Dugoočekivani evropski "istorijski poziv" Moldaviji i Ukrajini - pozitivan signal, ali "đavo leži u detaljima"

Evropska komisija preporučila je juče da formalni pregovori o članstvu u EU počnu sa Ukrajinom i Moldavijom, što je predsednica EK Ursula fon der Lajen opisala kao odgovor na "poziv istorije" i dodala da je proširenje bloka "investicija u bezbednost i stabilizaciju svih nas". Međutim, analitičari kažu da ovo nije kraj priče i navode da za ove dve zemlje tek predstoji dug put ispunenjen brojnim detaljima koji mogu mogu dodatno da ga otežaju i produže.

U svakom slučaju, jučerašnje poruka je imala optimističnu notu. Preporuka za otvaranje poglavlja za ove dve zemlje bila je "bezuslovna", ali je od obe zatraženo da izvrše reforme koje su već bile uveliko u toku i to pre nego što su ozbiljniji pregovori sa evropskim zvaničnicima počeli.

Podsetimo, one su podnele zahteve za članstvo u nedeljama nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, a takođe obe su postale i kandidati u junu. Gardijan piše da sada Komisija veruje da obe mogu da ispune sve uslove već do marta sledeće godine.

U izveštaju od 1.200 stranica o budućem proširenju 27-očlanog bloka, EU je navela da bi pregovori trebalo da budu zvanično pokrenuti kada Kijev ispuni preostale uslove u vezi sa jačanjem borbe protiv korupcije, usvajanjem zakona o lobiranju u skladu sa standardima EU i jačanjem zaštite nacionalnih manjina.

Takođe, od Ukrajine se očekuje i da telo koje nadgleda listu za prijavu imovine za javne službenike dobije dodatna ovlašćenja da ponovo pogleda listu i to ukoliko se pojave novi dokazi o sukobu interesa među političarima. 

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Sa druge strane, Modavija je opisana kao "predvodnik" u pogledu brzine reformi potrebnih za potpuno usklađivanje sa EU, a zvaničnici su naveli da je primećen njen dosadašnji "veliki napredak".

Naime, od ove zemlje se sada očekuje da dovrši reforme u tri oblasti, uključujući kadrovsko popunjavanje kancelarije za borbu protiv korupcije i propise koji se odnose na gotovinsko plaćanje u javnom sistemu.

"Uverena sam da će Moldavija da krene putem napred jer jer njena evidencija u ovim teškim okolnostima veoma impresivna", rekla je fon der Lajen.

Izveštaj je takođe preporučio i otvaranje pristupnih pregovora sa Bosnom i Hercegovinom, ali samo ako se ispuni uslove u određenim oblastima, kao i davanje statusa kandidata Gruziji - korak koji bi je postavio na put za eventualno pridruživanje.

Fon der Lajen je rekla da je preporuka Brisela u sredu došla s upozorenjem da gruzijska vlada poduzme reformske korake "koji odražavaju istinske težnje ogromne većine njenih građana da se pridruže EU".

Prema pisanju Gardijana, ovu odluka Komisije, koju lideri moraju da ratifikuju na samtitu u decembru, mogla bi da dovede do najvećeg proširenja bloka od 2004. godne, kada je 10 zemalja pristupilo EU, uključujući Poljsku, Češku, baltičke zemlje i Mađarsku.

"Ukoliko pogledate listu, videćete niz reformi koje pokazuju odlučnost, nepokolebljivost i političku volju stanovništva. Naš komšiluk mora da bira gde želi da ide, a Zapadni Balkan, Gruzija, Moldavija i Ukrajina su vrlo jasmo izabrali", poručla je fon der Lajen.

Evropska komisija takođe preporučuje i osnivanje "pristupnog fonda" od šest milijardi evra koji bi davao podsticaje za reforme u zemljama u čekaonici, sa isplatama dva puta godišnje. Ukoliko reforme stanu, zemlje onda ne bi imale koristi od ovih zemalja.

Pozitivne reakcije iz Ukrajine i Moldavije, ali i Gruzije

Predsednik Ukrjaine, Voldimir Zelenski nije sakrio zadovoljstvo nakon jučerašnjih vesti iobećao je da će Kijev ispuniti uslove Komisije. Takođe, naglasio je kako će pozitivna odluka EU dati novu motivaciju njegovim trupama.

BBC piše da su ove vesti posebno važne zbog straha od porasta "zamora Ukrajine" među zapadnim saveznicima. Zelenski je ranije i sam govorio o ratu Izraela i Hamasa koji  je, kako je naveo,"odveo fokus" od rata u njegovoj zemlji.

Poruke zahvalnosti stižu i iz Moldavije. Ministar spoljnih poslova ove zemlje Niku Popesku ocenio je juče da je odluka Evropske komisije predstavlja "potvrdu napretka", naročito otkako je postala kandidat za članstvo u EU, u junu 2022. godine.

"Spremni smo za pregovore i nadamo se pozitivnom ishodu na glasanju, u decembru na sastanku Evropskog saveta", naveo je Popesku, preneo je Gardijan.

Predsednica Moldavije Maia Sandu takođe je pozdravila preporuku Komisije i obećala da će "neumorno raditi" na putu ka članstvu u EU.

Jučerašnji dan je takođe bio dan slavlja i u Gruziji. Fon der Lajen je navela da je vlada u Tbilisiju postigla dovoljan napredak u pogledu rodne ravnopravnosti, borbe protiv nasilaj prema ženama i organizovanog krimnila.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je u septembru da je EU otvorena da Gruzija postane članica.

"Vrata Evropske unije su otvorena za Gruziju, a Evropska unija je posvećena podršci Gruziji na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Status kandidata treba da se zasluži kroz ozbiljne reforme i pridržavanje vrednosti Evropske unije. I da budem iskren, ima još dosta posla da se uradi", rekao je tada Borelj na konferenciji za novinare u Tbilisiju.

"Đavo" leži u detaljima

Ovo nije kraj, jer konačnu odluku o preporukama zapravo treba da donesu članice EU na svom decembarskom samitu. Međutim, "đavo" leži u detaljima. Analitičari kažu da su pregovori o pristupanju EU sa svim tehničkim detaljima inače mukotrpno spori.

Jedan neimenovani diplomata rekao je za BBC da zemlje kandidati moraju da ispune opsežne pravne i ekonomske kriterijume da bi se na kraju, konačno, pridružile bloku. 

"To što su dobile status kandidata ne znači da će se sutra pridružiti EU" rekao je on.

Ovo potvrđuje i Tina Ahvlejdijani iz Centra za evropske i političke studije koja kaže da zapravo ceo proces može da traje i oko deceniju, a možda i duže.

"Zapadni Balkan je najbolji primer koliko proces može biti spor, lukav i neefikasan", rekla je ona.

Kaže da nijedna država članica EU nije spremna da primi Ukrajinu dok je u ratu, ali dodaje da sa druge strane postoji i geopolitička hitnost.

"To je autokratija protiv demokratije. Ne možemo samo da gledamo dok Rusija vrši invaziju na druge zemlje koje imaju evropske aspiracije", rekla je.

Kako dodaje, svaka odluka o proširenju zahteva podršku svih 27 članica EU, a svaka zemlja može da blokira pregovore u bilo kojoj fazi, često zbog bilateralnih sporova.

AP/Libkos, Efrem Lukatsky

"To može biti zbog etničkih identiteta, kulturnih razlika, čak i imena zemlje. Grčka je zahtevala da Makedonija promeni ime u Severna Makedonija," podsetila je ona. Podseća i da je Ukrajna, pored rata, imala dosta problema i sa korupcijom, što je jedan od uslova koje mora da reši kao i sprovođenje reforme pravosuđa.

Međutim, nemački poslanik iz redova Hrišćanskih demokrata  kaže da ne treba sve uzimati zdarvo za gotovo. Kada je Ukrajina u pitanju, dodaje, njena situacija je specifična.

"Uprkos invaziji, oni su prešli dug put i dali su sve od sebe da se reformišu. Zaista je impresivno", rekao je on za BBC.

Za razliku od NATO-a, kome Ukrajina takođe želi da se pridruži, Evropska unija nema pakt o kolektivnoj odbrani, ali Gahler kaže da bi ulazak Ukrajine u EU osigurao da Rusija više ne pokuša da preuzme tu zemlju.

"Moramo veoma jasno da stavimo do znanja da Ukrajina pripada Evropi. Nije u ruskoj orbiti, ona je čvrsto usidrena na Zapadu. A da bi se to desilo, potrebno je da počnemo pristupne pregovore", smatra on.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

Sa druge strane, EU se suočava sa dilemom. Ona je rastrzana između signala solidarnosti koji želi da pošalje Ukrajincima i teškoće integracije tako velike i ratom razorene zemlje.

Stefan Lene iz istraživačkog centra Karnegi Evropa objašnjava da je reč o zemlji sa najviše mina na svetu, preplavljena je oružjem, a poslednje procene govore da oko 18 odsto njene teritorije kontroliše Rusija.

"Lideri EU razumeju hitnost čvrstog učvršćivanja Ukrajine na Zapadu, ali su takođe svesni da bi bezbednosna situacija u zemlji predstavljala veće izazove od bilo kakvog prethodnog proširenja EU", rekao je i dodao da će EU imati istinske probleme u integraciji zemlje koja je tako velika i toliko različita od sadašnjih članica.

Pored Ukrajine, i Gruzija zbog aspekta Rusije ima određenu težinu kod njegog sagledavanja od strane evropskih zvaničnika. Naime, kako je Euronews ranije pisao, pored toga što evropski put podžava oko 80 odsto stanovništva, ova zemlja je na određen način postala azil za Ruse, i to sve zbog rata. Takođe, i vlada Gruzijskog sna nastavila je da opravdava svoju politiku otvorenih vrata prema Rusiji.

Ostavljanje Gruzije u geopolitičkom limbu učinilo bi je ranjivom na rusku eksploataciju i dovelo do dalje destabilizacije u regionu, piše Euronews. Kao izlaz, za konkretno gruzijsko pitanje, EU bi trebalo da nađe sredinu, piše ecfr.eu - trebalo bi ili da dodeli status kandidata sa nizom uslova.