Igre 
EU obećava sredstva Zapadnom Balkanu u zamenu za sprovođenje reforme: Koliko je region spreman i šta očekuje Srbiju?
Komentari16/11/2023
-07:13
Srbija je u proteklih devet godina otvorila 22 od 35 poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku dominiraju formulacije "izvesni napredak" ili "ograničen naperdak". Brisel nudi plan proširenja, što znači da zemlje Zapadnog Balkana što pre treba da integrišu četiri slobode - kretanje robe, ljudi, usluga i kapitala, a to podrazumeva složene reforme. U skladu sa tempom sprovođenja reformi EU će odobravati sredstva zemljama Zapadnog Balkana.
Kako je rekao šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, gostujući na Euronews Srbija, mora da se smanji i zatvori jaz koji postoji između Zapadnog Balkana i EU. Takođe, dodaje, mora se pojačati podrška i pomoć.
"Već imamo ekonomski investicioni plan sa 9 milijardi donacija, plus 20 milijardi zajmova koje te donacije mogu da aktiviraju, dakle to je za sedmogodišnji period. A sada predlažemo da na to dodamo 6 milijardi, od toga će biti 2 milijarde bespovratne, a onda imamo 4 zajma. Dakle, imamo taj intenzitet pomoći i on će po glavi stanovnika biti blizu kapaciteta pomoći samih zemalja članica koje u ovom treutku imaju", rekao je Žiofre.
Kako bi izgledala dinamika raspodele tih sredstava, nešto je o čemu se i dalje nagađa, a koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže da se nada da će sredinom decembra biti više informacija kada će se održati samit sa Zapadnim Balkanom. Ono što jeste dobro, kako dodaje, je to što ta vrsta pomoći dolazi u paketu sa snažnijim tempom reformi.
"Tu će postojati nekakva uslovna veza, vrlo snažna. Bez reformi nemoguće je da se bilo kakav konkretan napredak vidljiv u samom pregovaračkom procesu desi, pa sada ako je ovo način da se nekako ove sve zemlje malo poguraju da budu brže na tom putu, to je svakako na korist građana", rekla je Selaković.
Šta su naredni koraci za Srbiju?
Žiofre je rekao da će se raditi na reformskoj agendi za svaku zemlju Zapadnog Balkana posebno i po fazama. Kako budu te reforme ostvarivane, tako će se uplaćivati novac u budžet tih zemalja. Svaka zemlja, uključujući i Srbiju, do sada je znala šta treba da radi i to je konstatovano u svakom godišnjem izveštaju o napretku, zaključno sa poslednjim. Jasno je, međutim, da ima još puno toga što treba da se uradi posebno u ostvarivanju fundamentalnih principa - vladavine prava, borbe protiv korupcije, reforme pravosuđa i slobode medija. To su oblasti, kaže Selaković, bez kojih ne može biti napretka ni u jednom drugom pogledu.
"Ako mi imamo problem sa primenom principa u ovim oblastima, onda neće moći da dođe do nekog dugoročnog napretka ni u oblasti ekonomije, ni zaštite životne sredine, ni konkurentnosti, dakle bilo koja druga oblast u kojoj nam se čini da nema toliko problema. Međutim, tempo je do sada bio takav kakav jeste. On je delom bio posledica i nepostojanja jasne strateške vizije samih članica Europske unije oko toga šta one žele od procesa proširenja. Sa druge strane, manjkalo se i sa političkom voljom kada su u pitanju reformski procesi u Srbiji posebno poslednjih deset godina i nekako dosta vremena je tu izgubljeno. Jasno je da je sada trenutak drugačiji, da je proširenje ponovo prioritet Evropske unije iz njihovih interesa i razloga i to je skroz u redu, a sada je na zemljama da to ubrzaju", rekla je ona.
Povezane vesti
Kako je dodala, zasad nije poznato kako će ceo proces implementacije paketa izgledati, ali imajući u vidu ono što je do sada moglo da se vidi, realno bi bilo očekivati neku vrstu pojačanog nadzora u određenim oblastima, izradu nekih kratkoročnih akcionih planova.
"To jedino nekako ima smisla u takvom jednom okviru, koji će onda vrlo jasno pratiti progres na neki kraći rok od godinu dana i njega uslovljavati za povlačenje finansijske pomoći i ovih drugih benefita iz plana Rasta. Jedan od njegovih glavnih stubova takođe se odnosi na mogućnost da zemlje kandidati, i pre nego što se okonča kompletan proces pregovarački, pristupe jedinstvenom ekonomskom tržištu, to nije bio slučaj sa prethodnim ciklusima proširenja i smatra se da to može biti jedna vrsta dodatne motivacije vladama zemalja Zapadnog Balkana da brže sprovode reformu", rekla je ona.
Na pitanje da li je Srbija možda u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana zbog Kosova, naročito ako se bude insistiralo na napretku normalizacije odnosa sa Prištinom, odnosno na praktičnom priznanju Kosova, Selaković kaže da odnos sa Rusijom i sve ono što je materija Poglavlja 35 jeste važno, ali svođenje sveukupnih obaveza Srbije isključivo na te dve teme koje od 35 podrazumevaju samo tri poglavlja, zapravo nas i drži sve vreme u jednom limbu u kome se mi pravdajući onim što se dešava u tri poglavlja, ne radimo sve ono što bi trebalo da bude benefit građana iz svih ovih ostalih poglavlja.
"Bez obzira na to kako će ishodovati oba ta procesa, dakle i kada govorimo o procesu usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa Evropskom Unijom i ako govorimo o procesu dijaloga, reforme su nešto u svim drugim oblastima što je potpuno odvojena obaveza. I upravo se ta vrsta obaveza koju Srbija na sebe preuzela najdirektnije tiče građana Srbije. Mi bez jednog integrativnog procesa kao što je ovaj nemamo način da sprovedemo sve te reforme. Nema ni jedna druga zemlja Zapadnog Balkana, na kraju krajeva. Tako da, na osnovu onoga što sada znamo o planu rasta, jasno je da će fokus biti upravo na tim reformskim procesima i da će se tu tražiti progres, a ove druge oblasti će se pratiti paralelno kao i do sada", rekla je ona.
A postoji li opasnost da zemlje koje sporije idu u tim reformama dobiju manje sredstava, Selaković ističe da veruje da je to ideja onih koji su kreirali ovu vrstu podrške.
Đurđević: Odnosi Beograda i Prištine opterećuju ceo region
Govoreći o tome šta znači jačanje ekonomske integracije u okviru zemalja Zapadnog Balkana i da li je to negde slično onome što se već radi u okviru Otvorenog Balkana, savetnik predsednika Privredne komore Srbije Nenad Đurđević kaže da znamo da je najveće dostignuće uklanjanje rominga, a ono sve što je u suštini bilo potrebno institucionalno da dođe do povezivanja, do usaglašavanja politika, to se ili nije desilo ili se slabo desilo.
"Kako sada mi mislimo da sa istim tim ljudima, istim institucijama, istim procedurama, sa ovim novim planom može doći do neke promene? To je ono što ja u stvari sam dosta skeptičan i mi smo to razgovarali sa dosta partnera u Briselu da je važno promeniti pristup... Evropska unija želi da sad s ovim novim planom, novcem i uslovljavanjem, kaže, ovo vam je prioritet, evo, to treba da radite, ali mislim da je nedostajalo to promišljanje, promene te paradigme regionalne saradnje", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje da li se ovim planom podrazumevaju neke sankcije ili neka vrsta odgovornosti, imajući u vidu da zvanična Priština je uvodila visoke takse u nekoliko navrata i blokirala uvoz robe iz centralne Srbije, Đorđević kaže da plan ne previđa takve okolnosti, pošto se poziva na sporazum CEFTA 2006. godine, kad je potpuno drugačija bila geopolitika u regionu, gde se pretpostavljalo da će države sarađivati, da neće jedna drugu blokirati.
Ceo plan rasta dolazi sa određenim uslovom, a to je sprovođenje reformi, Srbija ima i dodatni, a to je normalizacija odnosa sa zvaničnom Prištinom. Kako bi trebalo da izgleda sprovođenje tih reformi i koje bi reforme, kojim redom i na koji način trebalo da budu sprovođene, kako bi nam bio omogućen ovaj plan rasta?
"Ono što je takođe činjenica, jeste da ti odnosi Beograda i Prištine, opterećuju ceo region. Mi znamo preko naših privrednih komora, saradnja sa privrednim komorama i kompanijama, koliko ta jedna tenzija, u stvari, onemogućava jednu normalnu saradnju, ili kada je normalizacija u nekoj fazi prihvatljivoj, da onda imate nemogući odnos. I to je, ja mislim, ključ. Da nije samo ta normalizacija Srbije i Kosova, u stvari, naš problem. Taj problem je, u stvari, regionalni problem, a prepoznat je kao problem regionalne privredne unije. Postoji kao izazov koji može da bude bezbedonosni. To smo videli i sad, prethodnih meseci, nekoliko dana. I niko ne želi, najmanje građani Srbije i Kosova, da žive u zemljama gde je bezbednosni rizik velik".
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)