Igre 
Brisel pokušava da održi snove Zapadnog Balkana živim: Šta su pokazali izveštaji Komisije o napretku na putu ka EU
Komentari09/11/2023
-13:35
Četiri zemlje Zapadnog Balkana pre više godina dobile su status kandidata za članstvo u Evropskoj godini. Taj status prošle godine je dobila i Bosna i Hercegovina, a Evropska komisija objavila je u sredu izveštaje o njihovom napretku na putu ka EU. I dok je EK predložila otvaranje pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, malo je novih obećanja dato Zapadnom Balkanu uprkos najava o otvaranj pregovora i sa BiH, ali kada za to budu ispunjeni određeni uslovi.
Kako piše Euronews, pregovori o pristupanju država Zapadnog Balkana u velikoj meri su zaustavljeni poslednjih godina jer su neke od njih, pogođene političkim nestabilnostima, sporo ispunjavale zaheteve EU, uključujući ustavne i pravosudne reforme i suzbijanje korupcije. Crna Gora i Srbija "zaglavljene" su u procesu pregovora više od decenije.
Lideri Zapadnog Balkana upozorili su svoje kolege iz EU na rastući osećaj frustracije među njihovim građanima dok traže uveravanja da je Brisel ozbiljan u pogledu proširenja. Ovo je dovelo do promene taktike EU, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je prošle nedelje obišla zemlje kako bi predstavila novi plan rasta od šest milijardi evra za Zapadni Balkan, osmišljen da ponudi ekonomske podsticaje za sprovođenje reformi povezanih sa proširenjem, uključujući posetepen pristup jedinstvenom tržištu bloka.
Sredstva, koja uključuju dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra zajmova do 2027. godine, biće raspoređena na osnovu BDP-a po glavi stanovnika, ali će funkcionisati na "sistemu zasnovanom na rezultatima", saopštila je Komisija. Neispunjavanje kriterijuma proširenja, kao što su reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, moglo bi da dovede do preusmeravanja sredstava u druge zemlje, kaže visoki zvaničnik EU.
Cilj EU je da približi ekonomije ovih zemalja svojoj i da ublaži potencijalni politiki i budžetski šok prihvatanjem novih članica sa znatno slabijim ekonomijama - prosećan prihod po glavi stanovnika na Zapadnom Balkanu kreće se od samo 27 do 50 odsto proseka bloka.
Ipak, uprkos novim podsticajima, opsežni izveštaji Komisije objavljeni u sredu pokazuju da se Zapadni Balkan i dalje suočava sa višestrukim preprekama na putu ka članstvu.
Srbija
U izveštaju koji se tiče Srbije konstatuje se određeni napredak u raznim oblastima kao što su prvosuđe, sloboda izražavanja, ekonomski kriterijumi i druga pitanja, uz poziv na sprovođenje daljih reformi. Međutim, ono što je obeležilo ovogodišnji izveštaj jeste oštriji ton kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine. Analitičari to tumače kao pritisak da se to pitanje "prelomi", i poručuju da će otvaranje novog klastera u decembru zavisiti od toga, ali i od usaglašenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
profimedia
Povezane vesti
Kako piše Euronews, usklađivanje spoljne i bezbednosne politike zauzima značajno mesto među zahtevima EU za Srbiju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u prošlosti, kako se navodi, kritikovao blok zbog "pritiska" na njega da se pridruži sankcijama Rusiji zbog rata u Ukrajini, opisujući to kao "brutalno" mešanje u suverenitet njegove zemlje.
U svom izveštaju, izvršna vlast EU takođe kritikuje eskalaciju tenzija između Srbije i Kosova, rekavši da će "tempo pregovora" zavisiti od sposobnosti obe zemlje da normalizuju svoje odnose.
Napori bloka da podrži dijalog između Beograda i Prištine, koji predvodi visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, kontinuirano nisu davali ploda. Obe strane i dalje se spore oko planova za osnivanje asocijacije opština sa srpskom većinom na severu Kosova, gde su tenzije koncentrisane.
Kosovo
Kosovo i dalje nema status kandidata za članstvo u EU i verovatno ima najizazovniji put ka članstvu s obzirom na to da pet država članica bloka ne priznanje nezavisnost, piše Euronews. Problematični odnos između Srbije i Kosova takođe znači da su kandidature obe zemlje neizbežno isprepletene.
Tenzije su naglo eskalirale krajem septembra kada je kosovski policajac stradao u sukobu u selu Banjska na severu Kosova, a kosovski premijer Aljbin Kurti je za to okrivio Vladu Srbije.
Obe strane treba da pokažu "ozbiljniju posvećenost" i " da načine kompromise" kako bi izašle iz ćorsokaka u razgovorima o normalizaciji, navodi se u izveštaju Komisije.
Od raspona od 1-5, od kojih je 1 u ranoj fazi, a 5 u dobrom napredovanju, dokument Komisije otkriva da Kosovu dodeljuje prosečnu ocenu od 1,5 za napredak u ispunjavanju niza reformi, uključujući pravosuđe, korupciju, organizovani kriminal i slobodu izražavanja.
Povezane vesti
Isti rezultat daje Turskoj, za čije se reforme orijentisane na EU smatra da idu unazad.
Bosna i Hercegovina
Duboko ukorijenjene etničke podele i kašnjenja u ustavnim, pravosudnim i izbornim reformama sprečili su Bosnu i Hercegovinu da sustigne svoje susede na putu ka članstvu u EU.
Zemlja od 3,2 miliona stanovnika dobila je zvanični status kandidata u decembru prošle godine, ali je jedina od pet zvaničnih zemalja kandidata zapadnog Balkana koja još nije u formalnim razgovorima.
Povezane vesti
Pregovori se mogu otvoriti samo "kada se ispune određeni kriterijumi", rekla je u sredu predsednica Komisije Ursula fon der Lajen.
"Otvaramo veoma široko i pozivamo Bosnu i Hercegovinu da sada prođe kroz ova vrata", dodala je Fon der Lajen.
AP/ Geert Vanden Wijngaert
Izborne reforme nisu adekvatno obrađene. Komisija u svom izveštaju navodi da su izbori u Bosni i Hercegovini bili "obileženi nepoverenjem u javne institucije i retorikom etničkih podela".
U presudi u avgustu, Evropski sud za ljudska prava sa sedištem u Strazburu opisao je Bosnu i Hercegovinu kao "etnokratiju" u kojoj su izbori nedemokratski i učvršćuju privilegovani položaj dominantnih etničkih grupa.
Brisel je takođe zabrinut zbog toga kako se Republika Srpska, jedan od dva teritorijalna entiteta zemlje u kojima etnički Srbi čine većinu, zalagala za neutralan stav o ratu u Ukrajini, dok je ostatak zemlje pokušavao da uskladi sa EU oštar stav protiv ruskog agresorskog rata.
Crna Gora
Najmanja država Zapadnog Balkana poboljšala je svoje izglede za pristupanje prošle nedelje kada je formirana nova koaliciona vlada proevropskih, prosrpskih i albanskih manjinskih partija.
Obnavljanje političke stabilnosti daje nadu da bi zemlja mogla brzo da napreduje, uprkos nerešenim zadacima jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije, promocije uloge civilnog društva i ubrzanja reformi pravosuđa.
"Ako se reforme zaista budu ubrzale, mogle bi da prođu prilično brzo", rekao je visoki zvaničnik EU u sredu.
Severna Makedonija i Albanija
S obzirom da su pregovori o pristupanju EU otvoreni od jula 2022. godine, i Severna Makedonija i Albanija napreduju sličnim tempom.
Skoplje je već preduzelo korake da izmeni svoj Ustav kako bi priznalo bugarsku manjinu koja živi na njegovoj teritoriji u okviru sporazuma koji je uz francusko posredovanje ukinuo veto Bugarske na otvaranje pregovora o pridruživanju EU. Ali promene blokira glavna konzervativna opoziciona partija VMRO-DPMNE.
Zemlja takođe treba da uradi posao na jačanju vladavine prava, reformi javne uprave i borbi protiv korupcije.
Albanija se suočava sa sličnim nizom reformi u okviru pregovora, uključujući jačanje slobode govora, unapređenje prava manjina i borbu protiv organizovanog kriminala.
Govoreći za Euronews još u septembru, albanski premijer Edi Rama pozvao je EU da ponovo osmisli točak pristupanja tako što će iznaći privremena rešenja kao što je postepeni ulazak u blok.
"Umesto ništa ili sve za nas, nečlanice EU, treba pronaći novi pristup", rekao je Rama.
Komentari (0)