Osmi dan blokada na KiM: "Samoopredeljenje je u kampanji, a pitanje je šta su crvene linije za Međunarodnu zajednicu"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/09/2024

12:10

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Osmi je dan blokade zgrada Privremenih organa Vlade Srbije na Kosovu.

Prištinska policija počela je da iznosi dokumentaciju iz zgrada Kancelarije za Kosovo i Metohiju i PIO Fonda, a juče su tokom dana saslušani predsednici Privremenih opštinskih organa Kosovske Mitrovice i Zvečana, Ivan Zaporožac i Ivan Todosijević, kao i direktor filijale PIO Fonda, Igor Simić, koji je poručio da je siguran da nije uradio ništa protivzakonito, te da je časno obavljao svoju dužnost.

"Ja sam ponosan na to što sam deo PIO Fonda i što sam pomagao građanima da ostvare pravo na penziju, da li porodičnu, da li invalidsku, da li redovne penzije i u tom smislu smatram da sam činio dobro delo, a ne da sam radio bilo šta što je protivzakonito i bilo šta što je upereno protiv bilo koga. To je ono što sam i rekao ljudima dok su me ispitivali i to je ono što mogu da ponovim uvek, jer istinu možete da ponavljate uvek, ne možete da napravite nikada grešku. I dalje, ubeđen sam da je ovo najdirektnije povezano sa našim političkim pozicijama unutar Srpske liste i da je ovo jedan vid pritiska posebna uzimamo u obzir činjenicu da se polako približavamo redovnim parlamentarnim izborima na Kosovu", rekao je Simić.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak boraviće u Prištini kako bi se pripremio sastanak glavnih pregovarača u Briselu, izjavio je portparol Evropske komisije Peter Stano.

Kancelarija Evropske unije u Prištini prošle nedelje saopštila je da je razočarana zbog kontinuiranog nedostatka koordinacije Prištine sa međunarodnim partnerima, kao i da je unija više puta pozivala kosovsku vlast da izbegava radnje koje bi mogle negativno da utiču na bezbednost ljudi na terenu, ali da je Priština ignorisala te pozive.

Gost Euronews Srbija bila je Jovana Radosavljević iz Nove društvene inicijative, koja je komentarisala poslednje događaje na Kosovu i Metohiji u vezi sa blokadom srpskih institucija na severu Kosova i Metohije.

Euronews

Radosavljević: Blokade su još jedna od poremećaja života građana, nakon zabrane dinara, uvoza robe, ukidanja institucija...

Zgrade Privremenih organa Srbije su blokirane danima, a na pitanje kako se to uopšte odražava na život građana, pre svega kada imamo u vidu da su to za mnoge građane, naročito na severu Kosova, jedine institucije gde mogu da obave pojedine radnje, Radosavljević ističe da je ovim akcijama Prištine život građana značajno poremećen.

"Kao što možete zamisliti, situacija je prilično problematična, odnosno ljudi sada nemaju pristup uslugama na koje su navikli, odnosno nekim uslugama koje su jedine koje oni mogu da dobiju, zato što nisu državljani, odnosno nemaju dokumenta Kosova, ili ne primaju usluge od strane Kosova", rekla je Radosavljević i nastavila:

"Tako da u ovom trenutku, gašenjem privremenih organa, odnosno opštinskih organa, četiri severne opštine, ali i okruga, sada smo se našli u situaciji da ne znamo šta dalje. Ljudi nemaju odgovora, ove institucije su zatvorene. Sada se konfiskuje materijal koji se u tim institucijama nalazio, a u narednom periodu ćemo videti da li će to posledično značiti izmeštanje ovih institucija u gradove Centralne Srbije, ili nalaženje nekog novog alternativnog rešenja", objašnjava ona.

Radosavljević ističe i to da je ovo još jedan dodatni udar na prava građana, s obzirom na sve druge "poremećaje" njihovih života u prethodnom periodu, koji su uticali na njihov život.

"U svakom slučaju, život ljudi je dodatno poremećen u odnosu na sve druge poremećaje koje smo imali u prethodnom periodu, sa zabranom dinara, uvoza robe, gašenjem jedne po jedne institucije Republike Srbije na Kosovu. Mi smo prinuđeni, odnosno dovedeni u situaciju da nas vlada Kosova tera da naš život funkcioniše u Centralnoj Srbiji, a ne više na Kosovu, jer su naše usluge izmeštene tamo", kaže ona.

"Glavna tema vladajućeg Samoopredeljenja u predizbornoj kampanji je osvajanje severa i pokazivanje nadmoći"

Na pitanje koji su motivi kosovskih vlasti u ovom slučaju, Radosavljević kao jedan od prvih navodi predizbornu kampanju na Kosovu.

"Pa ima više motiva, ja bih možda samo neke izdvojila. U suštini, sada se već nalazimo u predizbornoj kampanji na Kosovu, izbori su najavljeni za početak februara, naredne godine, a čini se da je i vladajuća stranka već ušla u kampanju. I vrlo je jasno da je sada tema ove kampanje, odnosno glavna tema na kojoj će Samoopredeljenje zasnivati svoju kampanju etnički populizam, odnosno osvajanje Severa i pokazivanje nadmoći u odnosu na Srbiju. To je ono što smo mi videli u prethodne dve, tri godine, očigledno to dobro rezonuje sa biračima Samoopredeljenja, tako da će se sigurno trend i dalje nastaviti, odnosno potpunim osvajanjem severa, odnosno ukidanjem srpskih institucija", ističe ona i nastavlja:

"Sa druge strane, zašto se ovo dešava? Mislim da će ove poruke, odnosno akcije, biti intenzivirane u narednom periodu, a posebno u naredna dva meseca, posebno pre američkih izbora, je i činjenica da mi imamo Međunarodnu zajednicu koja na sve ovo reaguje saopštenjima, koje nemaju nikakvog efekta na donosioce odluka u Prištini", objašnjava ona.

Na pitanje zašto dolazimo u takvu situaciju da Međunarodna zajednica ne reaguje na način da se ovakve stvari ne događaju, Radosavljević kaže da je pitanje šta je crvena linija za Međunarodnu zajednicu, tj. kada će "kap preliti čašu" zbog akcija Kurtija.

"Sada je važno pitanje šta je crvena linija za Međunarodnu zajednicu, odnosno šta je ono što kosovska vlada treba da uradi na Severu ili u odnosu na Srbe na Kosovu i Metohiji, što će za njih biti momenat kada će oni reći: 'Kap je prelila čašu, sada ćemo odgovoriti ne samo sa saopštenjem, nego konkretnom reakcijom'", kaže ona i nastavlja:

"Mi sada već imamo sankcije koje su uvedene od strane zemalja članica EU, koje čini se kao da nemaju nikakvog efekta. Tu je jedan ključni problem. Mi nismo imali kontinuitet od predstavnika međunarodne zajednice kada je u pitanju kritika i reakcija na akcije Kosova. Mi smo prošle godine, prošlog leta, imali uvedene mere, da ne kažem sankcije, koje se opet nisu poštovale na individualnom nivou zemalja članica EU, a samim tim pristupom se javnost dovela u uverenje da je ovo opet sve deo nekog dogovora: 'Završite vi posao na severu, mi ćemo vas malo kritikovati i na kraju će sve biti u redu', I to je ono što je ključni problem", kazala je ona.