Igre 
Četiri jednostrana poteza Kurtijeve vlade bez ikakvih posledica: (Ne)moć međunarodne zajednice?
Komentari17/08/2024
-20:55
Zabrana dinara na Kosovu i Metohiji, zatvaranje banaka, pošta i, poslednja u nizu, najava otvaranja mosta na Ibru koji više od 20 godina razdvaja severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu, samo su neki od jednostranih poteza Prištine koje, čini se i pored protivljenja zapadne međunarodne zajednice, ostaju bez ikakvih posledica. Upravo zbog brojnih jednostranih poteza, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu se u Beogradu sastao sa ambasadorima Kvinte.
Predsednik Srbije se sastao tako sa ambasadorima Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i Nemačke, kao i šefom delegacije Evropske unije, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike. Više detalja nakon sastanka nije saopšteno, a proteklih dana, brojne zapadne diplomate i predstavnici misija OEBS i KFOR, upozoravali su da pitanja poput ovih treba rešavati u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, te su redom osuđivali jednostrane poteze Prištine.
Povodom poslednjeg u nizu jednostranih poteza, pre nekoliko dana oglasio se i ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer, koji je poručio da nije tajna da u SAD postoji zabrinutost zbog nekih političkih poteza kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji mu je ubrzo i odgovorio da otvaranje mosta na Ibru za saobraćaj nije usmereno protiv bilo koga i dodao da će njegova vlada "nastaviti konsultacije i koordinaciju sa međunarodnim partnerima".
Profimedia
Upravo zbog poslednjih tenzija po pitanju otvaranja mosta na Ibru u sredu se oglasio i specijalni izaslanik EU o dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. On je rekao da nametanje odluke o otvaranju mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici protiv volje građana ne doprinosi normalizaciji odnosa i da će se o otvaranju mosta razgovarati na sledećem sastanku u Briselu.
"Dobro upravljanje razume osetljivost manjine. Kako da sprovedemo dogovor o otvaranju mosta, razgovaraćemo na sledećem sastanku u Briselu", napisao je Lajčak na mreži X, te dodao da su optužbe da je EU protiv otvaranja mosta ili da je promenila stav obmanjujuće.
Ali krenimo redom. U poslednjim mesecima, bilo je nekoliko jednostranih poteza Prištine i gotovo, osim javnih negodovanja stranih diplomata, ozbiljnije posledice Priština nije ni iskusila.
Podsetimo, prva među njima je bila uredba CBK o zabrani upotrebe dinara u gotovinskim transakcijama na Kosovu i Metohiji, koja je stupila na snagu 1. februara. Iz vlade u Prištini tada su pozvali centralnu banku da dozvoli tranzitni period za građane koji koriste dinare kako bi se prilagodili novim propisima. Taj period je istekao 11, maja u ponoć. U Briselu je organizovano nekoliko rundi dijaloga po pitanju rešavanja zabrane dinara na KiM, ali ni na jednoj nije pronađeno adekvatno rešenje, a posledica toga je da na Kosovu građani više ne mogu da trguju dinarima.
Povezane vesti
Nekoliko dana nakon isteka prelaznog roka koji je dala kosovska centralna banka, krajem maja ove godine, pripadnici kosovske policije upali su ekspoziture nekoliko jedinica Banka Poštanske štedionice na severu Kosova i Metohije i zatvorili ih. I ovaj potez Prištine, ostao je bez posledica.
Početkom avgusta, kosovska policija upala je u devet filijala Pošte Srbije u četiri opštine na severu Kosova i Metohije. Zatvaranje ovih filijala, prema rečima zamenika direktora policije za region Mitrovica Sever Vetona Eljšanija, izvršeno je po nalogu Regulatornog tela za elektronske i poštanske komunikacije zbog navodnog neposedovanja licence za rad. Tada su pozivi da Priština preispita svoju odluku stigli, kako od Brisela, tako i od pojedinačnih ambasada, uključujući i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.
Međutim, osim verbalne osude, Beograd je zatražio traži da EU i SAD preduzmu konkretne mere, koje su do danas izostale.
Nije prošlo mnogo, a temu dinara, banaka i pošti, zamenila je najava otvaranja mosta na Ibru koji deli srpsko i albansko stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici. I dok s jedne strane kosovski premijer poručuje da je njegovo otvaranje dogovoreno još 2015. godine, iz Beograda stižu poruke da to delimično jeste tačno i da Kurti "zaboravlja" glavni deo tog dogovora - a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
Naime, otvaranje mosta na Ibru iznedrilo je novu krizu na severu zbog kojeg su prošle sedmice protestovali Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice, a grupa žena predala je pismo KFOR-u, u kojem više stotina njih traži da se spreči njegovo puštanje u saobraćaj.
Oglasio se i KFOR po pitanju otvaranja mosta te su u saopštenju naveli da je Misija u više navrata istakla da je neophodno da se svi akteri uzdrže od jednostranih deklaracija i akcija koje bi mogle da stvore tenzije, što je, kako su istakli, ključno za trajnu bezbednost širom KiM - za dobrobit svih ljudi i zajednica i za regionalnu stabilnost.
"Imamo vidljivo i fleksibilno prisustvo širom Kosova i komandant KFOR-a ima ovlašćenje da ga prilagodi po potrebi, i neće oklevati da reaguje na bilo koji relevantan bezbednosni razvoj iu skladu sa našim mandatom UN", naveo je Kfor.
Povezane vesti
"Promeniće se situacija na terenu"
Predsednik Skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove i nekadašnji predsednik odbora za Kosovo i Metohiju, Milovan Drecun, rekao je za Euronews Srbija da ako Kurti ne bude zaustavljen u nameri da otvori most, situacija na terenu će već biti promenjena.
Tanjug/Dragan Kujundžić
"A znamo da sve što je do sada Kurti jednostrano radio, menjao situaciju na terenu, nikada se posle toga situacija nije vratila na prethodno stanje", rekao je Drecun.
Komentarišući navode Lajčaka da će most na Ibru biti tema u okviru dijaloga, Drecun dodaje da samo ima dilemu "da li će se to pitanje rešavati nakon što Kurti zvanično proglasi otvaranje glavnog mosta na Ibru za saobraćaj motornih vozila".
Povezane vesti
Stejt Department o otvaranju mosta u Mitrovici
Stejt department ponovio je da SAD ne podržavaju nikakve poteze kojima se menja sadašnji status mosta u Kosovskoj Mitrovici u ovom trenutku, uz ocenu da njegovo otvaranje za saobraćaj povećava mogućnost za nasilje i stavlja u opasnost lokalno stanovništvo i vojnike KFOR-a, među kojima su i Amerikanci.
Iz Vašingtona se apeluje na vladu u Prištini "da ne preduzima jednostrane i nekoordinisane poteze, i da pitanje rešava u dijalogu pod okriljem EU", i ističe se da je to pozicija koju SAD dele sa partnerima Kvinte, EU i NATO", prenosi Glas Amerike.
"KFOR je očigledno na osnovu obavljenih podataka posmatranja situacije procenio da otvaranje mosta za saobraćaj može da stvori incidentne situacije, da dovede do nasilja, do sukoba i da želi da predupredi to i izrazio je spremnost da reaguje. Na koji način su spremni da reaguje, to je sada pitanje", rekao je Drecun.
Podsetio je da su pre nekoliko dana kosovske bezbednosne snage imale zajedničku vežbu sa snagama Republike Albanije.
"I kad onda vidite da se uigravaju, uvežbavaju takve snage pod patronatom SAD, a onda vidite saopštenje i Hovenijera, američkog diplomatu koji upozorava da most ne treba da bude otvoren, ako se ne postigne dogovor o tome, onda vi vidite da zapravo taj prkos i inat Kurtija, taj njegov inat i to suprotstavljanje Zapadu, nije tek tako bez ikakvog osnova. Jer ako vi organizujete takve vežbe i pripremate mu snage, to znači da ga ohrabrujete", naveo je Drecun.
Komentarišući brojne jednostrane poteze Kurtijeve vlade, diplomata u penziji Zoran Mialivojević, kaže da je most na Ibru samo jedna od kockica u mozaiku "niza jednostranih poteza koji su planirani za ostvarivanje pune dominacije nad severom Kosova i Metohije".
"Ali i u celini Kosova po principu suvereniteta i potpunog teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohije od strane prištinskih vlasti. Da pudem precizniji - potpuna potvrda kosovske državnosti", kaže Milivojević za Euronews Srbija.
Na pitanje da li je zapadna međunarodna zajednica nemoćna u nameri da zaustavi jednostrane poteze Prištine, Milivojević odgovara:
"Suština je u tome, što je za njih najvažnije, da izbegnu rizike za bezbednost, kada je reč o Zapadu. Inače, oni sve te mere i akcije tolerišu, zato što Kosovo tretiraju kao državu, koja to radi u skladu sa svojim nadležnostima na svojoj teritoriji. I oni to tako tretiraju, u meri u kojoj to dotiče i neke njihove interese, ali pre svega kada je reč o bezbednosti i kontroli na ovim prostorima, onda reaguju".
Kaže i da je moguće i da na neki način spreče otvaranje mosta, ali samo privremeno.
"Oni, u suštini, nemaju primedbe na otvaranje, samo imaju primedbe ukoliko to sad zadire u pitanja o bezbednosti. Tako su sve do sada tolerisali, jer u suštini, ciljevi su isti, i oni podržavaju državnost Kosova i on to hoće da postigne. I sve ovo što rade, korak po korak, idu praktično u tom pravcu - u pravcu da uspostave takozvanu realnost, da nateraju Srbiju da to prihvati, i Srbe na Kosovu i Metohiji", podvukao je Milivojević.
(Ne)moćna ili jednostavno ne želi?
Na pitanje može li međunarodna zajednica i Evropska unija da kazni Prištinu zbog sve većeg broja jednostranih poteza, istraživač Centra za evropske politike kaže, da je pitanje da li nemoćna ili samo prosto ne želi.
"To je glavno pitanje. Međunarodna zajednica je bila jasna i decidna kada govorimo o otvaranju mosta na Ibru. Kosovo je dobilo osude od svih ambasada Kvinte, od Evropske unije, od SAD. Svi su protiv tog jednostranog poteza. Videli smo čak i Evropska unija razmatra neke dodatne restriktivne mere, dodatne sankcije za kosovsku vladu ukoliko su odlučni u nameri da to i ostvare. Ovde će biti od suštinske važnosti uloga Kfora. Dakle, Kfor ima mogućnost da fizički zabrani pritup kosovskim vlastima da otvore most. Tu će se zapravo pokazati suštinski stav međunarodne zajednice po tom pitanju", kaže Pavković za Euronews Srbija.
Činjenica je i da je, podvukao je Pavković, prethodnih nekoliko meseci Kurti vukao dosta unilateralnih poteza - od dinara, od ekspropriacija, hapšanja Srba...
"I to je sve čini mi se bila neka vrsta koordinisane kampanje institucionalnog pritiska na srpsku zajednicu, a ujedno je odbijao da formira Zajednicu srpskih opština. Ono što je isto bitno da kažemo kod otvaranja mosta na Ibru, pošto se na to Kurti često poziva, a to je da je otvaranje mosta na Ibru za drumski saobraćaj jedna od stavkih dogovora iz 2015. Briselskog dogovora. Ali uslov za otvaranje mosta jeste da se izvrši podela opština, to je da se izvrši razgraničenje opština Severne i Južne Mitrovice i da se formira ZSO", kaže Pavković i zaključuje da ovim Kurti pokušava da preskoči ta dva ključna prethodna koraka i da unilateralno otvori most.
Preporuka za vas
Komentari (0)