Petković posle trilateralnog sastanka: Otklonjena poslednja prepreka kada je reč o primeni Deklaracije o nestalima

Komentari

Autor: Euronews Srbija

17/12/2024

17:48

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je posle trilateralnog sastanka u Briselu u okviru današnje runde dijaloga Beograda i Prištine da mora da prestane progon Aljbina Kurtija i kosovske policije prema Srbima, naročito na severu Kosova i Metohije.

Petković je razgovarao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i glavnim pregovaračem Prištine Besnikom Bisljimijem.

"Imali smo tokom dana bilateralni susret sa Lajčakom i njegovim timom, s moje strane eksperti Beograda su predstavili sve ono što su bila pitanja na dnevnom redu tokom današnjeg sastanka, onda je usledio i trojni susret sa glavnim pregovaračem Prištine. Ono što smo dogovorili jeste da smo uradili i taj neophodni poslednji korak kada je reč o pitanju nestalih osoba, pa je sada otklonjen i poslednja prepreka kada govorimo o primeni deklaracije o nestalim osobama. Imamo deklaraciju, imamo pravilnik o radu i dogovorili smo sada i zajedničku komisiju koja će da pruži podršku radnoj grupi kojom predsedava kao i do sada Međunarodni komitet Crvenog krsta. To je ono što je za nas važno, na čemu je Beograd sve vreme insistirao i moram da ponovim da nije bilo napora sa naše strane, do tog dogovora ne bi ni došlo, ali sve vreme smo isticali i govorili da za nas pitanje nestalih nije političko, nego čisto humanitarno pitanje koje mora svakako da bude rešeno", rekao je Petković i dodao:

"Važna pitanja za Srbe na Kosovu i Metohiji i Beograd jeste formiranje Zajednice srpskih opština i pitanje deeskalacije, o tome smo snažno i uporno govorili, insistirali i na bilateralnom sastanku, ali i ja u direktnom susretu sa Bislimijem, koga sam bukvalno pet puta zaredom sve dok je gospodin Lajčak koji je tu sve vreme bio prisutan, pitao da li Priština podržava evropski nacrt statuta, jer nam je neophodno da se dogovorimo oko statuta, kao konkretnog koraka da bi krenuli u pravcu formiranja ZSO, koja je preko potrebna Srbima na Kosovu i Metohiji, jer bez toga nema ni opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji".

Govoreći o incidentu i napadu na deo kanala Ibar-Lepenac, Petković je dodao da je prvi pokrenuo to pitanje i želeo direktno da suoči Bislimija sa "lažnim optužbama koje šire više od tri nedelje".

"Pitao sam gospodina Bislimija da li, sem političkih tih ocena i laži i provokacija po tom pitanju, ima konkretan dokaz, naravno da nemaju nikakav dokaz, jer jasno je da Beograd nema nikakve veze s tim i to smo više puta jasno rekli i ukazali da je i taj napad direktno uperen protiv interesa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Priština koristi i ovakve stvari kako bi vršila propagandu prema Beogradu, jer im je to sada potrebno u izbornoj kampanji", rekao je Petković.

Razgovarali smo i o mnogim drugim važnim pitanjima koja se odnose na normalizaciju odnosa, ali i svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji, kao i o pitanju IBM-a, odnosno integrisanog upravljanja prelazima, gde smo govorili o veterinarskim sertifikatima koji su neophodni, rekao je Petković.

"Tražio sam da i ostali prelazi moraju da budu otvoreni za srpsku robu koja treba da uđe na prostor Kosova i Metohije, da mora još intenzivnije da bude prihvaćeno sa strane Prištine da srpski kamioni mogu bez problema da ulaze na prostor Kosova i Metohije. Razgovarali smo i o pitanju energetike. Ja sam danas, između ostalog, obavestio i gospodina Lajčaka, ali rekao sam to i Bisljimiju da se desio incident u Brđanima gde je grupa Albanaca bukvalno napala srpske radnike Elektrosevera koji su tamo sa Kecom zajedno bili u pokušaju da instaliraju električne satove na domaćinstvima, što pokazuje da Albanci ne žele da potpišu ugovor sa Elektroseverom, odnosno posledično da ne žele da plaćaju račune za struju i da zapravo takvim ponašanjem najdirektnije ugrožavaju i Elektrosever, ali i sam sporazum.

Cela ona priča koja je išla od strane Kurtija i Prištine kako Srbi ne plaćaju struju, sad se ispostavilo da su zapravo problem Albanci, što smo mi znali od samog početka, što se plaćanja te struje tiče. To sam pričao i više puta, tu struju je ranije plaćao svakako Beograd, a sada to plaćaju Srbi koji žive na severu KiM. Pored toga, za nas važno pitanje koje smo pokrenuli jeste pitanje povratka interno raseljenih, inače to je tema koju mi stalno potenciramo i na kojoj stalno insistiramo, zato što imamo ogroman broj interno raseljenih ljudi, ima i onih koji žele da se vrate".

"Kosovsko pitanje može se rešiti samo dijalogom"

Inače, ovo je verovatno poslednji dijalog na tehničkom nivou kome je posredovao Miroslav Lajčak, kome u januaru ističe mandat.

Jedna od tema bilo je pitanje telekomunikacija. Petković ističe da je Beograda odgovorno pristupio ovoj rundi razgovora, kao i svakoj prethodnoj.

"Učinili smo sve što je sa naše strane da pokažemo da smo spremni da idemo u pravcu normalizacije odnosa, da je dijalog za nas veoma bitan i značajan, da dijalog nema alternativu i da jedino kosovsko pitanje možemo da rešavamo u okviru dijaloga, jer tako očuvamo mir i stabilnost i drugo, borimo se za budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. I za kraj, pošto tema razgovora su bili i predstojeći izbori u Prištini, ukazao sam na veoma lošu negativnu atmosferu, kada je reč o Prištini i režimu Aljbina Kurtija, koji na sve načine čini da potisne Srpsku listu, da je proglasi terorističkom, da je izbaci iz izborne trke".

Bisljimi je ocenio da je pozitivna informacija sa ovog sastanka formiranje zajedničke komisije za rešavanje pitanja nestalih osoba.

"Razgovarali smo i o nekoliko drugih pitanja kao što su, na primer, kršenje Briselskog sporazuma srpske strane o energetskom pitanju, o pitanju telekomunikacija, o automobilskim tablicama. Dostavili smo dokaze da je Srbija izdala automobilske tablice još u oktobru 2024. godine sa rokom važenja do 10. oktobra ili 8. oktobra 2025. Takođe smo predstavili dokaze da Srbija na carini i dalje koristi apoene koji krše Briselski sporazum", rekao je Bisljimi.

Podsetimo, Beograd je insistirao na trojnom sastanku, tražeći da se u tom fomatu razgovara o hitnoj deeskalaciji i zaustavljanju daljeg progona Srba na KiM, kao i o formiranju Zajednice srpskih opština. Prethodno je održan bilateralni sastanak ekspertske delegacije Beograda koju je predvodio Petković sa Lajčakom, kao i sastanak Lajčaka i delegacije Prištine.