Igre 
Dva profesora koji su pogurali UB na Šangajskoj listi za Euronews Srbija: Budućnost je u mladima koji žive za nauku
Komentari20/08/2023
-20:30
Univerzitet u Beogradu (UB) ove godine popravio je plasman na Šangajskoj listi i u 2023. godini zauzeo poziciju između 301. i 400. mesta. Ovo je druga godina zaredom da najstariji univerzitet u Srbiji beleži napredak na prestižnoj listi najboljih svetskih univerziteta. Prošle godine bio je u grupi između 401. i 500 mesta.
Napretku u poslednje dve godine posebno su doprineli prof. Dragan Pamučar sa FON-a i prof. Petar Seferović sa Medicinskog fakulteta, dva istaknuta istraživača koji su na listi najcitiranijih naučnika u svetu. Prof. Seferović "pogurao" je u 2022. godini UB da uđe među 500 najboljih, a prof. Pamučar da ove godine univerzitet dodatno napreduje na listi.
Njihova imena našla su se među jedan odsto visokocitiranih, najuticajnijih svetskih naučnika, što je jedan od indikatora pri sastavljanju Šangajske liste najboljih svetskih univerziteta. Osim toga gleda se ukupan broj objavljenih naučnih radova u naučnim časopisima Science i Nature, ali i dobitnici Nobelove nagrade i Fildsove medalje. Univerzitet u Beogradu ima stabilan ukupan broj objavljenih naučnih radova svake godine, ali ulazak dva istraživača na listu najcitiranijih dodatno je popravilo plasman. Jedan istraživač na listi najcitiranijih "vredi" oko 70 mesta.
Prof. Pamučar i prof. Seferović za Euronews Srbija kažu da je dobar plasman UB rezultat zajedničkog rada svih zaposlenih na fakultetima i u instititutima. Navode da ne traže i ne očekuju priznanja, da je njihova vodilja bila da rezultati istraživanja nađu primenu u praksi.
Prof. Dragan Pamučar
Prof. Dragan Pamučar je inženjer saobraćaja i karijeru je započeo na Vojnoj akademiji. Bavi se operacionim istraživanja i od prošle godine deo je tima Fakulteta organizacionih nauka (FON), na Katedru za statistiku i operaciona istraživanja.
"Po zanimanju sam inženjer saobraćaja i bavim se optimizacijama, odnosno primenom matematičkih modela za donošenje odluka. To su sistemi za podršku u odlučivanju. Što se tiče projekata radim samo u inostranstvu. Pokušao sam i u Srbiji, aplicirao za neke projekte, ali nisam uspeo da dobijem", priča Pamučar za Euronews Srbija.
Kroz međunarodne projekte ostvario je saradnju sa brojnim naučnicima od Amerike do Kine. Kaže da rezultati koje je ostvario ne bi bili mogući bez međunarodne saradnje i velikog broja saradnika sa kojima je radio.
Povezane vesti
Sprema se na put u Maleziju gde treba da dogovori nove projekte, za jednu njihovu telekomunikacionu kompaniju.
FON
"Predložiću teme koje su u ovom trenutku aktuelne. To je uglavnom održivi razvoj i primena veštačke inteligencije u održivom razvoju. To su oblasti koje se trenutno rade", priča Pamučar.
Objašnjava da u svetu naučna istraživanja uglavnom finansiraju privatne kompanije ili investicioni fondovi u oblastima koje njih zanimaju. Svako istraživanje ima svoju svrhu i rezultati moraju biti primenjivi u praksi. Ima i istraživanja koje finansiraju države, kao bi na nacionalnom nivou održali bazični fond za nauku.
U Srbiji se nauka finansira potpuno drugačije. Prof. Pamučar kaže da ulaganje države u laboratorije, opremu, ljude, mora biti veće.
"Mora da postoje ulaganja u ljude, laboratorije, opremu, a nakon toga će doći i rezultati. Kod nas je to malo drugačije organizovano", priča on.
Smatra da je budućnost nauke u mladim ljudima, a za studente koje vode na doktorskim studijama kaže da su "vrhunski istraživači" koji "žive za nauku", da iskreno vole ono za šta su se opredelili.
"Ko radi doktorat mora da radi istraživanja, projekte, da dobije rezultate koje će da objavi u svojoj disertaciji i da ih potvrdi kroz naučne radove u svetskim časopisima. Ljudi koji su odlučili da upišu doktorat, vole nauku. Ima i onih koji žele samo da imaju diplomu, ali to ne mogu da razumem. Uvek pitam kada neko upiše doktorske sudije, šta im je cilj dalje, zašto upisuju", priča on.
Povezane vesti
U biografiji prof. Pamučara stoji da je rođen u Rijeci 1978. godine, da je osnovne studije završio na Vojnoj akademiji, magistrirao na Saobraćajnom fakultetu, doktorirao na Vojnoj akademiji.
Prof. Petar Seferović
Akademik prof. Petar Seferović, sa timom saradnika, napravio je neverovatne pomake u lečenju srčane slabosti. Radio je na brojnim studijama u kojima su ispitivane terapijske opcije za lečenje te bolesti.
"Srčana slabost ili srčana insuficijencija je oboljenje koje predstavlja nesposobnost srca da normalno funkcioniše i snadbeva organe krvlju. Poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi koji su promenili prognozu bolesti i preživljavanje pacijenata. U njihovim istraživanjima i ja sam učestvovao, održao na stotine predavanja širom sveta. Dokazano je da ovi lekovi produžavaju život bolesnika i sve to objavljeno je u naučnim časopisima. To je bila početna grudva, koja je pokrenula lavinu različitih saopštenja i radova u najznačajnijim naučnim časopisima", priča on.
Povezane vesti
Istraživanja na kojima je radio prof. Seferović, nove terapije za srčanu insuficijeciju, danas su standard u lečenju pacijenata svuda u svetu. Ali nije se tu zaustavio. Sada priprema Evropsku knjigu za srčanu slabost. To je prva knjiga ove vrste u svetu, a glavni urednici su prof. Seferović i još pet svetskih eksperata iz te oblasti. Zapravo to je udžbenik za mlade lekare, u kojoj će biti 286 svetskih autora, sa više od 110.000 strana. Ona će imati elektronsku verziju, kako bi bila dostupna što većem broju ljudi.
Tanjug/Andrija Vukelić, Dragan Kujundžić
Osim toga radi i na projektu koji se odnosi na organizaciju ekspertskih centara za srčanu slabost u celoj Jugoistočnoj Evropi.
U okviru Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju (ATLAS) radi i na epidemiološkim ispitivanjima srčane insuficijencije na evropsom tlu, koje su njene karakteristike, kao se razvija. Već je publikovana prva faza istraživanja, a očekuje da će do kraja godine biti publikovana i druga faza.
"Upravo pripremam jedan projekat u SANU koji će pokušati da ovaj projekat uklopi u Srbiju. Glavni problem je rano prepoznavanje i lečenje srčane slabosti u populaciji. Spremamo se da predložimo Ministarstvu zdravlja jedan veliki projekat iz te oblasti", priča on.
Objašnjava da je nauka teška, drugotrajna i nepredvidiva oblast, te da oni koji žele da postignu brze rezultate ne treba da se bavi naučnim radom.
"Mladi lekari su važan deo tima. Bez njih nemamo šansu da nastavimo ovaj veliki posao. Moj tim ima 14 članova i to je formula kako to treba uraditi. Dolazi novo vreme, nova pravila. Vrlo je važna uloga Medicinskog fakulteta u Beogradu, SANU da stimuliše mlade ljude, da ih afirmišu 'zaraze, inficiraju naučnim radom'. To nije jednostavno. Za to je potreban entuzijazam, ali je potreban i veliki rad sa mladim ljudima", priča Seferović.
Navodi da nije lako pre podne raditi sa pacijentima, a popodne se baviti istraživanjem i naukom. Za to je potrebna strast i radoznalost, jer je taj poponevni rad obično je volonterski, dobrovoljan.
"Naučnici ne traže i ne očekuju priznanja. Mi radimo da našim pacijentima omogućimo što bolje lečenje, odlaganje fatalnog ishoda, što manji boravak u bolnici. To društvo to mora da razume, prihvati i ceni", istakao je on.
Prof. Seferović rođen je u Beogradu 1951. godine. Redovni je član Srpske akademije nauka i umetnost. Bio je predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost i potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa.
Komentari (0)