Igre 
Kako je vladala Kurtijeva vlada: Od porasta nasilja nad Srbima, preko nezaposlenosti i siromaštva do udaljavanja od SAD
Komentari13/02/2025
-11:55
Iako inicijalno levičarske provenijencije, Samoopredeljenje je svoju politiku usmerilo ka principima populizma i albanskog nacionalizma, a za vreme mandata Aljbina Kurtija došlo je do distanciranja Prištine od Vašingtona.
U diskusiji sa studentima sa Harvarda 2020. godine, povodom sto dana Vlade "Kosova", Aljbin Kurti je naveo kako će mu u fokusu biti borba protiv korupcije i smanjenje nezaposlenosti.
"Izabran sam za premijera u vreme kada su korupcija i nezaposlenost glavni problemi sa kojima se suočavaju naši građani, kao i glavni razlog zbog kojeg nameravaju da napuste zemlju", istakao je Kurti.
Realnost uokvirena migracijama i ekonomskim poteškoćama
Danas, "Kosovo" je najsiromašnija država u Evropi, sve veći broj mladih odlazi, a njena ekonomija je već godinama u zaostatku.
Naime, prema podacima Svetske banke, koja Kosovo gleda kao nezavisnu državu, to je najsiromašnija zemlja u regionu i Evropi, dok stopa siromaštva iznosi preko 19 odsto.
Podaci Svetske banke i Agencije za razvoj Ujedinjenih nacija pokazuju da je bruto domaći proizvod na Kosovu nešto viši od pet i po hiljada evra i da deset odsto porodica na Kosovu preživljava sa samo dva evra dnevno. Prosečne plate od 570 i penzije od 150 evra nisu dovoljne da pokriju mesečne troškove građana.
Stručnjaci su saglasni da postoje strukturni problemi sa kojima se suočava privreda "Kosova", među kojima su i sankcije međunarodne zajednice.
Povezane vesti
"Kosovo je jedna od retkih zemalja na Zapadnom Balkanu koja ima uvoz od preko šest milijardi evra iz različitih zemalja i ulazi u drugu godinu sa ekonomskim i političkim sankcijama međunarodne zajednice, koje nanose gubitak od oko milijardu evra. Lokalna proizvodnja je i dalje slaba i bez dovoljne institucionalne podrške", rekao je Agim Šahini iz Alijanse za biznis Kosova.
profimedia
Sa druge strane, Kurti tvrdi da je Kosovo lider u regionu po stopi ekonomskog rasta, da je bruto domaći proizvod znatno viši, a da je u prošloj godini lokalna proizvodnja porasla za 30 odsto.
Evropska banka za obnovu i razvoj tvrdi drugačije - strane investicije su niske zbog loše infrastrukture i nedostatka radne snage.
"Nezaposlenost, koja je nekada pritiskala kosovske porodice, danas je pala sa 25,8 na 10,7 odsto", rekao je Kurti.
Ipak, brojke govore kako je veliki broj ljudi napustio tzv. državu Kosovo. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, na Kosovu i Metohiji za 13 godina nedostaje jedna Priština.
Građani najčešće odlučuju da napuste Kosovo i Metohiju iz ekonomskih razloga, zbog loših uslova života i nezaposlenosti.
Naime, prema konačnim rezultatima popisa, održanog u aprilu i maju prošle godine, na Kosovu i Metohiji je zvanično registrovano 1.602.515 stanovnika.
Povezane vesti
Viši istraživač u GAP-u, Blendi Hasaj, naveo je da je od 2012. do 2022. godine sa KiM otišlo 338.000 građana, ili 18,8 odsto stanovništva. Kako navodi, samo tokom 2022. godine otišlo je 41.553 stanovnika.
Ignorisanje međunarodnih ugovora i udaljavanje od Vašingtona
Priština je tokom mandata Aljbina Kurtija nastavila politiku ignorisanja postojećih međunarodnih sporazuma, poput Briselskog sporazuma, kojim je Priština na sebe preuzela formiranje Zajednice srpskih opština.
Naime, iako je izjavljivao da je spreman da napiše moderan evropski nacrt Zajednice srpskih opština, Kurti je uoči početka izborne kampanje tvrdio da formiranje ZSO nije u nadležnosti izvršne vlasti.
Povezane vesti
Takođe, za vreme Kurtijevog mandata došlo je do porasta etnički motivisanog nasilja, najčešće prema Srbima.
S tim u vezi, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, Arno Gujon, je decembra prošle godine ukazao na veliki broj slučajeva nasilja prema Srbima.
"Od 2023. godine do danas, zabeležen je 31 napad na kulturna dobra srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. A od početka ove godine zabeleženo je čak 113 napada na Srbe koji žive tamo", naglasio je Gujon.
profimedia
Odnos prema Srbima, pogotovo prema Srbima koji su naseljeni na krajnjem severu KiM, doveo je do povlačenja Srba iz svih prištinskih institucija.
Ni raspoređivanje specijalnih policijskih snaga severno od reke Ibar nije išlo u prilog u pospešivanju srpsko-albanskih odnosa. Naprotiv, prisustvo snaga bilo je u korelaciji sa porastom institucionalizovanog nasilja.
Upotreba policijskih snaga širom Kosova i Metohije bila je u skladu sa njegovim obećanjem kako će Priština ostvariti pun suverenitet na teritoriji cele Pokrajine.
Međutim, političke odluke Aljbina Kurtija, namenjene domaćoj javnosti, dovele su do distanciranja Prištine od Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Izaslanik za specijalne misije američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel, je kritikovao Kurtija da je pogoršao odnose sa SAD.
"Odnosi SAD sa Kosovom su patili tokom predsedavanja Džoa Bajdena. Bajdenov Stejt department i Bela kuća kritikovali su Kurtijeve postupke i nesposobnost da razvije ekonomiju Kosova", napisao je Grenel na platformi "X".
USAID investirao više od milijardu dolara na Kosovo, sada je potrebno da se nađe alternativa
Takođe, Priština više neće moći da računa na materijalnu podršku finansiranu novcem poreskih obveznika SAD. Odluka predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da suspenduje stranu pomoć na period od tri meseca imaće svoje posledice i po Prištinu.
Naime, kao posledica odluke predsednika Donalda Trampa, donacije Sjedinjenih Država namenjene Prištini za podršku pravosudnom sistemu, transparentnosti i odgovornosti vlade i poboljšanju energetskog tržišta su zamrznute, prenosi "Koha".
Ne zna se koliko je sredstava potrošeno, a koliko je ostalo zamrznuto, od svih projekata vrednih približno 130 miliona evra.
Govoreći za "Kohu", ekonomista Emanuel Bajra navodi da je neophodno da tzv. Kosovo pronađe alternativu dosadašnjoj praksi oslanjanja na inostranu finansijsku pomoć.
"Mi smo privreda u rastu i moramo da pronađemo drugi način, da stvorimo drugu, dinamičniju finansijsku i ekonomsku arhitekturu u zemlji, tako da zavisnost od donacija nije naš glavni cilj, glavni cilj kreiranja politike, a ovo je bilo istorijski urađeno na Kosovu", rekao je Bajra.
Procenuje se da je USAID u proteklih 25 godina investirao preko milijardu dolara pomoći na Kosovu.
Na osnovu preliminarnih rezultata Samoopredeljenje je pobedilo na izborima, iako je osvojilo deset odsto manje glasova nego na prethodnim izborima, stoga neće moći samostalno da formira izvršnu vlast, već će morati da potraže koalicionog partnera.
Komentari (0)