Tokom posete Makrona u fokusu i nuklearna energija: "Put da se izmire zaštita životne sredine i energetska bezbednost"
Komentari29/08/2024
-13:01
Nuklearna energija biće jedna od tema prilikom posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji. U međuvremenu je Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o energetici. Time bi energetika Srbije trebalo da doživi brojne promene, a najvažnija je da će, posle zabrane iz 1989. godine, nuklearna energija ponovo moći zakonski da se istražuje i eventualno eksploatiše u Srbiji.
Susret predsednika Srbije i šefa francuske države biće povod za razgovor između ostalog i o nuklearnoj energiji. Francuska je lider u Evropi u proizvodnji te energije, a predsednik Vučić se nada da će Srbija do 2050. struju dobijati i iz nuklearnih elektrana.
"Podsećam da je bilo priča i o tome da Francuska elektroprivreda pomogne našoj elektrodistribuciji. Pričaće se sigurno o energetici. To je jedna velika energetska kompanija koja je bila zainteresovana za saradnju i sa Srbijom. Verovatno je sarađivala i sa bivšom Jugoslavijom. Možda neće njih dvojica baš direktno o nekim detaljima pričati, ali će se razgovarati o nekoj budućoj saradnji sigurno", rekla je Jelica Putniković, urednica portala "Energija Balkana".
Prvi korak ka korišćenju nuklearne energije je ukidanje takozvanog moratorijuma na nuklearnu energiju, što se očekuje da će se uskoro desiti.
"Vrlo sam srećan što je konačno doneta odluka da se taj zakon ukine, jer taj zakon nije samo vezan za gradnju nuklearnih elektrana, nego on je za 30 i nešto godina uništio priliku da mladi ljudi studiraju nuklearne nauke. A nuklearne nauke nisu samo vezane za izgradnju nuklearnih elektrana, nego za zaštitu od zračenja, za medicinu, za vojsku, za poljoprivredu itd", kaže Ilija Plećaš, predsednik Nadzornog odbora u JP "Nuklearni objekti Srbije".
Da li su modularne nuklearne elektrane rešenje?
Predsednik Srbije zalaže se za gradnju modularne nuklearne elektrane, poput one koju trenutno Rumunija gradi u blizini Konstance. Ipak, stručnjaci navode da za bilo kakva nuklearna postrojenja Srbija prvo mora da ima stručne kadrove.
"Odabir mladih kadrova koje bismo mogli nešto mi da naučimo ili da vidimo gde koga da pošaljemo, uz garanciju da će se ovde zaista raditi nešto nuklearno, da ta deca imaju neku sigurnost. Pa da kroz tri, četiiri, pet, šest godina mi imamo kadar. Jer kupiti nešto bez kadra mislim da je nemoguće", ističe Plećaš.
Od ideje do završetka gradnje elektrane potrebno je, kažu stručnjaci, i do 15 godina. Kritičari ističu da iako nešto jeftinija, gradnja modularne nuklearne elektrane takođe nije jeftina.
"Nuklearke su skupe kada se grade, ali zato je proizvodnja struje iz njih kada se izgrade jeftinija. Tako da je to jedno rešenje da budemo niskougljenična zemlja i da ne bude više priča o zagađenjima i o tome da moramo da zatvorimo termoelektrane na ugalj", dodala je Putniković.
Srbija se obavezala da do 2030. smanji korišćenje struje dobijene iz uglja, a prema zelenoj agendi Evropske unije Evropa bi do 2050. trebalo svoju energiju da dobija isključivo iz čistih izvora u koje spadaju i nuklearne elektrane.
Dimović: Bitna je stručna rasprava o temi, a ne sejanje straha
Slavko Dimović, direktor instituta za nuklearne nauke "Vinča" kaže za Euronews Srbija da su izmene zakona o energetici, kojima se predviđa ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju, jedini put da se izmire zaštita životne sredine i i energetska bezbednost države Srbije.
"Pre svega to je pravno pitanje, ali to je neminovnost i jedina mogućnost da Srbija iz jednog mračnog srednjeg veka uđe u jednu nuklearnu renesansu", rekao je Dimović.
Na pitanje koliko francusko iskustvo kao lidera u ovoj oblasti u Evropi može da nam pomogne i u svetlu potpisivanja sporazuma o korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe, Dimović ističe da Francuska zna kako se proizvodi struja iz nuklearne energije.
"Francusko iskustvo je pre svega neophodno zato što Francuska zna kako se koristi dominantno i proizvodi struja preko nuklearne energije. Francuska ima razvijenu tehnologiju proizvodnje konvencionalnih nuklearnih reaktora. Ja pre svega smatram da u državi Srbiji treba da se izgradi konvencionalni nuklearni reaktor, a da modularni reaktori treba da budu dodatak i da to treba da bude deo srpskog nuklearnog programa", kaže on i dodaje:
"Međutim, ono što je mnogo važnije od rasprave o tehnologijama jeste da se smanji uticaj kvazi stručnjaka koji zapravo samo kontaminiraju, nažalost, medijski prostor proizvodeći određenu vrstu straha i onda strah vas parališe i vi ne možete da idete napred. U ovom trenutku je uticaj medija jako važan i ono što se sada pomera kao granica jeste zapravo ta rasprava bez rasprave, bez jednostavno jednog dogmatskog svlačenja i načina razmišljanja. Mi ne možemo da idemo napred, a svi znamo da moramo da se oslobodimo uglja i onda počnemo neke priče koje su opet vezane za alternativne zelene izvore energije koji nisu dovoljni, ali mislim da je ovo put kojim ćemo zaista ići napred i vrlo brzo ćemo dostići vodeće zemlje u regionu".
"Biće potrebno 10 do 15 godina i 10 do 15 milijardi evra za razvoj nuklearnog programa"
Koliko je to dug put i kakve pripreme i predradnje podrazumeva izgradnja jedne nuklearke, tj. koliko godina je potrebno da prođe i koliko novca da se uloži? Dimović ističe da se radi o 10 do 15 godina i isto toliko milijardi evra.
"To je 10 do 15 godina. Svako kašnjenje u samoj izgradnji jeste više novca. Neke su estimacije da može da se izgradi od 10 do 15 godina, da košta među 10 do 15 milijardi. To zavisi od prateće infrastrukture, zavisi da li imate neke projekte koji su već pripremljeni, jer Srbija ima pripremljene projekte, oni jesu iz 70-ih godina, jer mi smo bili nekad velika država koja ima iskustvo i Krškoga, ima regionalno iskustvo, i u zavisnosti od partnera koje budemo izabrali, tehnologije koje budemo izabrali, zapravo kreditnog aranžmana koje budemo uzeli, to će zavisiti koliko će biti na kraju cena", ističe on.
Direktor Dimović je nedavno bio u Slovačkoj, te je imao priliku da vidi kakva su njihova iskustva i šta mi možemo da primenimo na primeru Slovačke i Češke o čemu je takođe govorio.
"Pazite, druga industrijska zemlja posle Nemačke je Češka u Evropi, a Slovačka takođe baštini nuklearnu energiju, i u zavisnosti, negde je to proizvodnja 50 odsto od postojeće potrošnje struje koja se proizvodi na bazi nuklearne energije. Češka ima nešto manji procenat, ali oni imaju jedno nasleđeno rusko, da ne kažem, sovjetsko iskustvo koje su zapravo unapredili i tamo su na snazi reaktori druge, poboljšane generacije i treće generacije. Srbija kada bude ulazila u ovu celu priču, ja mislim da će ona ići na reaktore četvrte generacije ili poboljšane treće generacije, takođe će smisliti neke radijacione sigurnosti, nuklearne bezbednosti, odlaganja samog otpada. Jer vidim da je otpad ovde u žiži interesovanja", kaže Dimović.
"Apsolutno nemoguće da Srbija uvozi otpad iz Francuske, to su priče za punjenje novinskih stupaca"
Dimović ističe da je potpuna laž da će Srbija da uvozi otpad iz Francuske, što služi samo za punjenje novinskih stupaca.
"Da Srbija uvozi otpad pogotovo iz Francuske, koja bi možda mogla da investira u novu nuklearku, je apsolutno nemoguće i stvarno služi samo da se pune novinski stupci", rekao je Dimović i po pitanju kadrova na nuklearnom putu, rekao da je to i jedna od najvažnijih tačaka u ovom planu.
"Eto tako, recimo vi kad danas letite na aerodrom Nikola Tesla, vas Pakistanci voze do centra grada. Znači vi imate problem kadrova i radne snage u celom svetu za razna zanimanja. Jedna od tih vrsta zanimanja su nuklearni inženjeri. Ali nuklearni inženjeri koji se bave reaktorskom tehnikom pri zidanju nuklearnih elektrana, to je jako mali broj zaposlenih. Znači nama trebaju i elektroinženjeri, i mašinski inženjeri, i građevinski inženjeri. I nuklearni inženjeri zapravo čine negde oko 10-12 odsto ukupnog stručnog kadra koji se bavi zidanjem nuklearke", ističe on.
Važnost baze kadrova u "Vinči" i na Beogradskom univerzitetu je takođe jedna od stavki koje je istakao Dimović.
"Mi imamo bazu koja se nalazi u najvećem nacionalnom institutu na Balkanu, institutu za nuklearne nauke "Vinča". Takođe imamo saradnju sa Beogradskim univerzitetom. Možemo, kako je kolega Plećaš napomenuo, da decu obučavamo, šaljemo ne školovanje u inostranstvo, s njima potpisujemo neke ugovore da su oni pod obavezom da se vrate", rekao je Dimović i dodao:
"Mi te stručnjake moramo da platimo. Mi moramo u tržišnom smislu da se ponašamo, da im damo odgovarajući novac, da oni mogu da žive i rade, jer ovo je najzahtevniji posao na svetu. Takođe imamo dosta povratnika koji dolaze, imamo ljude koji su otišli u penziju, koji mogu da budu neka vrsta edukatora. Tako da kadrovi mogu za 3-5 godina da se formiraju što se tiče nuklearnih inženjera", zaključio je Dimović.
Komentari (0)