Igre 
Da li je dijalog Beograda i Prištine mrtav? Od septembra nije bilo sastanaka na visokom nivou u Briselu
Komentari03/06/2024
-19:05
Dijalog između Beograda i Prištine je počeo 8. marta 2011. godine u Briselu, tehničkim pitanjima i temama, koje su imale za cilj unapređenje kvaliteta života građana Kosova i Srbije. Od 19. aprila 2013. godine, kada je postignut prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, takozvani Briselski sporazum, započet je proces političkog dijaloga i pregovori su prešli na visoki nivo, dijalog predsednika i premijera.
U početku je postignuto niz uspešnih sporazuma i najambiciozniji, Briselski iz 2013. godine, u kome se od 15, šest tačaka odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Jedanaest godina kasnije, zajednica neformirana, ali i glavna prepreka za nastavak dijaloga.
"Dijalog je mrtav i mislim da prosto ne postoji više ništa što bi moglo da ga pokrene, osim neke toliko krizne situacije koja bi iziskivala hitne mere i prema jednoj i prema drugoj strani, hitno sastajanje u Briselu ili negde drugo, ali osim toga mislim da dijaloga nema. Međutim, kada kažem krizna situacija, to već nije deo dijaloga, to je već smirivanje krize", kaže za Euronews Srbija Ana Marija Ivković novinarka sa KiM.
profimedia
Poslednjih godina se dijalog zaista vodio samo kako bi se smirivale tenzije, bilo oko barikada, registarskih tablica, zbog izlaska Srba iz institucija. Posle sastanaka, posebno onih bez dogovora, obe strane su optuživale jedna drugu za nekonstruktivnost.
"Očigledno je da i Kurti i Vučić su bili mnogo više zauzeti nekom unutrašnjom agendom i nekim dnevnim političkim temama nego dijalogom i to je obojici odgovaralo, a izgleda odgovaralo je i Lajčaku da dobije zadnjih 6-7 plata bez da radi išta i da bude nekog značajnijeg progresa tamo", kaže za Euronews Srbija Ljeart Hodža, glavni urednik ATV.
EU: Za nas se dijalog nastavlja
Za kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dijalog nije bio na vrhu agende, ni u predizbornoj kampanji, a ni posle dolaska na vlast, ali je zajedno sa srpskim predsednikom prihvatio Ohridski sporazum, iz februara prošle godine.
"Dakle, završila se ta 'taktika salame' u kojoj Kosovo pravi ustupke i kompromise, iščekujući priznanje na kraju dijaloga, priznanje koje nikada nije došlo", rekao je Kurti nedavno.
Povezane vesti
Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, odgovarali su iz Beograda. Iz Evropske unije uglavnom su dolazili signali da je "učinjen izvestan napredak" u razgovorima i redovno su pozivane "obe strane da budu konstruktivne i ne preduzimaju jednostrane akcije koje doprinose destabilizaciji situacije na terenu".
"Za nas se dijalog i dalje nastavlja, ali je veoma teško predvideti kada će biti bilo kakvog sastanka na visokom ili višem nivou sa glavnim pregovaračima ili između premijera Kosova i predsednika Srbije, zato što ovi termini zavise od sposobnosti obeju strana da se dogovore oko datuma i dnevnog reda. Ima dosta pitanja koja su na dnevnom redu, koja su prioritetna i hitna. Na primer, implementacija takozvanog Ohridskog sporazuma, to je najhitnije i pored svih pitanja koja su stvorena jednostranim odlukama i nekoordinisanim delovanjem, posebno sa kosovske strane", rekao je portparol Evropske unije Peter Stano.
Poslednji sastanak između srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, uz posredovanje šefa spoljne politike Evropske unije, Žozepa Borelja, održan je u Briselu 14. septembra prošle godine, bez bilo kakvog dogovora.
Preporuka za vas
Komentari (0)