Igre 
Samoopredeljenje pred političkim kolapsom: Nizak koalicioni potencijal, pad podrške i loši odnosi sa SAD
Komentari10/02/2025
-17:49
Dok se Priština udaljavala od Vašingtona, zahvaljujući pre svega jednostranim potezima Aljbina Kurtija, predizborna kampanja na Kosovu i Metohiji bila je obeležena visokim stepenom govora mržnje. Sa druge strane, pored svih pritisaka s kojima se srpska zajednica suočavala, Srbi su učestvovali na izborima i obezbedili sebi mesto u izvršnoj vlasti. Međutim, pad podrške Samoopredeljenju, broj glasova koje su osvojile stranke opozicije, kao i promena politike SAD prema tzv. državi "Kosovo", mogu u potpunosti izmeniti postojeću društveno-političku konstelaciju.
Centralna izborna komisija na Kosovu objavila je u 13 časova, nakon prebrojanih više od 93 odsto glasova, da je vladajuća stranka Samoopredeljenje dobila 41,01 odsto glasova. Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa 22,46 odsto, treći je Demokratski savez Kosova sa 17,66, a na četvrtom mestu Alijansa za budućnost Kosova sa 7,51 odsto osvojenih glasova. Koalicija Lista za porodicu dobila je 2,29 odsto, dok Srpska lista ima 3,88 odsto glasova.
Na osnovu dosadašnjih preliminarnih rezultata, Samoopredeljenje, koje je osvojilo najviše glasova, neće moći samostalno da formira izvršnu vlast, što je bio slučaj 2021. godine, već će morati da uđe u koaliciju kako bi Kurti dobio treći mandat.
Podsećamo, Samoopredeljenje je na parlamentarnim izborima 2021. godine osvojilo više od 50 odsto glasova, što je skoro 10 odsto više nego izborima održanim u nedelju.
Euronews Anđelka Ćup
Uzimajući u obzir ostvareni izborni rezultat Samoopredeljenja, politički analitičar Ivan Miletić je u izjavi za Euronews konstatovao političke implikacije ostvarenih izbornih rezultata.
"On ne može da formira vladu sam, ali to znači da svi drugi mogu da formiraju vladu bez njega", navodi Miletić.
Naime, kako navodi "Koha", ukoliko bi Samoopredeljenje osvojilo 42 odsto glasova, Pokret bi dobio 47 poslaničkih mandata od ukupno 120 mesta u parlamentu, što nije dovoljno za formiranje izvršne vlasti, za šta je potreban 61 mandat.
Povezane vesti
Uzimajući u obzir navedeno, mogućnost da stranke opozicije formiraju vlast bez učešća Samoopredeljenja postaje sve izvesnija, što bi značilo i kraj vladavine Aljbina Kurtija, koji ima funkciju premijera tzv. države Kosovo.
Haradinaj: Nikada sa Kurtijem
S tim u vezi, bivši premijer i lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, je na konferenciji za medije istakao spremnost za saradnju sa strankama opozicije u cilju formiranja vlade.
profimedia
"Čast mi je da pomognem opozicionoj vladi, nikada sa gospodinom Kurtijem. Sa zadovoljstvom bismo sarađivali sa opozicionim političkim subjektima kako bismo formirali većinu, a to je realno moguće ako imamo tu spremnost. Spremni smo za to. Bez ikakvih uslova. Ne tražimo nijedan uslov koji bi nas sprečio da idemo napred", rekao je Haradinaj na konferenciji za medije, prenosi "Dritare".
Ipak, glavni rivali Samoopredeljenju su Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, koji zbirno imaju više glasova od Samoopredeljenja i koji su bili ključni činioci u političkom životu nakon okončanja sukoba 1999. godine. Podsećamo, osnivač Demokratske partije Kosova je Hašim Tači, a osnivač Demokratskog saveza Kosova je Ibrahim Rugova. Takođe, obe partije su se u kampanji zalagale za obnavljanje odnosa sa Sjedinjenim Državama koji je ozbiljno narušen, pre svega, jednostranim potezima Prištine, odnosno Kurtija.
Da li SAD mogu uticati na postizbornu matematiku?
Poznavaoci situacije su saglasni kada je u pitanju odnos druge administracije Donalda Trampa prema Aljbinu Kurtiju.
Ivan Miletić ističe značaj Ričarda Grenela kao regionalnog faktora, ali i njegov odnos prema premijeru tzv. Kosova.
"Imali smo izjavu Ričarda Grenela koji je vrlo jasno rekao šta misli o Aljbinu Kurtiju, i to ne treba izbaciti iz postizborne matematike kreiranja vlade, jer Sjedinjene Američke Države imaju vrlo bitan interes na celom Zapadnom Balkanu, koji nije deo Evropske unije, a naročito na Kosovu i Metohiji", navodi se.
Povezane vesti
Njegov stav podupire i analitičar Visar Imeri, koji je naveo da kritika Ričarda Grenela na račun Aljbina Kurtija predstavlja štetu za Kosovo i znači loše odnose sa SAD.
"To je štetno i opasno za Kosovo, i ne znamo kuda će nas to odvesti. Grenel kaže da Kurti nije osoba od poverenja. Suština je da nas Kurti laže. To su nam rekli Gabrijel Eskobar, Emanuel Makron i Miroslav Lajčak. Nije važno da li volimo Grenela ili ne, ali on ima veliku moć, što se nas tiče", rekao je Imeri gostujući na TV Dukađini.
profimedia
Podsećamo, američki diplomata i izaslanik predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa za specijalne misije, Ričard Grenel, poručio je da vlada Aljbina Kurtija u Prištini nije bila pouzdan partner tokom prvog Trampovog mandata, niti tokom mandata Džoa Bajdena.
Povezane vesti
"I republikanci i demokrate dosledno su kritikovali Kurtija zbog preduzimanja jednostranih akcija koje destabilizuju region, kao i EU i NATO. Međunarodna zajednica je ujedinjena protiv Kurtija. Američke kompanije se šire u Albaniji i Srbiji, ali se ne šire na Kosovo zbog Kurtija", naveo je Grenel na platformi "X".
Analitičar i novinar iz Prištine Ljeart Hodža smatra da koalicioni potencijal Aljbina Kurtija ne postoji i da je zbog toga moguć scenario u kom će pokušati blokadu parlamenta.
"Postoji mogućnost da se čitav proces namerno oteže do redovnih izbora za gradonačelnike i predsednike opština. Ići ćemo u višemesečnu krizu i pregovore, a to će Kurti koristiti da dobije na vremenu kako bi produbio krizu i nastavio sa predizbornom kampanjom. Ukoliko Samoopredeljenje ima manje od potrebnog broja poslanika, neko će morati da prekrši predizborno obećanje. Kriza je izvesna i o tome se javno govori", rekao je Hodža za Tanjug.
Preporuka za vas
Komentari (0)