Igre 
Kako je izgledao parlament prethodnih dana: Ima li jedinstva u opoziciji i šta je plan za dalje delovanje?
Komentari29/11/2024
-21:32
Izazovna nedelja za srpski parlamentarizam je na izmaku, a u dva skupštinska zasedanja videli smo sliku incidenata i tuču, ali i skupštinsku salu bez prisustva opozicije kada je usvojen najvažniji zakon u jednoj fiskalnoj godini, a tiče se budžeta, koji je osnov funkcionisanja države.
Za incidente su vlast i opozicija optužile jedna drugu, a opozicija nije došla do jednoobraznog stava kako će da nastavi svoju borbu, s obzirom na pozive, s jedne strane da se napusti Skupština, a s druge strane da se to ni u kojem slučaju ne čini.
Vlast je iznela kritiku na račun opozicije da je s namerom prekinula sednicu na kojoj je trebalo da se raspravlja o predlogu budžeta i drugim važnim zakonima, a stiče se utisak da je opozicija izgubila priliku da iskaže svoj stav o tim pitanjima.
Jedan od lidera opozicije, Zdravko Ponoš, je gostujući na Euronews Srbija govorio upravo o ovom aspektu prošlih dešavanja, rekavši da je "opozicija višeglava aždaja" gde je potrebno da se sve strane dogovore oko nekog predloga, a da akcije u Skupštini prethodnih dana nisu bile koordinisane.
"Ja mogu da pričam o tome šta su namere stranke Srbija Centar. A i to bih bio vrlo uzdržan, da vam kažem, do kraja. Opozicija nema tu vrstu plana, jer je ova opozicija višeglava aždaja, tako da kažem. Mi o svemu treba da se dogovorimo i da nađemo nešto oko čega smo saglasni, pa i to, posle neko može da kaže: 'Iako ste većina, meni to ne odgovara'. Kao što rekoh, ovo što je sad bilo u Skupštini nije bio proizvod neke velike koordinacije i dogovora", kazao je Ponoš.
Na temu dešavanja u Skupštini Srbije, incidentima i zakonima o kojima nije raspravljano, kao i o stanju u opoziciji, za Euronews Srbija su govorili profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković i analitičar istoričar Ognjen Karanović.
Stojiljković: Opozicija je fragmentirana, ne postoje nijedna stranka i lider sa dvocifrenom podrškom
Na pitanje kakvu poruku šalju dešavanja u Skupštini prethodnih dana, profesor Stojiljković ističe da je za opoziciju najpogubniji stav da zbog dešavanja u Skupštini treba napustiti saziv.
Povezane vesti
"Poruka je dosta jasna, da vi praktično uvodite u frustrirajuću situaciju i građane i građanska udruženja i političku opoziciju, time što pokazujete da zatvarate do neprihvatljivih i iritirajućih granica oba mehanizma, i ovo što su protestne aktivnosti i ovo što je tzv. institucionalni mehanizam. Vidim da se već šire te ideje da opozicija treba da napusti parlament. To znači kad ste slabiji - da ćete da izgubite u nekoj svojoj lepezastoj strategiji jednu od kakvih-takvih mogućnosti, a ovo o čemu govorimo je jasna, visoka cena takve prakse, jer imate vlast koja se neće mnogo obzirati na ovu situaciju, pogotovo jer nema taj jasan spoljni pritisak, mislim pre svega na pritisak evropskih institucija da u ovoj situaciji ne radi ono što radi i da je onda praktično to situacija, kada opet dovodite do jednopartijskog monopola u okviru institucija", smatra Stojiljković i dodaje:
"A opozicija je pokazala da čak i sa trećinom poslanika u Skupštini može da koristi neke mehanizme kao što su pitanje poverenja Vladi i poverenja predsednici Skupštine, jer ovo je zaista nezapamćeno, da neko iskoristi ovu situaciju da i u načelu i u pojedinostima završi raspravu za, koliko sam ja shvatio, ne više od 15-20 minuta i da završi stvar, da stavi tačku, kako kažu Francuzi 'fait accompli', na čitavu tu priču. Ja razumem ovo da vi u nečemu ne učestvujete, da nešto bojkotujete, ali i to da u nečemu jeste prisutni. Napuštanje parlamenta bi bio porazan rezultat, jer praktično dezavuišete svaku vrstu institucija, inicijativa i građansku mogućnost, između ostalog, da učestvujete u procesima i u međuizbornom periodu", ističe Stojiljković.
Euronews
O ulozi opozicije u Skupštini Srbije Stojiljković kaže da je objektivan problem to što je opozicija u parlamentu fragmentirana, gde ne postoji nijedna stranka sa dvocifrenom podrškom.
"Pored toga što je opozicija marginalizovana u ovim okolnostima, vlast ima monopol nad svim ključnim polugama moći, što su inače 'tri P' - pare, poslovi i publicitet, a što je uvek međusobno povezano. U toj situaciji vi morate da imate jednu celovitu strategiju. Ja sam protiv tog napuštanja parlamenta, to smo već gledali, zato što to može dovesti do prevremenih izbora, koji bi redovno trebalo da se održe 2027. godine, ali to neće promeniti ništa. Izbori bez jasnog ukazivanja na to kako stvari stoje i bez obezbeđenih kakvih-takvih demokratskih izbornih pretpostavki, ali i bez jasne slike šta će se to promeniti, koju promenu uopšte ćete videti kad se vlast promeni, ja mislim da to za jedan veliki deo biračkog tela je neprozirno, a imate objektivni problem da je recimo opozicija prilično fragmentirana. Vi nemate nijednu stranku i lidera sa dvocifrenim procentualnim rejtingom i to je situacija u kojoj nema nekog autoriteta koji bi opozicija imala, neka stranka koja ima recimo podršku samostalno od 15-20-25 odsto, onda to još dodatno komplikuje stvar", kaže on i dodaje:
"Ali ja mislim da ta složena situacija traži neku vrstu koordinacije. Razumem ovu inicijativu Zelenovića (za napuštanje Skupštine prim. aut), ali mi je, recimo, ona manevarski slaba, jer vi istovremeno predlažete i glasanje o poverenju predsednici Skupštine. Morate da imate selektivni pristup. Možete da se odlučite da nešto bojkotujete, da nešto propustite, ali u nekim stvarima morate da nametnete nešto na dnevni red. Na sreću, imate dovoljno brojnu opoziciju, i grupaciju koja je dovoljno brojna da pokreće ova pitanja poverenja. Tako da toga morate da se držite i nema crno ili belo, ili-ili, ne morate se praviti kao da se ništa ne dešava i sedeti skrupulozno u skupštini i imati uvek istu strategiju, ali mislim da je napuštanje jednog kakvog-takvog kanala za uticaj i vidljivost isto tako loša pretpostavka. Mislim da je ovaj režim došao u jednu novu zrelu fazu sa ovim izborima od 2022. do danas, jer su praktično po vertikali zaokružili vlast. Ja koliko znam, imamo opozicionu vlast samo u jednoj gradskoj opštini u Nišu. Šta znači onda da kao opozicija izlazite iz institucija?", upitao je profesor Stojiljković.
"Ne postoji jasan kredibilitet i poverenje u stranke, udruženja, sindikate"
On smatra da je opoziciji za uspešniji nastup potreban sveobuhvatan pristup kroz "lepezastu strategiju", prema kojoj će se organizovati i institucionalni nastup.
"Građani nemaju razumevanja za male razlike u dramatičnim okolnostima krajnje polarizacije. To možete trenirati u nekom drugom ambijentu. Situacija nepostojanja nekakve formativne stranke ili uže koalicije malo otežava neku vrstu dogovora, ali ta vrsta dogovora treba da podrazumeva i to da opozicija zaista sedne i razmisli, ne osuđujući nikoga. Kao što rekoh, ja razumem ovaj predlog gospodina Zelenovića, ali mislim da nije dobar. Bolje bi bilo nešto što je jedna 'lepezasta strategija' i prema tome institucionalni nastup, da se vidi šta to znači, da li je potreban selektivni pristup, jer je potrebno naći neku vrstu mere u svemu tome. Da ne govorimo o ovome što vodi do ove priče, koja je sad sve raširenija, da ovde neko buši opoziciju ili da je ona prisluškivana. To onda tek normalizuje nenormalno stanje".
Povezane vesti
Stojiljković ipak ističe da je potrebno da se nađu zajednički imenitelji za sve predstavnike opozicije, koji su u ovom trenutku podeljini u najmanje tri kolone u Narodnoj skupštini.
"Ja mislim da će se oni voditi ipak očekivanjima građana. Građani koji daju glas opoziciji nisu malobrojni, očekuju i neki veći stepen odgovornosti, iako im je jasno da to nije tako jednostavno dogovoriti. Inače, postaje uverljiva ova priča da je opoziciji jedino zajedničko to što su protiv Vučića i vlasti. Ja mislim da nije tako. Pogledajte koliko širok krug pitanja je zajednički prostor opozicije, to je sve ono što se tiče unutrašnje politike i odnosi se na demokratiju, izbore i pitanja društvene pravde i pravičnosti. To je dovoljno široka margina da se recimo nađu zajedno, i ovo što se zove, koliko još jadnije fragmentirano bilo, nacionalno-demokratska opozicija, i ovo što su ove dve, dve i po struje, unutar takozvane proevropske opozicije. Tu su se neki strateški bitni odnosi ipak pomerili", kaže Stojiljković.
Euronews/Stefan Goranović
Na kraju, Stojiljković zaključuje da trenutno aktivne organizacije, od stranaka do udruženja, sindikata i protestnih pokreta, nemaju dovoljnu snagu da artikulišu nezadovoljstvo jednog dela opoziciono nastrojenih birača.
Povezane vesti
"Građani će se mobilizovati ako vide da opozicija ima neko jedinstvo i ako, sem ove priče o izbornoj neravnopravnosti i izbornom zakonodavstvu, predstavnici opozicije izađu sa nekim programom u kome će makar da kažu šta se više neće nikad ponavljati, poput ovog 'hoću-neću' mehanizma, pomoću dramaturškog izveštavanja o protestima po logici izveštaja o kriminalnim delovima, gde se samo prikazuje grupa koja nešto razbija, a koja, gotovo sam siguran, nije iz opozicionog okvira. Na kraju, postoji ono što je praktično neka vrsta potrebe da se stvari koordiniraju i usmeravaju i da tu nema nikakvog monopola. Nema monopola čak ni političkog, ali pazite, nema kapaciteta ni građanske inicijative i pokreta, dovoljno jakog da to vode uspešno, ali ih ne možete ignorisati", kaže on i dodaje:
"Jer baš ni partije nemaju nekakav jasan kredibilitet. Problem je ovde što, recimo, sve ono što nam služi da kultivišemo i objedinimo ovo naše nezadovoljstvo, nema neko naročito poverenje, ni udruženja, ni sindikati, ni stranke, ni protestni pokreti, znači mora da dođe do neke sinergije", zaključio je profesor Zoran Stojiljković.
Karanović: Lideri "kombi stranaka" opozicije treba da počnu da se bave drugim poslovima
S druge strane, politički analitičar i istoričar Ognjen Karanović je izneo drugačiju viziju dešavanja u Skupštini, ali i budućnosti odnosa u opoziciji, što je pitanje koje je u žiži interesovanja javnosti.
"U proteklih nedelju dana u Narodnoj skupštini Srbije videli smo incidente koji nisu bili izolovani, već su se desili i u Skupštini Grada Beograda i Skupštini Grada Kraljeva, a takođe su se dešavali i u drugim Skupštinama jedinica lokalne samouprave u Srbiji i njih je izazvala opozicija. Svejedno je da li je prozapadna, proistočna, desno ili levo politički orijentisana, oni su sada svi ujedinjeni pod barjakom, očigledno, Dragana Đilasa, koji je najuticajniji među njima, svakako sa najboljim organizatorskim sposobnostima, a ono što je presudilo da on ipak zadrži tu svoju lidersku poziciju jeste novac, finansijska podrška, koju on očigledno ima, i koju upotrebljava za političke svrhe opozicione političke scene", kaže Karanović i dodaje:
"U ovoj situaciji je potpuno jasno da je opozicija postala antidržavni, a odavno je anacionalni i antigrađanski i antinacionalni, element društva. Ona je zauzela te pozicije. Ponaša se kao poluteroristička organizacija bez vojnog karaktera, jer ovo sve jesu metode nasilne političke borbe, što je osnovno obeležje svakog vida terorizma. Oni pokušavaju da ožive ideju i predstavu o tome da se Srbija nalazi negde u periodu 90-ih godina prethodnog veka i da je ovo stanje koje je prethodilo 5. oktobru 2000. godine, te da je, sledstveno tome, Aleksandar Vučić - Slobodan Milošević. I tu su se pokazali kao potpuni politički amateri bez ikakve sposobnosti da politički analiziraju stanje i procese. Zato što se Srbija odavno, ne samo vremenski, nego i suštinski, duhovno i na svaki drugi način odmakla i od perioda 90-ih, ali i od dosovskog perioda iz 2000-ih godina. I to ne kažem ja, ne kažu čak ni predstavnici vladajućih političkih struktura, nego relevantne političke institucije u Evropi i generalno u međunarodnoj zajednici", kaže Karanović.
Tanjug/Jaroslav Pap
Karanović o delovanju opozicije u Skupštini Srbije kaže da se ona zbog nedostatka podrške opredelila za vaninstitucionalnu borbu.
"Oni odavno, već deset godina, nemaju nikakvu političku viziju i nikakav politički program. Lukrativno, i meritokratski su organizovane te kombi stranke, partijice, gde je najuticajnija među njima stranka Dragana Đilasa, koja ima podršku četiri odsto biračkog tela ove zemlje. Već nekoliko godina je sasvim jasno da ti ljudi treba da počnu da se bave nekim drugim poslovima, zato što su doživeli niz poraza u svim izbornim ciklusima do danas. Međutim, oni to ne shvataju. Neki ne shvataju iz razloga što imaju izvesne obaveze prema određenim NVO, pa i prema geopolitičkim i političkim centrima, kako u regionu, tako i širom Evrope i po nekim drugim meridijanima, te zato ostaju u politici. Oni, takvi, sada su se opredelili isključivo za vaninstitucionalni nasilni oblik borbe, misleći da tako mogu mobilisati svoje biračko telo, koje je malobrojno, i da tako mogu preneti taj neki talas političke mobilnosti na šire slojeve društva. I apsolutno u tome ne uspevaju", kaže Karanović.
"SNS je proevropska stranka koja je izvršila sve reforme, opozicija nema šta da ponudi"
Karanović smatra da opozicija ima liderske, ali i kadrovske probleme, zbog kojih ne može da se konsoliduje.
"Te 2000. godine takozvanu Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) je činilo 18 stranaka opozicije, a ovo su sve derivati tadašnjih stranaka, u najvećem delu Demokratske stranke, nakon svih unutrašnjih raslojavanja i raskola. I tada je vladala velika podeljenost i udaljenost stavova političkih lidera tadašnjih stranaka kao što je to i sada slučaj. Pored toga, ovi današnji savremeni lideri te iste opozicije ni u intelektualnom, ni u političkom smislu, da ne govorimo o akademskom, ne mogu nikako da budu upoređeni sa onim liderima. Ovi danas su daleko, daleko po znanju i veštinama u zaostatku i u odnosu na političare vladajuće političke strukture, tu mislim na prvom mestu na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i na premijera Srbije Miloša Vučevića. Ako to poredimo na ovaj način, videćemo da su današnje stranke opozicije u deficitarnom stanju i kad su u pitanju kadrovi, ljudski resursi, ali najviše kad su u pitanju program i ideje", kaže Karanović i dodaje:
"Jer šta oni imaju da ponude? Šta je ostalo? Srpska napredna stranka (SNS) je proevropska stranka. To je stranka koja vodi Srbiju putem evropskih integracija. Po rezultatima tih evropskih integracija Srbija je odavno je u dvorištu EU, ali samo članstvo ne zavisi od naše zemlje. Srbija je sprovela sve ono što je obećavala, pa i ono što su lažno obećavale stranke od 2000. godine, što uključuje potrebnu reformu državnih institucija, javnih finansija, društva generalno. Srbija je u ekonomskom pogledu najuspešnija država u celom regionu. Prva je po broju stranih investicija, po rastu bruto-društvenog proizvoda (BDP), po razvoju industrije. Tu su rezultati apsolutno evidentni. To je nešto što je proverljivo, merljivo, a sa druge strane, u političkom smislu, zadržala je i obnovila, unapredila bliske veze sa svim geopolitičkim centrima moći. Evo, uskoro nadamo se i sa Vašingtonom, a već odavno i sa Moskvom i sa Pekingom, a u isto vreme se nalazimo na putu evropskih integracija", kaže Karanović.
"Napuštanjem parlamenta opozicija se odriče mogućnosti da pošalje političke poruke"
On smatra da upravo stranke opozicije snose krivicu za neke geostrateške poteze, koji su, prema njemu, unazadili poziciju Srbije na početku 21. veka.
"S druge strane, današanja opozicija, koja je bila vladajuća struktura 2000. godine je raskinula veze između Srbije i političkog Istoka, a nije znala da afirmiše veze sa političkim Zapadom. To je jedna stvar. Druga stvar, ta politička struktura je u potpunosti unazadila vojnu sposobnost Srbije, uz pomoć koje je ona bila u mogućnosti da zadrži svoj suverenitet i kako bi obnovila svoj državni i politički profil. I ono što je najvažnije, a što je opozicionim strankama, pogotovo ovim prozapadnim, ali i onima koje se nazivaju desnicom, mislim tu na NDSS Miloša Jovanovića, ono što je njima potpuno strano, to jeste obnova nacionalnog identiteta i dostojanstva srpskog naroda i građana Srbije. I na tom polju su Aleksandar Vučić i SNS dobili ogromno poverenje. Po tom poverenju su nedostižni za sve ove stranke današnje opozicija, jer oni to nemaju u svojim idejama. Oni o tome i ne razmišljaju", kaže on i dodaje:
Euronews/Stefan Goranović
"I jedino što su smislili, to je da zloupotrebljavaju strahovite ljudske i nacionalne tragedije, koje se dešavaju u svakom društvu, na kraju krajeva, a koje moraju svakako biti ispitane. Jasno je da krivica mora biti ustanovljena za bilo koju tragediju da se dogodi u našoj zemlji, i bez obzira na političku pripadnost, svi koji su odgovorni moraju preuzeti tu krivicu. Kao što vidimo, Vlada Srbije i predsednik Vučić, ali pre svega nadležne institucije u ovom društvu, sprovode istragu u regularnim postupcima o tim događajima".
Na kraju, Karanović ističe da se eventualnim napuštanjem Skupštine, opozicija odriče mogućnosti da sa tog mesta šalje političku poruku.
"Koristeći isključivo te tragedije, opozicija pokušava nasilnim metodama, ogoljenim nasiljem, koje sprovodi njih 10-15 na pojedinim lokacijama u Beogradu i Novom Sadu i u nekim drugim gradovima, da izmeni ono što se ne može menjati osim na izborima. S druge strane, ni na izborima nije dozvoljeno rušanje ustavnog poretka, pa ni narušavanje javnog reda i mira. Ta najava da će napustiti institucije i parlament Srbije, a to jeste mesto odakle mogu da šalju političku poruku, oni se i toga odriču. To znači da oni o politici praktično ne znaju ništa. I onaj koji bojkotuje institucije sistema, taj se već preporučio za političko samoubistvo, i možda bi najbolje bilo da politički sve te stranke jednom već odumru", zaključio je Karanović.
Preporuka za vas
Komentari (0)