Stepen usaglašavanja sa spoljnom politikom EU na 47 odsto: Sa kojim se deklaracijama Srbija uskladila, sa kojima ne

Komentari

Autor: Euronews Srbija, ISAC fond

26/09/2024

07:09

Stepen usaglašavanja sa spoljnom politikom EU na 47 odsto: Sa kojim se deklaracijama Srbija uskladila, sa kojima ne - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od 1. januara do 30. juna ove godine Evropska unija je izdala 57 spoljnopolitičkih deklaracija, pozivajući kandidate i partnerske zemlje da se usaglase sa njima. Srbija je to i učinila, ali samo kada je reč o njih 27, čime je stopa usklađivanja za prvu polovinu 2024. godine ponovo pala ispod 50 odsto. To je pokazala analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond) u kojoj se navodi da je Srbija nastavila sa prethodnim obrascima usaglašavanja.

Kao zemlje kandidata za članstvo, od Srbije se, kako je više puta naglašeno iz Brisela, očekuje da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom EU. To je još jednom ponovljeno i u deklaraciji usvojenoj na samitu u Briselu u decembru, a zajednička spoljna politika sada se često pominje i u kontekstu Plana rasta za Zapadni Balkan.

Kako navodi ISAC fond u izveštaju, čiji su autori Igor Novaković i Tanja Plavšić, procenti usaglašenosti su samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend usaglašavanja. Kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa. Jedan od glavnih razloga za ovakav stav ostaje pitanje Kosova, pošto Srbija nastavlja da traži podršku i Rusije i Kine u različitim međunarodnim forumima.

Deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila

Kada je reč o konkretnim pitanjima, Srbija se nije usaglasila sa 11 deklaracija u vezi sa ratom u Ukrajini, pet o Globalnom režimu sankcija EU za ljudska prava, četiri koje se tiču unutrašnje situacije u Rusiji i četiri posvećene Iranu; dve koja se odnose na Moldaviju, i po jednom koje se odnose na sajber, terorizam, Hong Kong (Kina) i Venecuelu.

"Četiri deklaracije se direktno odnose na Rusiju. Dve su bile političke izjave koje se tiču tretmana Alekseja Navaljnog i drugih političkih zatvorenika (uključujući Vladimira Kara-Murzu) i smrti Navaljnog u zatvoru. Treća deklaracija se odnosila na predsedničke izbore u Rusiji, kojom je EU osudila sprovođenje izbora u okupiranim ukrajinskim regionima i represiju opozicije, civilnog društva i nezavisnih medija (u Rusiji). Konačno, četvrtom deklaracijom uvedene su sankcije protiv lica i entiteta u Rusiji za koje se smatra da su odgovorni za akcije protiv demokratije i vladavine prava", navodi se u izveštaju ISAC fonda.

Napominje se da se Srbija 2023. godine usaglasila sa deklaracijom EU objavljenom u znak protesta protiv tretmana Navaljnog u zatvoru, dok se 2022. godine nije usaglasila ni sa jednom od četiri deklaracije koje se bave istim pitanjem.

S druge strane, Srbija se usaglasila sa restriktivnim merama primenjenim u vezi sa ISIL-om/Al-Kaidom, terorizmom, Sirijom i Burmom/Mjanmarom.

Evropska unija je u ovom periodu objavila pet deklaracija u vezi sa Iranom, a svaka se bavi različitim aspektima diplomatskih i bezbednosnih pitanja. Srbija se usaglasila samo sa prvom deklaracijom, izdatom 4. januara, kojom se osuđuje bombaški napad u Kermanu i izražava solidarnost sa iranskim narodom.

Kakva je situacija u drugim državama?

Tokom prve polovine 2024. godine, usaglašenost Srbije sa deklaracijama EU ostala je među najnižima u poređenju sa drugim zemljama kandidatima, i iznosila je 47 odsto (bez Turske). Samo je Gruzija imala nižu stopu usaglašenosti sa 44 procenta. Nasuprot tome, Severna Makedonija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Albanija nastavile su svoj trend potpunog usaglašavanja, sa po 100 procenata. Među novijim kandidatima, Ukrajina je postigla usaglašenost od 93 odsto, a Moldavija 86 odsto.

Turska, čiji je proces pristupanja efektivno zamrznut, zadržala je znatno nižu stopu usaglašenosti od 7 procenata, što odražava njen jedinstven status u procesu pristupanja. Poređenja radi, zemlje koje nisu članice EU, a pripadaju Evropskom ekonomskom prostoru imaju veće stope usaglašenosti: Island sa 100 odsto, Lihtenštajn sa 98 odsto i Norveška sa 84 odsto.

Među zemljama u inicijativi EU za Istočno partnerstvo, Jermenija, pod uticajem odnosa sa Rusijom i nedavnih sukoba u Nagorno-Karabahu, povećala je svoju usaglašenost na 30 odsto sa 18 odsto prethodne godine. Azerbejdžan se, s druge strane, nije usaglasio ni sa jednom deklaracijom tokom ovog perioda.

Srbija i otvaranje klastera

Srbija je, inače, poslednji put otovorila klaster u pregovorima sa EU u decembru 2021. godine, a tokom sastanka koji je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen održala nedavno sa liderima Zapadnog Balkana bilo je reči o evropskim integracijama Srbije i daljem napretku na tom putu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da bi novi klaster mogao da bude otvoren u decembru. On je rekao da Fon der Lajen ima veoma pozitivan odnos prema proširenju Evropske unije, govoreći o geopolitičkim promenama i da je to nešto što daje novi impuls evrointegracijama.

O sastanku koji je održan u Briselu, o perspektivi regiona, ali i o perspektivi pregovora Srbije sa Evropskom unijom, za Euronews Srbija ranije je govorila Branka Latinović iz Evropskog pokreta u Srbiji. Govoreći o otvaranju novog klastera, kaže da je važno što sada Srbija pokušava da i na bilateralnom planu taj proces dinamizira i ubrza kako bi se donela ta pozitivna odluka u decembru.

"Ta odluka o otvaranju novog klastera ne zavisi od Evropske komisije, ona daje predlog, ali to ide na pojedinačno razmatranje svake države članice i znamo da su pojedine zemlje otvaranje prethodnih klastera zaustavljale iz ovih ili onih razloga. Neke iz nekih svojih posebnih bilateralnih, ali nekih specifičnih razloga, neke iz jednostavnog razloga što Srbija nije usaglasila svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije i sad taj novi moment koji je paket spoljne politike što nije uvela sankcije Rusiji", navela je ona.

Upravo kada je reč o usaglašavanju, ona kaže da podatak da je taj procenat opao ne ohrabruje.

"Koliko se ja sećam, on je bio i 60 odsto u nedavnoj prošlosti, a da je sada ispod 50 odsto, da je to 47 odsto... Mislim da je u ovom periodu potrebno zaista da Srbija učini pomak geometrijskom brzinom i da se što nastavi da se usaglašava sa politikom Evropske unije i da se po mogućstvu pridruži nekim izjavama", rekla je ona.