Lajčakov "produženi" mandat: Poslednji trzaji EU da se napravi pomak u dijalogu Beograda i Prištine
Komentari21/06/2024
-18:01
Specijalni izaslanik Evropska unije za dijalog Miroslav Lajčak izjavio je pre nekoliko dana prilikom posete Kosova i Metohije da ga je visoki komesar za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj zamolio da na funkciji ostane do kraja januara 2025. godine. Tokom njegove posete Prištini, moglo se čuti i da je u planu da se do kraja ovog meseca organizuje sastanak na visokom nivou u Briselu. Da će do sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija i doći, potvrdio je juče portparol Evropske unije Peter Stano.
Stano je novinarima rekao da će na sastanku na visokom nivou u Briselu učestvovati i visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
Kako je poslednjih meseci održano sedam rundi dijaloga na tehničkom nivou bez ikakvih rešenja, postavlja se pitanje da li je Lajčak dobio "produžetak" kako bi u narednih meseci došlo do bilo kakvog pomaka u dilaogu Beogarda i Prištine.
Lajčak je u Prištini, podsetimo, izjavio da će, iako mu se mandat uskoro završava, na molbu visokog predsatvnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozepa Borelja, ostati na funkciji specijalnog izaslanika za dijalog do kraja januara sledeće godine.
"Ne mogu reći da je ovo poslednja poseta, jer kao što sam već kazao, zamoljen sam da ostanem do januara", rekao je Lajčak.
Inače, pre pet godina, na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj zamenio je koleginicu Federiku Mogerini. Nekoliko meseci kasnije, na predlog novog šefa evropske diplomatije, Miroslav Lajčak je izabran od strane Evropskog saveta i imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da on na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.
Upravo tokom boravka u Prištini, kada je i najavio da će na funkciji ostati još nekoliko meseci, Lajčak je razgovarao sa glavnim prištinskim pregovaračem, Besnikom Bislijimijem o tome da se u Briselu organizuje nova runda dijaloga na visokom novou. Podestimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, poslednji put u Briselu se sastali u septembru prošle godine.
Politički analitičari i poznavaoci prilika na Kosovu i Metohiji ne očekuju mnogo od narednog sastanka na visokom nivou, kao ni to da se do kraja Lajčakovog mandata naprave bilo kakvi značajniji pomaci u dijalogu Beograda i Prištine.
"Dijalog u komi"
Dijalog Beograda i Prištine je u komi, rekao je šef srpske diplomatije Marko Đurić, koji je i ocenio da je to između ostalog i zato što mnoge zemlje ne koriste svoj autoritet i uticaj ili nisu zainteresovane da spreče "etnonacionalističko divljanje premijera privremenih pirištinskih insitucija Aljbina Krutija".
Međutim, smatra i da to što je dijalog u komi, nema veze sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, već sa "činjenicom da mnoge zemlje koje bi morale da iskoriste autoritet i uticaj da spreče Kurtija, to ne čine".
U pojedinim slučajevima, naglasio je Đurić, dešava se i nešto mnogo gore, a to je da ranije proklamovani prioritet o stvaranju demokratskog i multietničkog društva na Kosovu i Metohiji zamenjuju nekim drugim geopolitičkim ciljevima. Prema njegovim rečima, zato je potrebno biti svestan ozbiljnosti situacije.
Može li dijalog da se "otkoči"?
Komentaričući posetu Lajčaka Prištini i Beogradu, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, rekao je za Euronews Srbija da je Lajčakova poseta redovna pred ministarski sastanak u Briselu koji bi trebalo da se održi 24. juna.
"Tako da negde ovu posetu možemo gledati u tom smeru. Drugi razlog posete jeste da se pokuša da se otkoči dijalog. Dijalog je u zastoju već duži vremenski period", rekao je on i podsetio da su se Vučić i Kurti poslednji put sreli u septembru prošle godine, kao i da je taj sastanak bio neuspešan.
Većina tehničkih susreta između Bislimija i direktora Kanvelarije za KiM Petra Petkovića takođe je bila neuspešna, dodao je Mijačić.
"Tako da je dijalog negde u jednom velikom zastoju i Lajčak s ovom postupkom negde pokušava da napravi osnovu za organizovanje možda još jednog sastanka na visokom ili na tehničkom nivou. Međutim, imajući u vidu da dolazi letnja pauza, da je ovo kraj Evropske komisije, da treba da dođe nova i da dolaze američki izbori, ne verujem da u ovom trenutku postoji entuzijazam ili politička volja bilo jedne ili druge strane, to jest u Beogradu ili u Prištini, da se napravi bilo kakav ozbiljniji iskorak u rešavanju svih ovih nagomilanih problema u ovom trenutku, to jest tokom leta ili tokom jeseni", naveo je Mijačić.
Istraživač u Centru za evropske politike Miloš Pavković, dodaje da ako se izuzme Ohridski sporazum iz 2023. godine koji je "postignut na mišiće i uz zavrtanje ruku", nije puno ostalo od neke Lajčakove zaostavštine.
"I to jeste problematično. Imali smo puno tih rundi dijaloga koje su bile neuspešne, koje su se okončavale bez ikakvog dogovora. A i sam sporazum iz Ohrida, tj. iz Brisela prošle godine je pod znakom pitanja, jer vidimo da implementacije skoro da uopšte i nema. I u tim okolnostima pretpostavljam da je cilj Borelja da Lajčak pokuša, uslovno rečeno, da spase svoj mandat na neki način. I s druge strane, moguće je i da je EU neuspešna u tome da nađe zamenu za Lajčaka, u smislu novog lica koji bi prelazio u tu funkciju, i da je njima neophodno još dodatnog vremena da bi uspeli da pronađu kvalitetnog diplomatu koji može da se lati tog posla. Tako da mislim da su to dva ključna faktora zašto Borelj zamolio Lajčaka da ostane još nekoliko meseci na funkciji", objašnjava Pavković za Euronews Srbija.
Dodaje i da će za aminovanje Boreljevog predloga o "produženju mandata" biti neophodno i da to potvrdi Evropski savet, pošto je on Lajčaka i izabrao na tu funkciju.
"Očajnički potez EU da prikaže rezultate na terenu"
Programski menadžer Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC) Slobodan Stošić kaže za Kosovo onlajn da su posete specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka očajnički potez EU kako bi pokazala neke rezultate na terenu po pitanju pregovora.
"Kao što je objavljeno, njemu će mandat biti produžen do januara i mislim da je svrha ovih poseta da se postigne neki rezultat, bilo kakav, kako bi on mogao da okonča svoju misiju što se tiče pregovora i da se to prikaže kao neki uspeh. Da li će biti neka nova mapa puta ili novi dogovor, koji na kraju neće biti ispoštovan, ostaje da vidimo. Mislim da su ovo sada, uslovno rečeno, očajnički potezi Evropske unije kako bi pokazala neke rezultate na terenu", rekao je Stošić.
Na pitanje može li Lajčakova poseta da ima bilo kakav efekat, budući da je trenutno u toku formiranje novog saziva Evropskog parlamenta, ističe da je tajming delikatan.
"Zaista ne verujem da će ove posete nešto doneti na terenu jer je on čovek koji se već sprema za novu funkciju, a situacija u Evropskom parlamentu je turbulentna. Nije vreme da očekujemo da će njegove posete ili posredovanje u dijalogu uroditi plodom. S tim u vezi, dodao bih da još uvek nemamo nikakav konačan dogovor koji se tiče dinara ni nakon sedam ili osam sastanaka. Ništa konkretno nije dogovoreno, dinar je zabranjen, Poštanska štedionica je zatvorena. Vodili su se pregovori oko toga, bez ikakvog održivog dogovora. Ako je to pitanje koje je bilo hitno za rešavanje budući da od njega zavisi život ljudi na Kosovu, a nije se rešilo posle toliko sastanaka, sumnjam da će i ovaj poslednji sastanak doneti nešto novo", kazao je Stošić.
Komentari (0)