Novo glasanje o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom: Da li je moguća promena stava pojedinih zemalja?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

12/12/2024

15:08

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Članice Evropske unije sutra će ponovo razmatrati pitanje otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom. U prethodnim nedeljama, tokom tri sastanka, nije postignut konsenzus o ovoj temi. Na poslednjem sastanku, koji je održan prošlog utorka, osam država članica, uključujući Holandiju, Švedsku, Finsku, Bugarsku, Hrvatsku i baltičke zemlje, izrazilo je protivljenje.

O ovoj problematici govorili su karijerni diplomata Zoran Milivojević i Miloš Pavković iz Centra za evropske politike u okviru emisije Euronews Jutro.

Ključno pitanje koje se postavlja jeste da li će zemlje koje su se protivile otvaranju klastera tokom prethodna tri sastanka izmeniti svoj stav.

Milivojević: Geopolitička pitanja dobila prednost

Milivojević smatra da u ovom slučaju odlučuju druge stvari u odnose na one sa početka pregovaračkog procesa.

"Znate šta, ono što je evidentno, postoji jedan opšteprihvatljiv interes i prihvaćen interes da se ovaj region priključi Evropskoj uniji. To smo čuli više puta i cela ova struktura koja je sad došla na vlast, da tako kažem, na čelu sa predsednicom Komisije gospođom Ursulom von der Lajen, nam to ponavlja non-stop. To smo čuli i sad, pre 4-5 dana na ovoj večeri u Briselu, da se ovaj region ne zapostavlja", kaže Milivojević i dodaje:

"U ovom regionu Srbija ima centralno mesto, prema tome postoji interes. To je prva stvar. Međutim, postoje neke stvari koje sad dominiraju, koje, ja bih rekao, čak imaju prevagu u odnosu na kopenhaške uslove sa kojima smo mi počeli pregovore pre deset godina u januaru 2014. To su ova geopolitička pitanja".

Milivojević podseća i na to da mnogi drugi faktori utiču ne samo na pregovore sa zemljama kandidatima, već i na izbor funkcionera EU.

"Rat u Ukrajini koji ima dominantnu poziciju. Ja moram prosto da podsetim sve nas da je i dobar deo ove nove strukture, rezultat te dominacije. Počev od Kaje Kalas, na primer, koja je sad visoka predstavnica novog komesara za odbranu i tako dalje i tako dalje. Prema tome, to je nešto što je dominantno i što se, naravno, prenosi i na naš slučaj. I rezultat toga je upravo ova podela, da je tako nazovem, na jednu većinu koja sledi taj interes Evropske unije da i na primeru Zapadnog Balkana dokaže opredeljenje za politiku proširenja koja je u istoriji Evropske unije najpozitivnija i najznačajnija politika koja je Uniju i dovela ovde gde je", kaže on i dodaje:

"Ima jedan broj zemalja za koje je ovaj kriterijum, koji dobija tu prevagu, važan. I mi smo, evo, ja bih rekao, upravo posledica takve podele, gde ove baltičke i ove nove članice NATO-a, Švedska i Finska, tu je i Holandija, daju prevagu tom geopolitičkom kriterijumu. Tu bih malo izdvojio ove naše susede koji imaju neke druge motive vezano i za naše bilateralne odnose", smatra Milivojević.

Pavković: Moguća je promena rezultata glasanja

Miloš Pavković izražava svoje slaganje da je Srbija zapravo najveća žrtva novog pravca spoljne politike EU, s obzirom da je njena pozicija otežana, uz stav da je moguć drugačiji ishod glasanja od očekivanog, tj. onoga što je bio ishod u prethodnim glasanjima.

"Ja se slažem da je zapravo zajednička spoljna bezbednosna politika postala de facto blokirajuća prepreka za Srbiju, iako po samoj strukturi pregovora ona to formalno nije. Dakle, u zadnjih dve-tri godine je rat u Ukrajini doveo do toga da je Srbija postala najveća žrtva zajedničke spoljno-bezbednosne politike i da je sada to otežavajući faktor", kaže on i dodaje:

"Ali da se vratim na vaše pitanje, a koje se tiče toga da li možemo da očekujemo danas drugačiju odluku tokom glasanja. Ja mislim da, kada govorimo o glasanju, postoji mogućnost promene odluke. Zašto to mislim? Zato što ovo je sada treće glasanje u roku od sedam dana. Prosto postoji želja među državama članicama EU da se odluka promeni. Mađarska je predsedavajuća sa kojom Srbija ima dobre bilateralne odnose, pa samim tim ona lobira za Srbiju. Pitanje je kako će se Nemačka i Francuska, koja su najveće države, postaviti. Da li će one izvršiti pritisak na ove države, da promene stav? Možda da, možda ne. Videćemo sutra. Ali, kažem, činjenica je da se više puta glasa, nam daje neki umereni optimizam. I ono što je bitno u pitanju je kredibilitet i reputacija Evropske unije".

Pavković primećuje i to da Srbija kao centralna zemlja Zapadnog Balkana ne želi da zaostaje za Crnom Gorom i Albanijom.

"Politika proširenja je u prethodnim decenijama proglašena za najuspešniju politiku Evropske unije i sada je, čini mi se, želja nove komisije da održi tu sliku politike proširenja kao uspešnu, a pošto je Srbija centralna država na Zapadnom Balkanu i opet Srbija ima ambiciju da ne zaostaje u odnosu na Crnu Goru i Albaniju, tu su podudarni interesi Srbije da se otvori klaster 3", rekao je on.