Fon der Lajen i lideri Zapadnog Balkana u Briselu: Kad Srbija može da očekuje prvu tranšu novca i otvaranje klastera

Komentari

Autor: Euronews Srbija

20/09/2024

09:10

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Za briselsku administraciju, ali i za lidere našeg regiona juče je bio uspešan dan. Za istim stolom, na radnom ručku, sa predsednicom Evropske komisije, Ursulom fon der Lajen, sedelo je šest lidera Zapadnog Balkana. Osim predsednika Srbije, bili su tu premijeri Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije, kosovski premijer, kao i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

Na sastanku je bilo reči i o tome kada bi Srbija mogla da očekuje prvi novac iz Evropskog plana rasta. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se novinarima u Briselu obratio nakon radnog ručka, u oktobru ili novembru Srbija može da očekuje prvu tranšu u iznosu od oko 112 miliona evra. Kako je precizirao, 32 miliona evra je novac na poklon, a 80 miliona evra reč je o kreditu. On je rekao da je to veoma povoljan kredit sa kamatnom stopom od 0,2 odsto i periodom otplate od 40 godina. Kaže to skoro jeste džaba novac, ali ipak je zaduživanje koje će ići na javni dug.

Vučić je podvukao da su reforme koje će Srbija sprovesti važnije od novca, kao i priključivanje jedinstvenom tržištu na Zapadnom Balkanu. Srbija želi otvorene granice, slobodan protok, ljudi i robe i Srbija je po tom pitanju sve prihvatila, rekao je Vučić.

"Bez obzira na našu krivicu i tehnička kašnjenja u pojedinim stvarima, poput SEPA, verujem da smo uspeli da uskočimo u taj voz, da ćemo od 1. januara biti deo onoga što se naziva Single European Payment Area. To je važno ne samo zbog plaćanja doznaka, već i zbog naših pre svega manjih preduzeća, zbog naših kompanija, zbog svega drugog, zbog celog našeg sistema. Naša je da se trudimo, da se borimo i da radimo što je moguće više, da ispunjavamo kriterijume. Tu su važni kriterijumi od vladavine prava, ODIHR-a, ali svi ovi kriterijumi iz reformske agende, agende rasta, dakle od državne pomoći, javnih nabavki, svega toga, sve to smo ispunili, sve potpisali", naveo je Vučić.

Otvaranje klastera

Tokom sastanka bilo je rečio i o evropskim integracijama Srbije i daljem napretku na tom putu, a kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Brisela, prema rečima predsednika Srbije, novi klaster mogao bi da bude otvoren u decembru.

Poslednji put je klaster otvoren u decembru 2021. godine. Vučić kaže da Fon der Lajen ima veoma pozitivan odnos prema proširenju Evropske unije, govoreći o geopolitičkim promenama i da je to nešto što daje novi impuls evrointegracijama. On je najavio i da će ona uskoro posetiti region Zapadnog Balkana, samim tim i Beograd, a inače, kada je reč o proširenju, Vučić se juče pre ovog radnog ručka, u Briselu sastao sa Oliverom Varhelijem, odlazećim komesarom za proširenje u Evropskoj uniji.

Podsetimo, Evropska unija odlučila je da dodatnim novcem ove godine podstakne zemlje našeg regiona da sprovedu reforme koje bi ih približile Uniji, ali i podstakle ekonomski rast u regionu.

Sve to treba da se desi kroz plan rasta koji bi do 2027. godine trebalo da iznosi ukupno šest milijardi evra, od čega bespovratno dve milijarde, a kroz povoljne zajmove četiri milijarde. Procena je da bi Srbiji trebalo ukupno da ide nešto preko milijardu i 600 miliona evra. Međutim, te uplate naravno nisu bezuslovne.

Zemlje regiona moraju da navedu koje će reforme sprovesti kroz reformske agende u naredne tri godine, dok će glavnu reč u odobravanju finansijskih sredstava imati članice Evropske unije. Ciljevi su jačanje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, zatim jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana, kao i ubrzanje strukturnih reformi i povećanje finansijske pomoći.

Latinović: Otvaranje klastera ne zavisi samo od EK

O sastanku koji je juče održan u Briselu, o perspektivi regiona, ali i o perspektivi pregovora Srbije sa Evropskom unijom, za Euronews Srbija govorila je Branka Latinović iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Euronews TV

Na pitanje šta ova finansijska pomoć znači za region, ona kaže da je to jedna ogromna podrška kako kontinuitetu politike Evropske unije i same Evropske komisije da nastavlja podršku integraciji regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju, "sa ciljnim datumom da se taj proces završi do 2030. godine".

"Potrebno učiniti jedan podstrek, finansijsku podršku, kako bi u vreme kada steknu status država članica i kada se ovaj proces pregovora okonča, bilo što približnije onome što je ekonomski nivo ostalih država članica Evropske unije i da se time što više harmonizuju, kako svoje potpuno ekonomsko i političko integrisanje u Evropsku uniju tako i da te benefite osećaju i samo stanovništvo i privreda jedne zemlje", rekla je ona.

Govoreći o otvaranju novog Klastera, kaže da je važno što sada Srbija pokušava da i na bilateralnom planu taj proces dinamizira i ubrza kako bi se donela ta pozitivna odluka u decembru.

"Znači, ta odluka o otvaranju novog klastera ne zavisi od Evropske komisije, ona daje predlog, ali to ide na pojedinačno razmatranje svake države članice i znamo da su pojedine zemlje otvaranje prethodnih klastera zaustavljale iz ovih ili onih razloga. Neke iz nekih svojih posebnih bilateralnih, ali nekih specifičnih razloga, neke iz jednostavnog razloga što Srbija nije usaglasila svoju spoljnu bezbednosnu politiku sa politikom Evropske unije i sad taj novi moment koji je paket spoljne politike što nije uvela sankcije Rusiji", navela je ona.

Dodaje i da je tu je sad jedan novi moment koji, nažalost, ne ohrabruje, a to je da su prema poslednjim podacima koje je objavio, Institut za bezbednost Isak, stepen podrške Srbije Evropske unije pao.

"Koliko se ja sećam, on je bio i 60 odsto u nedavnoj prošlosti, a da je sada ispod 50 odsto, da je to 47 odsto... Mislim da je u ovom periodu, od naredna dva meseca, potrebno zaista da Srbija, odnosno nadležne institucije, učine pomak geometrijskom brzinom i da se Srbija što više usaglasi sa, nastavi da se usaglašava sa politikom Evropske unije i da se po mogućstvu pridruži nekim izjavama, jer ta mogućnost uvek postoji, naravno, ne znam, neku davniju prošlost, ali ovo što je bilo nedavno, kako bi taj skor bio pozitivniji i veći. To je vrlo bitno, mislim, za zemlje, pogotovo baltičke zemlje, države i poseta ministra spoljnih poslova Estoniji mislim da je bila upravo i u toj funkciji, s obzirom da baltičke države su jedna od kritičara zbog tog niskog stepena našeg praćenja spoljne i bezbednosne, zaključila je Latinović.

Više o temu pogledajte u videu iznad.