rezultate.
Odalović je rekao da se boji da Brisel ne čini dovoljno po pitanju pritiska na Prištinu. Istakao je da su, otkada je usaglašen tekst deklaracije, prepreke bile od strane Prištine, a da je Beograd bio vrlo konstruktivna strana i da nije bio smetnja. Odalović je dodao da je pitanje nestalih humanitarno pitanje.
Povezane vesti
Više pročitajte u odvojenoj vesti.
"Ironično bi se moglo reći da je dijalog čak i nadmašio očekivanja zato što niko nije nikakva očekivanja od ovog razgovora imao, a ipak se završilo na pozitivnoj noti tako što je konstatovano da postoji saglasnost da se radi dalje na utvrđivanju sudbine nestalih lica. Iako je to tema koja se već duže vreme provlači kroz dijalog bez rezultata, ipak je pozitivno da se na taj način završi da je postignut neki dogovor i neka saglasnost strana“, rekao je Gogić za Kosovo onlajn te dodao da je jučerašnji sastanak u Briselu imao pre svega funkciju da "zaključi" Lajčakov mandat.
Primećuje da je dijalog zakazan kada se u Briselu održavaju brojni sastanci te da je bilo potrebno pokazati da je taj proces "živ" i "makar kako bi se donele te deklaracije i ti novi dokumenti u kojima bi bilo konstatovano da se u nekom pravcu ide".
Povezane vesti
Govoreći o Komisiji za nestale, nekadašnji diplomata Zoran Milivojević u razgovoru za Euronews Srbija, navodi da je "ta tema duboko humana, ali je, što se tiče suštine dijaloga marginalna".
"Dakle, prištinska strana nije odustala od svojih strateških ciljeva, nema promena u najmanju ruku, bar do njihovih izbora, kada je reč o ovoj garnituri. Evropska Unija završava ovaj svoj mandat bez suštinskog uspeha u dijalogu, praktično nema ničega posebno novog. Pitanje nestalih, ponavljam, je humanitarno pitanje i oko toga nema spora. To ni srpska strana nikada nije sporila, ni na koji način", rekao je on za Euronews Srbija.
Nastavak dijaloga će, kako kaže, u suštinskom smislu i dalje zavisiti od najvažnijih stvari - Zajednice srpskih opština i Ohridskog sporazuma.
"Kada je reč o Evropi, insistiraće na tom Ohridskom sporazumu. Oni nemaju drugu varijantu, nemaju drugu alternativu i drugi koncept kada je reč o dijalogu. I mi se nalazimo praktično između dve strane. S jedne strane je kontinuitet ovoga što smo imali do sada na platformi Ohridskog sporazuma i drugo je da se menja format i da se menja način vođenja i posredovanja Evropske unije u tim pregovorima", objašnjava Milivojević.
Dodao je i da će dosta zavisiti i od nove američke administracije i toga u kojoj meri će učestvovati u dijalogu.
"Da li će da učestvuju na način kao do sada, u koaliciji sa Evropskom unijom, pri čemu su oni asistirali, a EU to vodila, ili će američka strana to da prepusti EU da zadržava pravo da bude arbitar ukoliko se radi o važnom pitanju ili će se na neki način uključiti. Ali ako se uključi, onda će direktno to rešavati na svoj način, po nekom modelu od ranije ili već kako to Tramp radi, dakle na jedan pragmatičan, direktan način. A što se tiče nastavka dijaloga, videćemo. Mislim da oni još nemaju ideju kako to da nastave", podvukao je Milivojević.
Na pitanje zašto se u saopštenjima EU i Lajčakovom ne pominje pitanje formiranja ZSO, Milivojević odgovara:
"Pa ne pominje se iz prostog razloga što je Lajčak, čiji je ovo bio oproštajni sastanak, bio i njegov cilj, ali i cilj Evropske unije da se njegov mandat, da se ova godina završi sa nekim uspešnim elementom, kako god se on zvao. I vidite da je težište u saopštenju Evropske unije, da je učinjen pomak, da je formirana komisija, postignuta saglasnost, nestali, niko živi ne pominje one druge stvari. I drugo, to je praktično poruka da s jedne strane EU nema alternativu i nema šta da kaže u prilog nekog svog uspeha i s druge strane da prištinska strana nema nameru da uopšte razgovara na tu temu i da na bilo koji način promeni svoj stav, do izbora, ako bude kontinuiteta politike, onda i posle izbora".
Kako je podsetio, pitanje ZSO pomenuo je samo Beograd, te da se na tome i završilo.
"I nama odgovara ovako, zbog ove gužve oko Klastera 3. Nama odgovara da u principu se knjiži da ima nekog napretka vezano za normalizaciju, zato što normalizacija figurira kao uslov za klaster 3. To ne znači naravno da mi odustajemo od Zajednice, ali naprosto nema uslova da se o tome razgovara na ozbiljan način. Ali to ostaje "conditio sine qua non" (uslov bez kojeg se ne može) za suštinski dijalog u budućnosti", zaključio je Milivojević.
"Dijalog nema nikakvu svrhu"
Novinarka sa Kosova i Metohije, Ana Marija Ivković, osvrnuvši se na poslednju rundu dijaloga ukazuje da je on izgubio svrhu.
"Mi vidimo promene stanja na terenu na primer zatvaranje institucija, umesto da se o tome razgovara. Sve što se sa druge strane dogovori, ne bude ispoštovani, tako da dijalog više nema svrhu", navele je Ivković.
A na pitanje da li se posle nove runde dijalog pomerio s mrtve tačke i da je vest o formiranju Komisije samo jedan u nizu veštačkih udisaja za dijalog koji je na "aparatima", odgovara:
"Tako je, veštački udisaj, poznavaoci prilika već govore o tome da nažalost baš po pitanju nestalih nema mnogo suštinskih promena, tako da je ovo samo pokušaj da se pokaze da dijalog 'funkcioniše'".
Govoreći o ZSO, Ivković kaže da joj, kao nekome ko živi na Kosovu i Metohiji, formiranje Zajednice srpskih opština, deluje daleko i nerealno.
"U ovim uslovima deluje mi da je sve realnije od dogovora o ZSO. Čak i neki novi dogovor u šta verujem da se uzda Beograd sa promenom američke administracije, a to bi na primer mogla da bude neka autonomija ili vid podele. Sa druge strane nisam sigurna da li su takva očekivanja Beograda realna, jer nisam sigurna koliko je američka administracija zainteresovana za Balkan u uslovima opšte globalne krize", navodi Ivković, te dodaje:
"Čak i da se formira ZSO bojim se koje i kakve će ingerencije imati i koliko će biti građana koji će biti deo nje. Jer kosovski Srbi pre razmišljaju o odlasku nego o tome da će doći do drastične promene koje će promeniti njihov svakodnevni život na bolje", navela je Ivković.
Komentari (0)