Igre 
Da li je most na Ibru novi kamen spoticanja, a ZSO "zaboravljena tema"? Akcije koje komplikuju život Srbima na KiM
Komentari13/08/2024
-22:00
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je nedavno da bi most na Ibru, koji je zatvoren za saobraćaj više od 20 godina, mogao "nasilno" da bude otvoren ove sedmice. I dok se tome protive kako Srbi severa Kosova i Metohije, kao i brojne strane diplomate iz EU, SAD, ali i misije OEBS i KFOR, koji su više puta poručili da se o ovom pitanju mora raspravljati u okviru dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, kosovska vlada, po svemu sudeći, od ove najave ne odustaje. Tako je i prošle sedmice izvšeno testiranje nosivosti mosta na Ibru, kada su njime prošli opterećeni kamioni, a zbog čega je i održan protest Srba iz severnog dela ovog podeljenog grada.
Upravo zbog novih tenzija one "glavne" teme i neispunjene obaveze preuzete u dijalogu, sve više se udaljavaju sa pregovaračkog stola, poput formiranja Zajednice srpskih opština. Sagovornici Euronews Srbija poručuju da je Zajednica srpskih optina "potpisnuta" i gotovo nepostojeća tema. Kako navode, u prvi plan izbile su mnoge druge, poput zabrane dinara, zatvaranje pošti i sada poslednja - otvaranje mosta na Ibru za saobraćaj.
Euronews Srbija
Podsetimo, glavni most na Ibru deli Kosovsku Mitrovicu na južni deo grada, gde žive Albanci, i severni deo, u kome 95 odsto stanovništva čine Srbi. Albanci su više puta preko tog mosta pokušavali da upadnu u severni deo grada gde žive Srbi, zbog čega je dolazilo do sukoba, a most neprekidno čuvaju italijanski karabinjeri iz sastava KFOR-a. U aprilu prošle godine, u Skupštini opštine Severna Mitrovica doneta je odluka o otvaranju ovog mosta ali do sada nije sprovedena.
Evropska unija planira da status mosta na Ibru stavi na dnevni red narednog sastanka u okviru dijaloga Beograda i Prištine, izjavila je juče portparolka Evropske komisije Nabila Masrali
Ministar unutrašnjih poslova privremenih prištinskih institucija Dželjalj Svečlja izjavio je prošle sedmice da će most na Ibru, koji Kosovsku Mitrovicu deli na južni i severni deo, biti otvoren i da je to pitanje, kako kaže, zatvoreno 2016. godine i "nije stvar dijaloga".
"Provera je u dve faze, mi smo u toku, postupamo po planu koji delimo sa kolegama i ne vidim ništa vanredno. Stvar je zatvorena 2016. Uopšte nije reč o dijalogu. Reč je o pravu na otvaranje i o odluci koja je već javna”, rekao je Svečlja na pitanje kako teče "provera mosta".
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Ipak, kako je Priština najavila da bi on uskoro mogao da bude otvoren i za saobraćaj, iako je u severni deo moguće doći i preko drugih mostova, KFOR je odlučio da pojača svoje prisustvo kod ovog mosta. Tako su se u prethodnom periodu na mostu uglavnom nalazila dva vozila karabanjera, a od juče ih je primetno više vozila, izvestio je Tanjug.
Povezane vesti
Misija Kfor saopštila je da je stalno prisutna na mostu na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kao i da redovno sprovodi patrole u okolini mosta, kako bi obezbedila stabilnost i bezbednost svih lokalnih zajednica. Kfor je ponovio i da neće oklevati da se pozabavi bilo kojim razvojem koji može uticati na bezbednosno okruženje i regionalnu stabilnost, uz puno poštovanje mandata UN.
"Naš stav po ovom pitanju bio je jasan, transparentan i dosledan sve vreme. Sve odluke u vezi sa otvaranjem glavnog mosta preko reke Ibar/Ibar moraju biti donete u okviru dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, koji mi u potpunosti podržavamo. Nikada nećemo spekulisati o bilo kakvim hipotetičkim scenarijima. Kfor nastavlja da sprovodi svoj mandat - zasnovan na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine - da doprinosi bezbednom i bezbednom okruženju za sve ljude i zajednice koje žive na Kosovu i slobodi kretanja, u svakom trenutku i nepristrasno. Deluje kao treći bezbednosni odgovor, u bliskoj koordinaciji sa Kosovskom policijom i misijom vladavine prava EU (Euleks), koji su prvi i drugi bezbednosni odgovorni", navodi se u saopštenju Kfora.
"Dijalog u zastoju"
Nekadašnja ambasadorka Srbije, Branka Latinović, kaže za Euronews Srbija da most na Ibru, pa ni prethodna sporna tema - ukidanje dinara na KiM - nisu bile teme dijaloga u Briselu. Poručuje i da otvaranjem novih problema, Priština nastoji da potpisne temu Zajednice srpskih opština.
"Dijalog je sada u jednoj vrsti zastoja, kao i implementacija dogovora, u prvom redu oko formiranja Zajednice Srpskih opština, što je primarni zadatak i najvažniji zadatak u ovom momentu. Kako bi ta tema bila potisnuta od strane prištinskih vlasti, nametnute su druge teme. To je bilo prvo ukidanje dinara kao sredstvo plaćanja na teritoriji Kosova i Metohije, pa zatvaranje pošta koje se nalaze na severu Kosova i Metohije. Sad se otvara druga tema. Znači, sve je to u funkciji da se potisne ili do daljeg, na neki način 'zaboravi', ili 'zamrzne ta tema' ZSO. U svakom slučaju, ta tema je sada malo potisnuta i svi mi sada razgovaramo i razmišljamo o ovim aktualnim temama kao što je bilo i kao što jeste ukidanje dinara, ali to nije rešeno", objašnjava Latinović za Euronews Srbija.
Govoreći o eventualnim merama koje bi međunarodna zajednica mogla da pokrene protiv Prištine zbog novih jednostranih poteza, Latinović poručuje da kosovski premijer Aljbin Kurti sada koristi jedan "prazni prostor u vezi sa Evropskom komisijom koja treba da predloži takve mere".
"Nova Evropska komisija nije formirana, iako se zna ko je predsednica i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost, ali novi sastav Evropske komisije nije izabran. Ona ne funkcioniše i to je nešto što sledi sada na jesen. I ovaj aktuelni saziv, koji još uvek je u funkciji, ne preduzima mere, verovatno iz nekih pragmatičnih razloga. Međutim, to je samo odlaganje posledice i onoga što sledi", kaže i dodaje:
"Primarno je ono što se dešava na terenu i primarno je ono kako se osećaju građani koji žive u tim područjima, a to je pre svega da se na oni ne osećaju lagodno i da se ne osećaju bezbedno. I to je ono što treba usredsrediti pažnju i aktivnosti. Znači se ta pitanja izdvoje i da budu predmet hitnih razgovora na političkom nivou i da sama Evropska komisija bude energičnija i da bude delotvornija".
Povezane vesti
Britanski diplomata Timoti Les smatra da zapadne zemlje ne žele da rizikuju normalizaciju odnosa Beograda i Prištine zbog otvaranja mosta, te smatra da bi Kurti trebalo da bude "oprezniji sa svojim suverenističkim pristupom".
Britanci, kako je dodao, smatraju da ne bi bila mudra politika ako Kosovo nastavi da gura ovu ideju.
"Zapadne vlade ne žele da rizikuju veliku cenu, a to je normalizacija odnosa Srbije i Kosova, za malu cenu normalizacije putne veze kroz Mitrovicu. Ovo očigledno ne odgovara Kurtiju, koji je nestrpljiv da napreduje u svom cilju uspostavljanja suvereniteta Prištine nad severnim Kosovom. Međutim, s obzirom na to da je most u prošlosti bio žarište nasilja, ne bi bilo razborito gurati ovu ideju dalje bez blagoslova Zapada, a pretpostavljam da će za sada morati da se povuče“, rekao je Les, prenosi Kosovo onlajn.
Povezane vesti
"Kurti će biti još ekstremniji"
Da je Zajednica srpskih opština zapravo sada nepostojeća tema, mišljenja je novinarka sa Kosova i Metohije, Ana Marija Ivković. Kako kaže, posle svega što je kosovska vlada preduzela ne terenu, kao što je ukidanje dinara u platnom prometu, zatvaranje pošti, prethodno srpskih banaka, stiče se snažan utisak da zvanična Priština čini sve kako bi obezvredila ZSO i pokazala da je, kako oni misle - nepotrebna.
Pismo karabinjerima: Žene traže da se most ne otvori
Grupa žena sa severa KiM uručila je u severnom delu Kosovske Mitrovice karabinjerima u sastavu KFOR-a pismo upućeno toj jedinici i komandantu KFOR-a Ozkanu Ulutašu, a u kojem traže da glavni most na Ibru u tom gradu, čije je otvaranje najavila Priština, ne bude otvoren jer se, kako ističu u pismu, i bez toga osećaju dovoljno ugroženo.
U pismu se ukazuje na životne i bezbednosne izazove sa kojima se susreću Srbi na KiM, pogotovo ženska populacija - od javne bezbednosti, do problema sa nabavkom lekova, robe i pristupa novcu, sa naglaskom na nepoverenje u policiju i pogoršano stanje međuetničkih odnosa
"I to čine vrlo uspešno. Do izbora koji se očekuju naredne godine, kosovski premijer Aljbin Kurti biće još ekstremniji u svojoj nameri da promeni situaciju na terenu i time da dodatan argument zašto ZSO ne treba ili ne mora da se formira", kaže ona za Euronews Srbija.
I, na pitanje da li je most na Ibru novi kamen spoticanja, odgovara odrično.
"Kamen spoticanja je odnos sadašnje kosovske vlade prema dijalogu u kojem su najočiglednije jednostrane akcije i akcije koje su, kako i njihovi partneri kažu - nekoordinisane. Ove akcije, međutim, komplikuju život običnim građanima, uzmimo za primer banke, odnosno ukidanje dinara i odluka o zabrani uvoza robe. Osim toga, ovakav odnos kosovske vlade ogoljava i činjenicu da Beograd ne može mnogo da uradi na samom terenu na Kosovu, ali i da je srpskoj zajednici na Kosovu potrebno novo liderstvo", poručuje.
Ivković smatra i da je dosadašnji odnos i Beograda i Prištine prema kosovskim Srbima bio u vidu njihove "zloupotrebe, instrumentalizacije i svakako ne odnosa u kojem kosovski Srbi mogu bez posledica da govore o onome što im smeta".
"To mora da se promeni i pitanje mosta je ono što je ogolilo i tu činjenicu. Možda otvaranje mosta ne može da izazove ekstremne incidente na terenu, ali je činjenica da je odluka o otvaranju donesena u jeku snažnog nepoverenja srpske zajednice sa severa prema kosovskoj vladi, zatim radi političkih poena za Samoopredeljenje i bez uzimanja u obzir šta o tome misle i šta osećaju Srbi u severnom delu Mitrovice koji su većinska zajednica. Most ima snažan simbolički značaj za Srbe u severnom delu Mitrovice, a neotvaranje mosta neće sprečiti slobodu kretanja, jer se saobraćaj odvija preko drugih mostova", dodaje ona.
Sagovornica Euronews Srbija dodaje i da mora da se uzme u obzir i činjenica da privatizovane lokale u severnoj Mitrovici po pravilu kupuju Albanci.
"Prethodno spomenute odluke i odnos kosovskih zvaničnika koji obilaze sever i severnu Mitrovicu u maniru trijumfalizma i dokazivanja čija je to sada teritorija. Sve ovo uliva strah u građane šta će se dogoditi nakon otvaranja mosta", podvlači Ivković.
Preporuka za vas
Komentari (0)