Žiofre za Euronews Srbija: Kosovo nije "alfa i omega" evropskih integracija Srbije, ali jeste deo paketa

Na pragu smo obeležavanja decenije od početka pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom. Za ovih skoro 10 godina, Srbija je napredovala, ali nedovoljno da bi postala članica Unije. Otvorili smo 22 od 35 poglavlja, a u poslednjem izveštaju o napretku promiču formulacije izvestni progres ili ograničen progres. Zbog geopolitičke situacije, vrata unije su, čini se, odškrinuta, ali je pitanje za koga - Ukrajinu i Moldaviju ili Zapadni Balkan? Brisel nam nudi plan proširenja čiji je cilj da građani osete benefite Evropske unije i pre nego što zemlja postane punopravna članica. Međutim, određene reforme moraju da se sprovedu, dok za Srbiju uslov svih uslova ostaje Kosovo.

Kosovo i Metohija nisu "alfa i omega" evropskih integracija Srbije, ali jesu jedan od dva najvažnija stuba, rekao je u emisiji Euronews Centar ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre. Odgovarajući na pitanje zašto je umesto Poglavlja 23 i 24, odjednom na vrhu Poglavlje 35 koje podrazumeva dijalog Beograda i Prištine i normalizaciju odnosa, Žiofre je rekao da prvi stub evropskih integracija čine vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i medijski pluralizam. Drugi stub neminovno jeste normlizacija odnosa Beograda i Prištine.

"I jedno, i drugo je važno. Nismo ostavili po strani vladavinu prava, naprotiv to je važno pitanje u našem radu, ali je i normalizacija odnosa jer želimo da nađemo izlaz iz ove situacije kako bi život ljudi bio lakši. Prilično smo 'pogurali' ka normalizaciji jer je to indikacija koliko je EU ozbiljna po pitanju proširenja i želje da prigrli Srbiju u svojoj porodici. A za to nam je potreban proces normalizacije - dakle, to je deo paketa", odgovorio je Žiofre.

Na pitanje da li to znači da je deo tog paketa i Srbija koja priznaje nezavisnost Kosova, Žiofre je ponovio reči predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, odnosno da se radi o "sprovođenju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa".

"Govorimo o sprovođenju postignutih sporazuma i tu treba da idemo napred. Ne samo na strani Srbije, već i Kosovo mora da sprovede svoj deo obaveza. Ali, moramo da budemo u stanju da prebrodimo postojeće blokade jer smo videli kakva je situacija kada je kriza na Kosovu, a to nije produktivno ni za koga i nanosi mnogo štete. Dakle, moramo preći na sprovođenje sporazuma o normalizaciji, to će mnogo pomoći (na putu ka EU), zajedno sa drugim reformama", jasan je Žifore.

Ističe da će jedno od ključnih pitanja na predstojećem dijalogu u Briselu za dva dana biti upravo osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), koju naziva "davno preuzetom obavezom" Prištine.

"Moramo da guramo napred implementaciju obaveza koje do sada nisu realizovane, a ZSO je jedno od tih pitanja. Imamo podršku svih zemalja članica EU i američka vlada je puna podrške u tom procesu. Nastavićemo da institiramo na sprovođenju svega dogovorenog, uključujući i ZSO za koju mislim da je jedan od ključnih elemenata procesa koji treba da se reši"

Žiofre je istakao da razume da Srbi na Kosovu i Metohiji žive u teškim vremenima i da su oni ti koji najviše pate zbog situacije u kojoj pet meseci roba, hrana, lekovi, iz centralne Srbije ne mogu da uđu na teritoriju Kosova.

"Još u junu smo rekli da situacija mora da deeskalira baš iz tog razloga što je EU usvojila paket mera protiv Prištine kako bismo ih pozvali da budu kooperativniji u deeskalaciji. To je i razlog zašto moramo preći na implementaciju - ne možemo iz jedne krize u drugu jer oni koji plaćaju cenu jesu ljudi koji žive tamo", rekao je on, priznajući da situacija "nije onakva kakvu bi EU volela":

"Želeli bismo da vidimo da se ukine ta zabrana za robu iz Srbije i to je ono što je u našem fokusu"

Mere EU protiv Prištine su još uvek na snazi, kaže Žiofre, dodajući da postoji potreba za drugačijom situacijom od ove sada.

"Normalizacija odnosa koju želimo znači da možete slobodno da trgujete, postoje sporazumi koji su uspostavljeni i želimo da se vratimo gde smo bili - dodatno olakšamo kretanje ljudi, trgovine i sam odnos", kaže on i nastavlja:

"Vrlo smo jasni i prema Beogradu, i prema Prištini da moraju da normalizuju odnose i zbog toga su mere protiv Prištine još na snazi"

Usklađivanje sa spoljnom politikom EU "važan deo konteksta"

U Izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu, Srbija je prošle godine imala nazadovanje kada je u pitanju spoljna politika, dok ove godine nije bilo značajnijeg napretka, zbog čega se postavlja pitanje da li je to samo zbog neusklađenosti sa odlukama EU u vezi sa Rusijom?

"Ruska invazija na Ukrajinu je pretnja po evropski mir, stabilnost i želimo da agresija stane i imperativno je povratimo u situaciju kakva je bila pre. Sankcije koje su usvojene su instrument za postizanje tog cilja. Usvojili smo 11 paketa sankcija i u toj situaciji, koja je bez presedana, želimo da uz nas budu i naši prijatelji, a zemlje kandidate smatramo bliskim prijateljima koji će nam se pridružiti na tom putu i postati porodica. Njih pozivamo na usklađivanje, ne samo po pitanju sankcija, već i izjava i stavova", rekao je Žiofre i nastavio:

"Srbija se uskladila u UN i na nekim drugim forumima, ali mnoge zemlje kandidati u regionu su se uglavnom ili potpuno uskladile sa EU. Srbija to nije učinila i u Izveštaju beležimo da nema napretka jer linija usklađivanja to pokazuje"

Euronews Srbija

Na pitanje voditelja da li shvata zašto Srbija ne može da se uskladi sa spoljnom politikom EU po pitanju Rusije, Žiofre priznaje da Srbija ima "posebnu poziciju kada je reč o pitanjima teritorijalnog integriteta", te razume specifičnost situacije, ali...

"Bez obzira na to, mislimo da postoji kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i Srbija je tu bila jasna - podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali je potrebno dodatno da se angažuje. Pozivamo na uskađivanje koje nije samo vezano za Ukrajinu, to je obaveza Srbije. Srbija je prihvatila pregovarački okvir da se spoljno uskladi sa EU. Proširenje je veliko pitanje, sve moramo da stavimo u kontekst, a ovo je važan deo konteksta", smatra Žifore.

"Slobodna Evropa" je objavila da su srpske firme za godinu dana u Rusiju izvele sankcionisanu robu u vrednosti od 70 miliona dolara. To je trenutno važno pitanje, smatra Žiofre, jer zemlje koje su odlučile da ne usvajaju sankcije, ne treba da dozvole ni da ih kompanije koriste za zaobilaženje evropskih sankcija.

"Imamo dijalog sa Srbijom po tom pitanju i specijalni izaslanik je bio prošlog maja. Moramo reći da smo oduvek od srpskih vlasti viđali kolaborativni pristup i naravno, nastavljamo sa dijalogom. Kompanije i trgovci će uvek naći neke nove rupe, zato uvek moramo biti vrlo budni po tom pitanju. Zadovoljni smo dosadašnjom saradnjom", rekao je Žiofre i dodao da i EU vodi računa da njihove kompanije poštuju ista pravila.

"Vreme velikih izazova, ali i prilika"

Ambasador EU u Beogradu napomenuo je da se vrata ka učlanjenju Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU "sve više otvaraju", ponajviše zbog geopolitičke situacije koja je u poslednjih godinu dana potpuno promenila Evropu.

"To je veliki prioritet EU - živimo u vreme izazova, ali i velikih prilika. Zato bih rekao da proširenje nikada do sada nije bio toliko aktuelno pitanje u debatama među evropskim institucijama. Postoji osećaj urgentnosti, moramo biti brži da bismo sproveli proširenje. Trenutak je za Zapadni Balkan i Srbiju da iskoriste priliku"

 

Euronews Srbija

Veruje da je kod dela javnosti prisutan osećaj frustracije zato što ovaj proces traje isuviše dugo, ali dodaje da se sve reforme realizuju u korist građana.

"Moramo da intenziviramo reforme da budu dublje i šire i promene ono što je potrebno - zakonodavstvo, standarde... To je zadatak koji je pred nama. Sada smo spremni da uložimo više resursa, stavimo nove ideje na sto kako bismo uneli novu energiju i uradili to brže nego što je do sada bio slučaj", rekao je.

Dodaje i da trenutna vlada takođe govori da je članstvo u EU strateški prioritet, te da se nada da će i nova tako razmišljati.

"Intenzivno ćemo sarađivati, kao što i jesmo u proteklih par meseci da stavimo na sto neophodne reforme, da radimo sa vladom i podržimo Srbiju u tome da sprovede neophodne promene i izgradi infrastrukturu koja je potrebna za članstvo. Postoji razlika u socio-ekonomskom razvoju, odnosno BDP-u članica i kandidata. Taj jaz moramo da zatvorimo i to su ideje koje sad stavljamo na sto", rekao je on.

Euronews Srbija

Premda je određen posao već završen i ne kreće se "od nule", pred Srbijom je ogroman posao, smatra Žiofre.

"Politička volja je važna i sastoji se od brojnih stvari. Ali, potrebna vam je i podrška glasača. Da budemo jasni, reforme nisu uvek lake, morate reorganizovati način funkcionisanja države, promeniti standarde preduzeća, lokalnih vlasti... To je uvek komplikovano, ali ako idete u dobrom pravcu siguran sam da možete ubrzati tempo reformi", ističe.

"Izveštaj navodi ono na čemu treba više da radimo"

Dok se vlada hvali da je poslednji izveštaj o napretku dobar, postoje ocene i onih koji tvrde da je ovo možda najkritičniji izveštaj. Svoju tvrdnju potkrepljuju činjenicama kako su ocenjene neke od najkrucijalnijih oblasti, poput vladavine prava, borbe protiv kriminala i korupcije, a da smo dobili prelaznu ocenu jer je nastavnik bio "blag".

"Izveštaj je analiza bazirana na činjenicama o tome gde se trenutno nalazimo. Postoje oblasti gde je zabeležen izvestan progres, u drugima ograničen, u tri oblasti nije bilo napretka, a jedna od njih je usklađivanje sa spoljnom politikom EU", ističe Žiofre i nastavlja:

"Izveštaj takođe navodi šta nedostaje, na čemu treba mnogo više da radimo, kao što je borba protiv korupcije, suzbijanje organizovanog kriminala - ima tu posla. Mislim da je važno za građane da govorimo o korupciji, ali i da vidimo tu strategiju koja, nažalost, nije viđena sa ovom vladom"

Strategija predstavlja način na koji će organizovati borba protiv korupcije, pre nego što se sprovede u delo.

"Mi stoga želimo da ona bude dobro promišljena, imamo instrumente za njenu primenu, dobre preporuke. Tu je i stvar implementacije. Reforma pravosuđa koju je Srbija prošle godine usvojila bio je važan deo u borbi protiv korupcije. Morate imati nezavisno pravosuđe"

Euronews Srbija

Ističe da je imao brojne razgovore sa pripadnicima vlasti o reformi u pravosuđu, te priznaje da su ustavne promene "važni, ali ne i dovoljni" koraci.

"To je proces koji će zahtevati vreme, a uloga EU je da nastavimo da guramo u tom pravcu, da rešavamo i zakonodavna pitanja koja terba da se promene i izgradimo kapacitete koji su neophodni za dobru borbu protiv korupcije, da radimo sa civilnim društvom poslovnom zajednicom... Korupcija mnogo košta građane, ali i poslovni svet. Rešeni smo da nastavimo dijalog po tom pitanju"

Konačno, ključ članstva Srbije u EU jeste da "delimo iste vrednosti" koje će se preneti i na društvo, ističe ambasador EU u Srbiji.

"Takve reforme čine osnovne elemente tempa pristupanja Srbije u EU. Što brže napredujemo u tim osnovama, izgradićemo efikasnije institucije i Srbija će ići brže ka članstvu", zaključuje Emanuel Žiofre u razgovoru za Euronews Srbija.