Poverenik za Euronews o objavljivanju podataka novinara RTS-a na mrežama: "Ovakva praksa je protivzakonita i opasna"

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

16/04/2025

21:39

veličina teksta

Aa Aa

Dok su se pojedini novinari RTS-a, uprkos blokadi zgrade, vratili redovnom radu, na društvenim mrežama pojavili su se postovi koji ih direktno targetiraju, neretko otkrivajući i njihove lične podatke. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović ocenjuje da je ovakva praksa – protivzakonita i opasna.

"Nedopustivo je i zakonom zabranjeno objavljivanje tuđih podataka o ličnosti bez zakonskog osnova, a to najčešće znači – bez pristanka te osobe“, ističe Marinović.

On dodaje da, iako društvene mreže tehnički potpadaju pod kategoriju medija, zakonski okvir u Srbiji ne daje njegovoj instituciji ingerencije nad tim objavama, već tu odgovornost prepoznaje kod drugih tela – poput REM-a ili Ministarstva informisanja.

Za osobe koje su pogođene ovakvim objavama, Poverenik navodi nekoliko mehanizama zaštite, pre svega kroz krivično-pravnu odgovornost.

"Takva lica mogu da podnesu privatnu krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, ili da tuže osobu koja je objavila njihove podatke – ako je poznata, ili čak da podnesu prijavu protiv NN lica“, objašnjava Marinović.

"Ovakve prakse postaju sve češće"

U slučajevima digitalnog nasilja i zloupotrebe podataka, značajnu ulogu ima i posebno odeljenje za visokotehnološki kriminal. Ipak, kako kaže, zaštita često zavisi i od tehničke mogućnosti da se otkrije ko stoji iza određene objave.

Govoreći o učestalosti narušavanja privatnosti u javnom i političkom životu, Marinović naglašava da ovakve prakse postaju sve češće, i da Srbija u tome, nažalost, nije izuzetak.

"To se dešava i poznatim i nepoznatim ljudima. I dok javne ličnosti imaju nešto manji stepen zaštite, obični građani su sve češće meta ovakvih napada. Nažalost, posledice se retko izbegnu – makar po nečiji miran san ili reputaciju“, kaže Poverenik.

Posebno zabrinjava činjenica da su društvene mreže omogućile svakome da neovlašćeno širi tuđe podatke. U tim slučajevima, kako navodi, nužno je preduzeti sve dostupne mere – od osude do pravne reakcije.

Globalne platforme bez lokalne odgovornosti

Jedan od ključnih problema je što veliki broj društvenih mreža i digitalnih servisa – poput Mete (Facebook, Instagram) i X (bivši Twitter) – i dalje nemaju predstavnike za zaštitu podataka u Srbiji, iako tu obavezu predviđa zakon.

"Obaveza imenovanja predstavnika postoji za sve koji obrađuju podatke korisnika u Srbiji, bez obzira da li su oni naši građani ili turisti. Google je to učinio, ali Meta i X – nisu. A možete samo da zamislite koliki broj podataka oni svakog minuta obrađuju“, upozorava Marinović.

On dodaje da je institucija Poverenika u kontaktu s Metom i da postoje pozitivni pomaci, ali sve dok formalni predstavnik ne bude određen, mogućnosti zaštite su ozbiljno ograničene.

"Tradicionalni mediji ređe krše zakon od sadržaja na mrežama"

I dok se zakon o zaštiti podataka o ličnosti trenutno menja, proširenje ingerencija Poverenika – za sada nije predviđeno. Marinović objašnjava da bi takva inicijativa izazvala otpor u javnosti zbog straha od zadiranja u slobodu medija.

"Zamislite da se pojavi odredba po kojoj Poverenik dobija nadležnost nad medijima – odmah bi se čulo da pokušavamo da ih kontrolišemo. A zapravo, mnogo veća odgovornost je na samim medijima da procene šta jeste u javnom interesu, a šta je čista zloupotreba“, kaže.

U tom kontekstu, Marinović pravi jasnu razliku između tradicionalnih i digitalnih medija.

"Tradicionalni mediji ređe krše zakon. Problem su novi, digitalni kanali, često van domašaja naše regulative. Mladi ih masovno koriste, a posledice mogu biti ozbiljne – bilo je i slučajeva samoubistava izazvanih objavama koje su narušile nečiji život“, upozorava.

Na kraju, dodaje, svako ko objavljuje nečiji snimak, fotografiju ili informaciju, trebalo bi da se zapita – da li bi želeo da se to isto objavi o njemu. Ako ne bi – onda ne bi trebalo ni o drugima.