Igre 
"Ne smemo da ostanemo bez struje": Da li će srpsko-francuska saradnja da transformiše Srbiju?
Komentari27/08/2024
-21:01
Predsednik Francuske Emanuel Makron dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, 29. i 30. avgusta, a među ostalim važnim temama ove posete, na visokom mestu se kotiraju razgovori o električnoj energiji, koja dolazi u žižu interesovanja kako javnosti, tako i politike.
"Trudimo se da pronađemo rešenje da za sedam, osam ili 10 godina ne budemo zemlja bez električne energije. Mnoge će zemlje imati probleme sa električnom energijom", rekao je predsednik Vučić u najavi posete predsednika Francuske Makrona Beogradu.
Među ostalim sporazumima do kojih su kroz pregovore i prethodni rad stigli Beograd i Pariz, biće, prema rečima predsednika Vučića, potpisan i onaj sa francuskom elektrokompanijom, a koji će se ticati konkretne saradnje na ovom polju.
Predmet razgovora u okviru teme o električnoj energiji će biti i nuklearna energija, u čijoj je primeni u energetskom sektoru Francuska apsolutni šampion na tlu Evrope, s obzirom na to da četiri petine ukupne godišnje potrošnje električne energije zadovoljava upravo energijom iz nuklearnih reaktora.
Univerziteti i kadrovi su ključ razvoja nuklearne energije Francuske
Međutim, da bi došla do trenutnih kapaciteta koje poseduje, Francuska je prošla trnovit put od ulaganja u izgradnju elektrana, ali pre svega razvoj tehnologije i najvažnije, do školovanja i stručnog usavršavanja kadrova koji rukovode neverovatnim sistemom, u kojem trenutno radi čak 58 nuklearnih reaktora, koji daju 63.236 megavata električne energije godišnje.
"Knjige braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!", napisao je Dositej Obradović u svom delu "Sovjeti zdravago razuma", što je često citirano mesto u svrhu objašnjenja koliko je važno obrazovanje i usavršavanje nauštrb sujeverja, dezinformisanosti i lažnih uverenja na osnovu nedokazanih tvrdnji.
Međutim, kako to obično biva u tranzicionim društvima, lokalno protivljenje nuklearnoj energiji, kako ga je nazvao srpski predsednik Vučić, nakon Černobiljske katastrofe, koja je uzrokovala i populistički potez poslednje jugoslovenske Vlade Ante Markovića, koja je zabranila razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe, samim tim i gradnju nuklearnih elektrana, dovelo je do potpunog uništenja srpskih potencijala na polju razvoja kadrova sposobnih da samostalno grade nuklearne kapacitete i njima upravljaju.
Euronews
Povezane vesti
O ovome je nedavno govorio i premijer Miloš Vučević, kada je kao predsednik Vlade rukovodio potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, između pet ministarstava i 20 naučno-akademskih institucija i instituta.
On je tada rekao da se ovim aktom ispravlja "greška učinjena 80-ih godina prošlog veka", ali i da će "pitanje kadrova u ovoj oblasti biti izazovno, na čemu će raditi Ministarstvo prosvete".
Ispravnost stava premijera Vučevića da, uprkos želji države da kroz sve dostupne kapacitete uključujući i nuklearnu energiju, postigne energetsku nezavisnost i zadovolji potrebe ekonomije i društva koje se razvija, postoji ozbiljan nedostatak kadrova u ovoj oblasti, bez kojih nije moguće postići uspeh na ovom polju, pokazuju i podaci iz Francuske.
Naime, prema podacima renomiranog sajta "EduRank" u vodećoj zemlji Evropske unije radi čak 31 Univerzitet sa odeljenjem Nuklearnog inženjerstva i svi se nalaze među najboljih 1.000 Univerziteta na svetu. S druge strane, čak 34 francuska Univerziteta sa odeljenjem Nuklearne fizike su na spisku 1.000 najboljih Univerziteta sveta, a ukupno ih je u ovoj zemlji čak 89, što pokazuje koliko Francuska ozbiljno shvata pitanje nuklearne energije u energetici i ekonomiji.
Tankosić: Moramo nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine
Među 20 institucija potpisnica Memoranduma o razumevanju su i Institut za nuklearne nauke Vinča, JP "Nuklearni objekti Srbije", Uprava za radijacionu i nuklearnu bezbednost i bezbednost Srbije, te Srpsko nuklearno društvo.
Međutim, nedostatak nuklearnih inženjera upravo uslovljava brzu reakciju s obzirom na važnost prisustva stručnog kadra kada je u pitanju razvoj nuklearne energije u mirnodopske svrhe.
Prema oceni nekih analitičara, Odsek tehničke fizike na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, je sistematski i svesno degradiran i na kraju ukinut, a osnovan je još 1955. godine i na njemu su školovani i usavršavani kadrovi koji su Institutu za nuklearne nauke "Vinča" dali nemerljiv doprinos u procesu razvoja jugoslovenskog nuklearnog programa, koji je osnovan 1948. godine, a prekinut 20 godina kasnije.
Povezane vesti
Ipak, potpisivanju Memoranduma je prisustvovao i Đurica Tankosić, međunarodni ekspert u oblasti nuklearne energetike, koji je učestvovao u izgradnji brojnih nuklearnih elektrana po svetu, a koji je rekao da će čitav proces za puštanje u pogon nuklearne energije trajati 14 godina, čiji je Memorandum prvi korak.
Youtube/Energija Balkana/Screenshot
Tankosić je u razgovoru za RTS istakao i to da su još osamdesetih godina urađeni parametri potrebni za sprovođenje projekta izradnje nuklearne elektrane.
"Treba doraditi te stvari. Ljudi koji su na njima radili su mojih godina, potrebni su nam novi kadrovi, a oni će doći kada im se pokaže perspektiva da će taj program zaista proći", rekao je Tankosić dodajući da je za to potrebno i da mediji pravilno obrađuju ovu temu.
Povezane vesti
Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio i to da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana, koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal, jer je tadašnja zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.
Da će proces školovanja kvalitetnih i stručnih kadrova biti izazovan i sadržajan, svedoči i ministarka Đedović Handanovič.
"Svesni smo da je ovo dug proces, koji traje najmanje 10 do 15 godina i važno je da svaki korak sprovedemo efikasno, kvalitetno i odgovorno, u čemu će nam biti veoma važna podrška Međunarodne agencije za atomsku energiju", rekla je ministarka rudarstva i energetike.
Evropski podaci i svetske aspiracije o upotrebi nuklearne energije govore da je Srbija na dobrom putu
Na početku tog procesa, pored "skidanja moratorijuma na nuklearke" kako se popularno opisuje odluka da se predlože Izmene zakona o energetici iz 1989. godine, Srbija je donela i druge dokumente koji omogućavaju upotrebu nuklearne energije.
"Mogućnost korišćenja nuklearne energije sagledali smo kroz usvojeni Nacionalni integrisani plan za energetiku i klimu, koji kroz varijacije jednog od scenarija predviđa uvođenje nuklearne energije nakon 2040. godine, a u procesu javnih konsultacija je i nova Strategija razvoja energetike, koja takođe razmatra opciju nuklearne energije", rekla je Đedović Handanović.
S druge strane, prilikom potpisivanja Memoranduma, Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost.
Tanjug/Photo by COP28/Mahmoud Khaled
On je istakla da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete, preneo je "Balkan green energy news".
Da je nuklearna energija i njeni benefiti "vruća tema" u svetskim tokovima, te da se na nju u procesu dekarbonizacije i prelaska na alternativne izvore energije ozbiljno računa, pokazuju i zaključci UN-ovog COP28,
Naime, na konferenciji UN o klimatskim promenama, COP28, prošlog decembra u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje sastavili su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine, preneo je "Balkan green energy news".
Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je IAEA (Međunarodna agencija za atomsku energiju) pred svečanost potpisivanja na samitu COP28.
Komentari (0)