Stanisavljević: Srbija neće biti hotspot za migrante, upravljanje migracijama stabilno

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da je situacija sa migrantima u Srbiji stabilna i regulisana i istakla da nema bojazni da će naša zemlja biti bilo kakav hotspot za migrante.

"Srbija nije hotspot za migrante, niti će biti bilo kakva vrsta parkinga", rekla je Stanisavljević za Tanjug i istakla da Srbija neće imati ni centre za odlučivanje u kojima bi migranti bili do daljeg odlučivanja o njihovim zahtevima za azil u EU.

Ona je dodala da se nije promenio trend, da migranti koji prolaze kroz Srbiju ne žele da ostanu u našoj zemlji, tako da Srbija ima drugačiju vrstu migratornih upravljanja u odnosu na zemlje EU.

Naglasila je da situacija nije svuda ista ni u samoj EU, kao i da postoje određene zemlje koje imaju veći broj zahteva za azil, odnosno koje su zemlje destinacije.

"Srbija nije zemlja destinacije, Srbija je zemlja tranzita, tako da ima drugačije upravljanje migratornih kretanja", navela je Stanisavljević. 

Ukazala je da je Srbija imala pohvale u izveštaju Evropske komisije za upravljanje migracionom krizom kao i da od nje nije traženo ni ovom trenutku ni ranije da ima bilo kakav centar za migrante koji bi tu čekali odluku o azilu.

Stanisavljević je navela  da u ovom trenutku u centrima Komesarijata, kojih trenutno radi sedam, boravi 520 migranata.

"Od početka godine u našim centrima je primljeno 16.000 migranata, dok je u istom periodu prošle godine bilo 93.000 migranta tako da je za 80 odsto smanjena spoljašnja migracija kroz Srbiju", rekla je Stanisavljević. 

Ona je dodala da je zbog smanjenog broja migratornih kretanja trenutno slobodno još 3.000 mesta u centrima Komesarijata. 

"To govori da je, čak i sa ovako smanjenim kapacitetom rada, ostavljeno dovoljno mesta za sve one koji će i u toku ovog zimskog perioda dolaziti u Republiku Srbiju", rekla je Stanisavljević.
Podsetila je da je ove godine na snagu stupio novi Pakt o migracijama i azilu EU i ukazala da se jako dugo radilo na pregovaranju unutar same Unije o postizanju kompromisa i konsenzusa oko usvajanja pakta. 

"On je zvanično usvojen ove godine, ali je ostavljena primena kroz nacionalne regulative svake od zemalja članica u naredne dve godine", pojasnila je Stanisavljević.Ona je ukazala i da jedna od stvari koje Pakt predlaže jesu centri za povratak, odnosno centri koji se nalaze u sigurnim trećim zemljama, u kojima bi migranti boravili ukoliko im se, iz opravdanih razloga, odbije zahtev za azil u zemljama EU, a njima je nemoguće ili otežano da se vrate u svoju zemlju porekla.

"Onda nastupaju te sigurne treće zemlje, koje prihvataju deo tog migratornog pritiska i migranti borave u njima", rekla je Stanisavljević i navela kao primer sporazum koji je Italija potpisala sa Albanijom o otvaranju migratornih centara u toj zemlji, kao i neuspeli pokušaj da sličan sporazum Velika Britanija uspostavi sa Ruandom.

Na pitanje šta su tzv. hotspotovi, Stanisavljević kaže da taj termin koriste članice Evropske komisije i da hotspotovi predstavaljaju centre koji se nalaze u zemljama gde su najveća migratorna kretanja.

"To su veliki centri gde zajedno radi nekoliko agencija Evropske unije kao što su Evropska agencija za azil, Fronteks, Evropol. U tim centrima se radi brza identifikacija samih migranata, uzimanja njihovih biometrijskih podataka i ostalih parametra koji su potrebni kako bi se utvrdilo da li oni ispunjavaju zahteve za azil", objasnila je Stanisavljević.

Dodala je da hotspotovi postoje u zemljama gde je najveća koncentracija migranata i to su, kako kaže, obično tačke ulaska u EU, poput Italije i Grčke, koje su najveće ulazne tačke Medeteranske i Balkanske rute. 

Ona je napomenula da su centri za odlučivanje o azilu još jedna stvar koja je predviđena novim EU paktom o migracijama i naglasila da trenutno ne postoji nijedan takav centar, kao i da se u ovom trenutku ne zna ni koliko će ih biti ni kako će oni izgledati.

"Do sada su se centri za azil za migrante obično nalazili unutar teritorije određene zemlje, sada se prebacuju na samu granicu te zemlje. Ti centri će se otvarati na spoljnim granicama određene zemlje, radi ubrzavanja procedure samog azila i odlučivanja da li neko ispunjava uslove za dobijanje azila u toj evropskoj zemlji ili ne", navela je Stanisavljević.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je za Tanjug da je, prema procenama tog centra, od početka godine preko Srbije prošlo značajno manje migranata nego prošle godine.

Kako je rekao, najveći broj ljudi dolazi iz Sirije i Avganistana, ali dolaze i Kurdi i među njima ima dosta porodica, dok je manji broj ljudi koji dolaze iz severne Afrike. 

On je dodao da je u fokusu EK kako rešiti problem vraćanja ljudi koji su u azilnom ili nekom drugom postupku i da se u tom kontekstu pominje mogućnost formiranja ''centara za povratak''.

"To su mesta gde bi se ljudi sabirali i odakle bi se deportovali u zemlje svog porekla. Da li bi oni trebalo da budu na teritoriji EU ili van nje, u blizini EU spoljnih granica, ostalo je veliko pitanje", rekao je Đurović.  

On je naveo  da se, pored centara za povratak, javlja i pitanje položaja centara za odlučivanje o azilnim zahtevima, koji takođe prema Paktu o azilu i migraciji EU treba da se nalaze u zemljama članicama koje su najisturenije na spoljnim granicama EU.

"Sada među pojedinim zemljama EU preovladava stav da bi te centre takođe trebalo izmestiti van teritorija EU, da oni, poput aranžmana Italije i Albanije, budu van zemalja članica u neposrednom susedstvu, gde bi se uspostavilo vršenje pravne jurisdikcije nad tim centrima od strane zemalja članica EU", kaže Đurović. 

Dodaje da je ta ideja tek u začetku i da EK pažljivo prati kako će se dalje odvijati sporazum Italije i Albanije, prema kojem migranti koji su podneli zahtev za azil u Italiji rešenje zahteva čekaju u Albaniji.