Igre 
Alternativni izvori zelene energije: Može li Srbija da se ugleda na susede i postigne energetsku nezavisnost?
Komentari25/08/2024
-20:31
Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici i pozvalo sve zainteresovane strane da učestvuju u javnoj raspravi, koja će trajati od 21. avgusta, do 10. septembra u Beogradu i Novom Sadu, objavilo je Ministarstvo.
Pored svih drugih novina koje se ovim novim zakonskim rešenjem donose, najzvučnija je svakako vest o povratku nuklearne energije u srpsku energetiku, nakon 35 godina progonstva koje je, bivša zemlja na izdisaju, nametnula energiji koja je u širokoj upotrebi širom sveta.
Vučević: Srbija ispravlja grešku učinjenu osamdesetih godina prošlog veka
Inicijativu po ovom pitanju su pokazali i najviši organi Republike Srbije, koji su najavili da bi Srbija mogla da uskoči u voz zelene nuklearne energije, tako što je potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, između pet ministarstava Vlade Srbije i 20 naučno-akademskih institucija i instituta.
Memorandum su potpisali Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo nauke, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete sa Elektroprivredom Srbije, Elektromrežom Srbije, Institutom za nuklearne nauke Vinča, Srpsko nuklearno društvo, Direktorat za radiacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije, fakulteti ekonomskih, medicinskih i tehničkih nauka.
Premijer Miloš Vučević je istakao da se ovim ispravlja greška učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država zabranila proizvodnju nuklearne energije.
Tanjug/Sava Radovanović
"Niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško, kao i da će ulaganje u ovo oblast biti pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države", rekao je Vučević.
On je naglasio da se radi o mirnodopskoj nuklearnoj energije i zamolio da se ovo pitanje ne politizuje, kao i da je zbog toga angažovana naučna zajednica.
Povezane vesti
Kako kaže, pitanje kadrova u ovoj oblasti biće izazovno i na tome će raditi Ministarstvo prosvete.
Dodaje da je moguće razvijati nuklearnu energiju uz zaštiti životne sredine i zdravlja stanovnika Srbije.
"Verujem da je ovo velika šansa za razvoj Srbije. Očekujem da radite transparentno i otvoreno. Ponosan sam što Srbija ima ovakve ljude i institucije", poručio je Vučević prisutnima.
Vučić: Srbija razmišlja o malim modularnim reaktorima
Nešto ranije ove godine predsednik Vučić je takođe rekao da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala nuklearna reaktora, ili SMR-a (engl. small modular reactors), da započne svoju prvu proizvodnju električne energije iz nuklearnih objekata, rekao je on na Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, preneo je "Bloomberg Adria".
Tanjug/Sava Radovanović
Prema njegovim rečima, zemlji nedostaju tehnologija, stručnost i finansiranje malih modularnih reaktora čiji je procenjeni trošak od 7,5 do osam milijardi evra, za kombinovani kapacitet od 1.200 megavata.
Vučić je istakao da Vlada treba da prevaziđe lokalno protivljenje nuklearnoj elektrani, da "promeni način razmišljanja ljudi", kao i zakonodavstvo.
"Nije lako, ali mi smo spremni da to uradimo", izjavio je tada Vučić.
Povezane vesti
Jugoslavija imala jednu nuklearnu elektranu
Lokalno protivljenje nuklearnoj elektrani i potreba da se "promeni način razmišljanja ljudi", kako je to rekao Vučić, datiraju iz vremena nakon velike Černobiljske katastrofe, koja se desila 1986. godine, a moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Jugoslaviji je donesen tačno tri godine kasnije.
Te 1989. godine Jugoslavija se nalazila u periodu privredne i političke reforme pod komandom poslednjeg jugoslovenskog premijera Ante Markovića. Vlada, koja je uz JNA ostala jedini projugoslovenski element u strukturi te države, te bez stvarnog legitimiteta, donela je pored pokušaja ekonomske i političke reforme i neke kontroverzne odluke, koje su uslovile život manje razvijenih jugoslovenskih republika, ponajviše Srbije, do današnjeg dana.
Želja poslednje jugoslovenske vlade da Evropi i svetu pokaže pacifističko lice zemlje koja se raspada, a uz opravdanje da Černobiljska katastrofa ne sme da se ponovi nikada i nigde, odlukom da se uvede moratorijum, tj. zabrana za izgradnju nuklearnih elektrana, je u posrednom sledu događaja i Srbija lišena nuklearne energije, s obzirom da je i u ovom delu nasledila zakonodavstvo bivše zemlje.
Povezane vesti
Ipak, Jugoslavija je početkom 80-ih godina prošlog veka završila izgradnju nuklearne elektrane "Krško" na reci Savi u Sloveniji, koja je sa radom počela 1. januara 1983. godine.
AP/Matej Leskovsek
Nakon raspada Jugoslavije elektrana je ostala u podeljenom vlasništvu dve zapadne republike bivše Jugoslavije, Slovenije i Hrvatske, a kako je vlasništvo podeljeno, tako je i korist od dobijene električne energije takođe podeljena između dve zemlje.
Elektrana snage 696 megavata, te sa proizvodnjom šest teravata električne energije godišnje, radi po principu Vestinghausovog reaktora sa vodom pod pritiskom, što je prvi slučaj izgradnje "zapadnog tipa" nuklearke u istočnom bloku.
Prema dostupnim podacima, u jednom trenutku čak 16 odsto ukupno potrošene električne energije Hrvatska je dobijala iz nuklearne elektrane "Krško".
Pored Slovenije i Hrvatske, koje iz samo jedne nuklearne elektrane "Krško" dobijaju značajne količine energije, što u slučaju Slovenije ide i preko jedne trećine ukupnih godišnjih potreba, drugi susedi Srbije svakako ne zaostaju kada je u pitanju iskorišćenost ovih potencijala.
Rumunija prva u svetu dobija mali modularni nuklearni reaktor (SMR)
Naime, pored dve nabrojane susedne zemlje, nuklearne elektrane postoje i u Rumuniji i Bugarskoj, a "šampion" proizvodnje ovog vida zelene energije je Mađarska, no krenimo redom.
Za sada jedina nuklearna elektrana "Cernavoda" u jugoistočnoj Rumuniji sastoji se iz samo dva reaktora, koji pokrivaju 20 odsto rumunskih godišnjih potreba za električnom energijom.
Međutim, ono što je značajno je izgradnja dva nova nuklearna reaktora u ovoj elektrani, koja je najavio rumunski premijer Nikolae Ciuca pre dve godine, preneo je "Balkan Insight".
Novi reaktori bi bili izgrađeni u saradnji sa Sjedinjenim Državama uz pozajmicu od 50 miliona američkih dolara.
Tom prilikom je premijer Rumunije govorio o značaju tog projekta.
"Povećanjem kapaciteta za proizvodnju električne energije iz nuklearnih elektrana, Rumunija preduzima važne korake ka energetskoj nezavisnosti kroz čistu tehnologiju, što predstavlja alternativno rešenje za smanjenje štetnih emisija", rekao je Ciuca.
On je naglasio tom prilikom da je nuklearni projekat zasnovan na 25 strateških partnerstava između Rumunije i SAD, a da je to zaista tako, svedoči i prethodno potpisani sporazum sa kineskom stranom u vezi sa istim projektom, koji je novim sporazumom Bukurešta i Vašingtona praktično srušen.
profimedia
Ipak, u jesen prošle godine je objavljeno da napredak u tehnologiji dozvoljava Rumuniji da na osnovu sporazuma sa SAD postane prva zemlja u kojoj će biti instalirana i SMR tehnologija, tj. mali modularni nuklearni reaktor, pisao je "Euronews".
Naime, mali modularni reaktori predstavljaju delić veličine običnih reaktora i dizajnirani su tako da se sistemi mogu prethodno sastaviti u fabrici, a SMR mogu proizvesti veliku količinu energije sa niskim sadržajem ugljenika. Njihova mala veličina takođe znači da se mogu instalirati tamo gde nema dovoljno zemljišta za obične reaktore.
To je i dalje tehnologija u nastajanju i uglavnom se koristi u pilot projektima. Nedavni napredak i uticaj energetske krize, međutim, izazvali su interesovanje i političku podršku za nuklearnu energiju širom Evrope, pisao je medij.
Ranije prošle godine, rumunska vlada je opisala SMR kao "najnoviju, najsigurniju i najčistiju nuklearnu tehnologiju".
Partnerstvo između Rumunije i SAD donelo je ovu naprednu nuklearnu tehnologiju u zemlju kao deo šeme pod nazivom "Projekat Feniks", a reaktori će zameniti stare elektrane na ugalj.
To je posebno značajno u regionu Doicesti, severno od Bukurešta, gde se gradi fabrika sa šest ovih modula, koja je dobila sredstva u iznosu do 254 miliona evra. Izgradnja fabrike bi mogla da otvori preko 2.000 radnih mesta i izbegne proizvodnju 4 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, pisao je "Euronews".
Bugarska nuklearnom energijom pokriva trećinu sopstvenih godišnjih potreba
Preostali susedi Srbije koji koriste ovaj vid energije za sopstvene potrebe za električnom energijom, Bugarska i Mađarska, pokrivaju trećinu, odnosno polovinu svojih potreba, a poseduju tek po jednu elektranu sa dva, odnosno četiri nuklearna reaktora.
Naime, bugarska nuklearna elektrana "Kozloduj" je jedina takva u ovoj zemlji, a proizvodi trećinu ukupnih bugarskih godišnjih potreba za električnom energijom. Inače je izgrađena sa šest reaktora, ali su samo jedinice 5 i 6 trenutno operativne, sa licencom do 2027. odnosno 2029. godine, govore podaci elektrane "Kozloduj".
Ipak, bugarska vlada je prošle godine najavila gradnju dva nova reaktora u pomenutoj elektrani, kao i dva u elektrani Belene, koja će biti izgrađena, takođe uz američku pomoć te tehnologiju pomenutog Vestinghausa.
Tadašnji ministar energetike, Rosen Hristov, je rekao da je cilj energetske strategije da Bugarska "ostane lider u proizvodnji i izvozu električne energije u regionu".
U strategiji se napominje da je energetska industrija zemlje izvezla više od 12 teravat sati električne energije za oko 3 milijarde evra 2022. godine – "ovo ovaj sektor čini jednim od najvećih izvoznika u zemlji" i omogućuje mere za ograničavanje visoke cene električne energije, pokazujući kako "sektor ozbiljno utiče na održavanje konkurentnosti cele privrede", preneo je "World Nuclear News".
Jedino što u ovom trenutku otežava ostvarenje bugarske strategije o energetici je nestabilna politička situacija, te neprekidni ciklus parlamentarnih izbora zbog nemogućnosti formiranja stabilne vlade.
Mađarska apsolutni šampion u regionu sa pokrivanjem polovine potreba kroz nuklearku Paks
Koliko je teška politička situacija unutar Bugarske izazvana neravnomernim odnosom snaga politički suprotstavljenih opcija, utoliko je teža situacija u Mađarskoj, koja je apsolutni šampion po pitanju korišćenja energetskog potencijala nuklearne energije.
Naime, u Mađarskoj takođe radi samo jedna nuklearna elektrana u gradu Pakš, koja sa svoja četiri reaktora proizvodi oko 50 odsto sveukupne električne energije koju koristi Mađarska, a njen životni vek je sa projektovanih 30 godina, koji je istekao 2005. godine, produžen do 2050. godine, s obzirom na njen krucijalan značaj za energetsku stabilnost Mađarske, pisao je "World Nuclear News".
Budimpešta je odlučila da postojeće kapacitete nuklearke Pakš proširi novim postrojenje, koje prema projektu iz 2014. godine, treba da bude izgrađeno 40 odsto od strane domaćih firmi, te sa učešćem 55 odsto radova od strane ruske kompanije Rosatom, što je u skladu sa evropskim regulativama, piše sajt.
AP/Mike Stewart
Učešće ruske državne kompanije u ovom projektu je dovelo do trzavica na liniji Brisel-Budimpešta, a i do ozbiljnih indicija da je Mađarska kažnjena ili da je kažnjavaju upravo zbog ovog aranžmana čijom realizacijom bi ona postala u potpunosti energetski nezavisna zemlja.
Ipak, rešenost mađarske Vlade i Viktora Orbana da se sa ovim projektom nastavi, ogleda se i u činjenici da se on oštro usprotivio sankcijama Rusiji koje se odnose na rusku državnu kompaniju za nuklearnu energiju Rosatom.
Orban je, reagujući na ukrajinski zahtev, tada rekao da Mađarska "očito mora staviti veto".
"Nećemo dopustiti da se provede plan o uključivanju nuklearne energije u sankcije", rekao je mađarski premijer dodajući da "to ne dolazi u obzir", pisala je agencija "HINA", a prenela "Al Jazeera".
Komentari (0)