Igre 
Gogić za Euronews Srbija: Atmosfera je takva, u vazduhu se oseća, da ćemo ove godine na nove izbore
Komentari15/04/2025
-17:51
Dnevna štampa u Srbiji ovog jutra uglavnom se bavi formiranjem nove Vlade Srbije, uz naglasak na predložene kandidate za ministre i početak skupštinske rasprave o sastavu kabineta. Dominira tema imena novih članova vlade, kriterijuma za njihov izbor i političke dinamike iza odluka, uz poneki osvrt na dublji politički i društveni značaj izbora nove Vlade, čiji cilj će biti uspostavljanje dijaloga društvenih grupa.
Druga važna tema je konstituisanje novih organa privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, gde su u februaru održani parlamentarni izbori, a završeni su bez jasne većine, te je pred poslanicima i političkim akterima težak put do sastava nove Vlade u srpskoj pokrajini.
O svemu tome za Euronews Srbija je govorio politikolog Ognjen Gogić.
"Dva nova aktera na političkoj sceni nas uvode u nove izbore"
U novoj Vladi Srbije, osim mandatara dr Đure Macuta, ima i nekoliko novih imena, koji će zauzeti važne resore, a Gogić navodi da je novost u odnosu na ranije najave rekonstrukcije Vlade, smena premijera Miloša Vučevića.
"Podsetio bih da je još pre izbijanja ove krize s padom nadstrešnice bilo najava, još u septembru-oktobru, da nam na proleće dolazi rekonstrukcija. I to se obistinilo. Dakle, to je negde bilo u planu od početka, nevezano za ovu krizu. Ono što je razlika jeste što, verovatno, da nije bilo ove krize, ne bi se promenio premijer. Mislim da je to najznačajnija promena", kaže Gogić i nastavlja:
"Dovedena je nestranačka ličnost. Neko će reći ekspert, profesor univerziteta, ali svakako doveden je neko na čelo vlade ko nema političko iskustvo – to je prvo donekle iznenađujuće, budući da se ne počinje kao premijer kada se neko bavi politikom, a s druge strane je upitno u kojoj meri će imati autonomiju u svom delovanju, jer na kraju vam treba većina u parlamentu da izglasate zakon koji predložite, a to neko ko nije u stranačkoj strukturi ne može sam da obezbedi. On mora da pozajmi autoritet, najblaže rečeno", ističe Gogić.
Do prvih sledećih redovnih parlamentarnih izbora ostalo je nešto više od dve godine, pa je to ujedno i krajnji rok trajanja vlade mandatara Macuta, ukoliko bude izabrana, a Gogić smatra da je moguće da se na nove izbore ide već ove godine.
Printscreen YouTube/ParlamentSrbija
Povezane vesti
"Usudio bih se da prognoziram da je ovo prelazna vlada, ali ne na način na koji to traže opozicija i deo javnosti, već prelazno rešenje. To je odličan izraz. Čuo sam da je predsednik Vučić rekao da bi novi izbori mogli biti 2026. godine. Ovaj skupštinski saziv ima mandat do 2028. godine, što znači da bi parlamentarni izbori mogli biti nakon predsedničkih 2027. godine", kaže Gogić i dodaje:
"Ali mislim da predsednik Vučić ne želi da čeka predsedničke izbore, već želi da ima novu vladu i novi mandat za svoju vladajuću stranku pre toga, da ima gde da se vrati nakon isteka mandata, pošto se ne može kandidovati ponovo za predsednika. Najdalje može trajati do 2026. godine, kao što je predsednik rekao, ali mislim da ćemo ipak ići ove godine na nove izbore. Nekako to deluje tako, u vazduhu je ta atmosfera, kao da niko ne vidi ovo kao održivo rešenje", ističe on.
Gogić takođe kaže da su se na političkoj sceni pojavili novi akteri, i da je svakako jedno od rešenja političke krize da oni izmere svoju snagu.
"Imamo sada dva nova aktera koji nisu izmerili svoju izbornu snagu. Mislim na Pokret za narod i državu koji sad ima ministre u vladi. S druge strane, svi znamo od početka da će ova pobuna završiti time što ćemo imati neku vrstu studentsko-profesorske liste. Zaista očekujem da će se iz ovog pokreta pobunjenih iznedriti neka nova politička opcija. Ona već sada prevazilazi u svojoj snazi političku opoziciju. Prirodno je da tu svoju moć akumulira i proveri na izborima. Očekujem u narednom periodu da se profilišu ova dva aktera političke scene i da nas uvedu u nove izbore", kaže on.
"Ukoliko Kurti nema većinu za vladu, neće predlagati ni predsednika skupštine"
U Beogradu je na delu izbor nove Vlade Srbije, a u južnoj srpskoj pokrajini održava se konstitutivna sednica Skupštine privremenih institucija, nakon što su sve političke opcije verifikovale mandate.
Ipak, uprkos relativnoj pobedi Aljbina Kurtija, a samim tim i mandatu koji ima njegovo Samoopredeljenje, jasno je da nema potrebne većine za sastav nove vlade, ne očekuje se skori izbor izvršne vlasti.
"Kurti će da odugovlači dok ne skupi većinu ili dok ne odluči da ide na nove izbore. To je zanimljivost političkog sistema Kosova, koji se razlikuje od srbijanskog. Radi se o tome da Ustav favorizuje relativnog pobednika izbora. Kod nas, recimo, kada imamo konstituisanje vlade, parlamentarna grupacija koja uveri predsednika da ima većinu dobija mandat. Na Kosovu se prvi mandat daje relativnom pobedniku izbora, i on je prvi na potezu. Šta se dešava sada? Konstituiše se skupština na Kosovu, i kada se završi konstituisanje, kreću rokovi za izbor nove vlade, koji su relativno kratki", kaže on i dodaje:
Povezane vesti
"Međutim, da bi skupština bila konstituisana, treba izabrati predsednika skupštine, a tu ne postoji rok. Ono što se dešavalo sinoć u Prištini, što sam ispratio, trajali su pregovori. Kurti, koji je na potezu, treba da predloži predsednika skupštine, a posle i vladu, ali nema parlamentarnu većinu. Nedostaje mu nekoliko poslanika. Sinoć je pokušavao da obavi razgovore, da ubedi neke ljude da ga podrže. Videćemo danas da li je uspeo. Ukoliko nema većinu za vladu, neće predložiti ni predsednika parlamenta. To je jednostavno. Onda će uzeti pauzu, koja će trajati neko vreme, jer će pokušati da u paketu dogovori obe stvari. Čim se izabere predsednik parlamenta, kreću rokovi za izbor vlade", objašnjava Gogić.
Euronews/Vladislav Ćup, AP/Bojan Slavković, profimedia
On takođe predstavlja postizbornu matematiku za privremene institucije u južnoj srpskoj pokrajini, u odnosu na rezultate izbora.
"Da ne ulazimo previše u detalje, ali da objasnimo tematiku. Na Kosovu u parlamentu ima 120 poslanika. Od toga je 20 poslanika, kako se na Kosovu kaže, ne-većinskih zajednica – deset Srba, deset ostalih zajednica: Romi, Bošnjaci, Goranci i tako dalje. Kurti ima 48 svojih poslanika, a za većinu mu treba još 13, znači ukupno 61. Računa na deo poslanika ne-većinskih zajednica, ali to mu samo po sebi nije dovoljno, pa pokušava da napravi većinu s nekim poslanicima iz opozicionih partija. Još nije uspeo. Sada se vode ti poslednji dogovori – da li će biti većine ili neće. Za sad deluje da će biti potrebno još vremena. Možda su noćas dogovorili većinu, ali nisam siguran, deluje kao da je još nema", kaže on i nastavlja:
Povezane vesti
"Zanimljivo je da stranke opozicije, koju čine tri grupacije – PDK, LDK i Alijansa, bivše stranke Hašima Tačija, Ibrahima Rugove i aktuelna Ramuša Haradinaja – ne pokušavaju da formiraju vladu. Kao da prepuštaju Kurtiju da proba, pa ako ne uspe, da se ide na nove izbore. Od početka sam govorio da ovo ne deluje kao stabilna parlamentarna većina u bilo kom smeru i da će se ići na nove izbore".
Osim toga, u igri su i drugi izbori, predsednički i lokalni, s obzirom na to da parlamentarna većina i tu igra značajnu ulogu, objašnjava Gogić.
"Sledeće godine Kosovo bira predsednika, koji se bira u parlamentu, a za njegov izbor potrebno je 80 poslanika, dve trećine. Lokalni izbori su u oktobru. Postoje spekulacije da bi se parlamentarni i lokalni izbori možda spojili u oktobru. Može se odužiti do tada. Ako Kosovo ne izabere predsednika sledeće godine, skupština se raspušta. Ide se na nove izbore svakako. Mislim da svi imaju taj broj od 80 u glavi, niko nema toliko poslanika, i ne žele da se trude da se ne bi posle ponovo išlo na izbore", zaključuje on.
Gostovanje politikologa Ognjena Gogića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)