"Holesterol ne boli, ali posledice mogu biti smrtonosne": Kako da prepoznamo rizike i sprečimo infarkt na vreme

LDL holesterol, poznat kao loš holesterol, jedan je od glavnih uzroka infarkta i moždanog udara. Ipak, čak 80 odsto ovih ozbiljnih zdravstvenih problema može da se spreči, ali uz primenu pravovremene kontrole i promenu životnih navika. O tome kako da prepoznamo rizike i reagujemo na vreme za Euronews Srbija govorio je profesor doktor Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

"Dobrih kandidata za visok holesterol nema. Imate samo ljude koji imaju visok holesterol i ljude koji nemaju visok holesterol. A kojoj grupi pripadate, znate jedino ako uradite svoj lipidni profil, odnosno ako izmerite koliki je holesterol u krvi", rekao je Otašević u emisiji "Hajde da razgovaramo.

Preporuka je, naglašava on, da se te analize rade što ranije u životu, jer visoke vrednosti ne prave razliku između godina, pola ili izgleda.

"To bi već trebalo da se radi u nekim ranim godinama, nekim tinejdžerskim godinama. Posle toga, na nekoliko godina, i praktično posle 40. godine bi to bilo dobro da se radi jednom godišnje. Prosto, ti parametri se menjaju i zapravo tokom života se za iste vrednosti holesterola rizik povećava, jer kako starimo, pod većim smo rizikom od ateroskleroze, odnosno od infarkta, šloga i sličnih problema".

Mršavost nije zaštita

Mnogi veruju da vitki ljudi ne mogu imati visok holesterol, ali to je, prema rečima dr Otaševića, velika zabluda.

"Količina holesterola koju imamo u krvi je nasledna. Ono što je sve češće i što sve češće viđamo jesu te urođene greške metabolizma holesterola, gde zapravo ljudi koji vode savršeno zdrav život, koji su savršeno mršavi i koji redovno vežbaju – zapravo imaju visok holesterol", rekao je naš gost.

On dodaje da neadekvatna ishrana može doprineti pogoršanju situacije, ali ne mora biti uzrok.

"Postoji mogućnost da se neadekvatnim načinom ishrane, znači neodgovarajućim životnim navikama, ta vrednost poveća za 30-40 odsto. Međutim, to ne znači da, ukoliko se potpuno pridržavate načina života, nemate visok holesterol i da niste u riziku od ateroskleroze".

Zato je, naglašava, neophodno da se urade analize koje pokazuju nivoe masnoća u krvi, da bismo znali da li treba reagovati promenom načina života ili možda započeti terapiju lekovima.

Holesterol ne boli, ali posledice mogu biti smrtonosne

"Najmanje što može da se dogodi jeste da ne bude ništa – da vam ne bude ništa ukoliko imate visok holesterol. Najgore, naravno, da možete, nažalost, da umrete ukoliko imate visok holesterol, jer ukoliko dobijete infarkt, smatra se da čak 25 do 30 odsto ljudi koji dobiju infarkt – ne prežive prvi infarkt".

Dr Otašević ističe da se često prva manifestacija ateroskleroze – procesa taloženja holesterola u krvne sudove – dogodi iznenada.

"Ono što je nezgodno jeste da praktično prva manifestacija nagomilavanja holesterola u krvnim sudovima srca može upravo da bude naprasna srčana smrt, odnosno akutni infarkt".

Za razliku od visokog pritiska, koji može da se prepozna kroz simptome poput glavobolje, holesterol nema simptome.

"Nažalost, visok holesterol ne daje neke znake, znači holesterol prosto ne boli. Vi kada imate povišen krvni pritisak, često možete imati neku glavobolju ili zujanje u ušima. Ovde nemate te upozoravajuće znake, i zbog toga je zaista od apsolutno velike važnosti da barem u nekom trenutku uradite holesterol ili lipidni profil".

Euronews

Ukoliko se povišen holesterol otkrije na vreme i koriguje, zajedno sa ostalim faktorima rizika kao što su šećer, visok pritisak i loše navike, moguće je sprečiti više od 80 odsto ozbiljnih kardiovaskularnih događaja.

"Smatra se da su žene negde do 65. godine u manjem riziku od razvoja koronarne bolesti, isključivo zbog toga što imaju ženske polne hormone koji ih štite", objašnjava dr Otašević.

Nakon toga, međutim, situacija se menja: "Nakon 65. godine su, naravno, žene u većem riziku od muškaraca. Prema tome, sve zavisi od životnog doba u kojem se nalazimo".

A ukoliko neko ima veliki broj faktora rizika – pol prestaje da bude relevantan.

"Onda ste podjednako u riziku da obolite od ateroskleroze bez obzira da li ste muškarac ili žena".

Koliko holesterola je previše?

Tumačenje vrednosti nije jednostavno i zavisi od zdravstvene slike osobe.

"Vrednosti holesterola je dosta teško tumačiti lajicima, iz prostog razloga što vrednosti holesterola koje su identične mogu da znače različite stvari – ukoliko imate rizike za koronarnu bolest, ukoliko ste imali infarkt ili nemate infarkt".

Ali, kako kaže, postoji gruba orijentacija.

"LDL holesterol nikada ne bi trebao da bude veći od tri milimola po litru. Ako ste imali infarkt, ili ako ste imali dva infarkta u jednoj godini, onda te vrednosti treba da budu ispod jednog milimola po litru".

Ipak, savetuje da se ne oslanjamo na samostalnu procenu i konsultovanje Gugla.

"Nemojte se opterećivati time koje su vrednosti za vas dobre. Uradite holesterol, idite kod lekara koji će vam dati kvalifikovan savet da li su to dobre vrednosti za vas i ukoliko nisu – šta treba da preduzmete".

Suplementi nisu zamena za lekove

"Promenom načina života, iskreno, možete maksimalno do 30 odsto da smanjite holesterol – što nije malo, naravno, i što mi preporučujemo. Međutim, ukoliko je vaš holesterol ekstremno visok, prosto tih 30 odsto neće biti dovoljno. Onda nekad moramo da smanjimo holesterol za 50 ili 60 odsto".

Tada u priču ulaze lekovi – a nikako suplementi, naglašava Otašević.

"Ne savetujem da koristite lekove, suplemente koji nemaju dokaz da smanjuju infarkt, šlog ili da produžavaju život. U ovom momentu su to jedino registrovani lekovi. Nijedan suplement nema dokaz da smanjuje šlog, smanjuje infarkt i produžava život. Naš cilj je da izbegnemo neželjene događaje i da produžimo život našim bolesnicima. Što u ovom momentu možemo samo sa registrovanim lekovima – nikako sa suplementima".

Euronews

Na kraju, profesor Otašević odgovara na jedno od najčešćih pitanja: da li se terapija pije zauvek?

"Obično treba nekih četiri do šest nedelja da bi terapija koju dajemo dala maksimum rezultata. Nakon toga savetujemo ponovo analize krvi, vidimo da li smo dostigli te ciljne vrednosti koje želimo".

Ako jesmo, terapija se nastavlja – ako nismo, doza se povećava ili se dodaju novi lekovi. 

"Ono što je nevolja, prosto jedno – visok holesterol je uvek visok holesterol, tako da su ove terapije za snižavanje holesterola u principu doživotne", istakao je dr Otašević.