Emisija "Despot Stefan": Surlić i Kovačević o formiranju vlasti u Nemačkoj i Srbiji
Komentari16/04/2025
-21:20
U Nemačkoj su izbori doneli ozbiljan test za partijski sistem. Koliko su ideološki daleko partije koje su sklopile veliku koaliciju? Da li će nova vlada zaustaviti rast Alternative za Nemačku? Šta će biti sa zelenima i levima? Kakve su posledice po Srbiju i region? Da li možemo očekivati kontinuitet ili će se pozicija Berlina prema Beogradu menjati?
A u Srbiji je formirana nova vlada. Postavlja se pitanje, može li ta vlada ponuditi rešenja za krizu poverenja u institucije i izlazak iz sve dublje društvene polarizacije? Večeras razgovaramo o dva procesa formiranja vlasti, u dva sistema, u dva društva, i o tome kako će njihove odluke oblikovati naredne godine u Evropi i na Balkanu. Ovo su bile teme nove emisije Despot Stefan.
Kovačević: Nemačka više nema veliku koaliciju
Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka ocenjuje da koalicija CDU i SPD više ne može da se naziva "velikom", jer SPD gubi značaj, a centar se topi između rasta desnice i levice.
"Imamo krizu relevantnih partija i rast ekstrema, što direktno utiče na društvenu klimu. Nova većina u Bundestagu ima svega 12 poslanika više od neophodnog praga, što ukazuje na krhkost dogovora", kaže Kovačević.
Dodaje da su stranke sada primorane na saradnju jer drugih prihvatljivih opcija nema, ali da i dalje postoje duboke nesuglasice.
"Ovaj koalicioni sporazum je više rezultat nužde nego zajedničke vizije. Bez ozbiljnih promena, Nemačka ulazi u političku i društvenu nestabilnost".
Euronews
Ističe da je politički centar u Nemačkoj ozbiljno oslabio, dok ekstremne opcije rastu. Posebno naglašava rast desničarske AfD, koja je od 2013. značajno ojačala, posebno na istoku zemlje, ali i sveukupnu krizu poverenja u tradicionalne partije.
Povezane vesti
"Nemačka nije izolovan slučaj. Ova kriza umerenih političkih snaga i rast ekstrema vidljiv je širom Evrope, pa i kod nas", ocenio je Kovačević.
Docent FPN-a Stefan Surlić ukazuje da su mladi u Nemačkoj sve skloniji političkim ekstremima, što potvrđuju istraživanja posle izbora – 25 odsto mladih glasalo je za levicu (D-Linke), a 21 odsto za ekstremnu desnicu (AfD).
"Mladi su pod snažnim uticajem kriza: migrantska, pandemijska, ekonomska, rat u Ukrajini. Njihova svakodnevica je oblikovana nesigurnošću i strahom", objašnjava Surlić.
Naglašava da strahovi nisu apstraktni – čak 81 odsto mladih veruje da će u bliskoj budućnosti izbiti veliki rat u Evropi, dok 63 odsto njih brine da ih čeka siromaštvo i nezaposlenost, i to u najrazvijenijoj zemlji EU.
"Ovi podaci pokazuju da ne govorimo samo o prolaznoj radikalnosti mladih. U pitanju je duboko ukorenjen osećaj krize sistema i nepoverenja u centrističke partije. Ekstremi nude jasne i jednostavne odgovore, a centar više ne uliva sigurnost", poručio je Surlić.
Posledice nemačkih izbora po Srbiju i region
Prema mišljenju Stefana Surlića, Nemačka ima tri ključna zahteva prema Srbiji: normalizaciju odnosa sa Prištinom, pitanje litijuma i stav prema Republici Srpskoj.
" Čini mi se da Berlin čak litijum vidi kao veći prioritet od dijaloga sa Prištinom. Takođe, očekuje se da Beograd utiče na 'prizemljenje' Dodika", kaže Surlić.
Povezane vesti
Dodaje da i CDU i SPD podržavaju formiranje Zajednice srpskih opština, ali isključivo kao simbolični okvir, bez izvršnih ovlašćenja.
"Za Nemačku je neprihvatljivo da ZSO ima bilo kakvu autonomiju koja bi mogla da ugrozi kosovske institucije, čak i za konzervativniji CDU", ističe on.
Euronews
Kovačević ocenjuje da novi kancelar Fridrih Merc ne razume promene u svetu, Nemačkoj i regionu, pa potezi nove vlade ostaju zarobljeni modelom od pre dve decenije. Dok SAD i Rusija vode direktne razgovore, EU i Nemačka su marginalizovane, pa će, uprkos evropskom putu, uticaj Berlina na Balkanu biti manji nego uticaj drugih velikih sila.
Više o tome pogledajte u video prilogu.
Može li nova Vlada Srbije da ponudi rešenja za izlazak iz sve dublje društvene polarizacije
Surlić tvrdi da je osnovni cilj nove vlade ublažavanje krize, ali da će za to biti potrebno više od kozmetičkih promena.
"Očekivao sam ekspertsku vladu sa brojnim novim imenima van politike, ali glavninu resora i dalje drže dosadašnji ministri. Umesto temeljite rekonstrukcije, dobili smo blagu", konstatuje Surlić.
Prema njegovim rečima, pitanje je da li će ovakva "rekombinacija" kadrova zaista imati kapacitet da prevaziđe postojeću krizu. Ističe da su studenti postali ključni politički faktor koji može da inicira ili blokira reforme.
Sa druge strane, Kovačević prvi utisak vidi u snažnom ulasku osnivača Pokreta za narod i državu (Bela Balinta, Dem Beriša, Bratina, Mandatar Macuta) u vrh izvršne vlasti. Po njegovom mišljenju, premijerova najava dijaloga u okviru zakona i ustava ostaje samo retorički poduhvat, jer je sistemska moć i dalje koncentrisana kod predsednika Republike.
Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)