Igre 
Naučnik koji je doprineo skoku BU na Šangajskoj listi za Euronews Srbija: Pokušavam da inficiram mlađe da se bave naukom
Komentari29/08/2022
-14:00
Na Šangajskoj listi za 2022. godinu Beogradski univerzitet našao se među 500 najboljih na svetu. Skoku na prestižnoj rang listi svetskih univerziteta od čak 70 mesta doprineo je veliki broj naučnih radova, ali i prisustvo srpskih naučnika na listi najviše citiranih naučnika u svetu. Jedan od najcitiranijih naučnika iz oblasti medicine u toku prošle godine je akademik Petar Seferović, profesor na Medicinskom fakultetu, kardiolog i potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa.
Seferović za Euronews Srbija kaže da je rezultat ostvaren na Šangajskoj listi posledica rada mnogih naučnika, a da je on svojim radom doprineo tome jer je srčana insuficijencija u fokusu poslednjih godina.
"Ono što se desilo u mom slučaju je da je srčana insuficijencija, kojom se ja bavim već 30 godina i koja je glavni uzrok morbiditeta i mortaliteta u opštoj populaciji, iznenada dobila dva ili tri izuzetno značajna leka u čijem sam ja istraživanju i uvođenju veoma intenzivno učestvovao. Publikacije koje su se pojavile u poslednjih 3-5 godina su bile razlog da radovi u kojima sam ja bio prvi autor su bili izuzetno dobro citirani", naveo je Seferović.
A kolika je citiranost jednog istraživača to je pitanje na koje je teško dati precizan odgovor, jer citiranje jednog rada zavisi od toga koliko on menja praksu i koliko je značajan u jednoj oblasti medicine.
"Radovi koje smo mi imali zahvaljujući ogromnom uticaju na poboljšanje života bolesnika sa srčanom slabošću i produženju njihovog života su bili izuzetno interesantni i zbog toga su jako mnogo citirani", dodaje Seferović.
Za uspeh je, kaže, potreban entuzijazam i strast prema poslu, a kod lekara je to da se radi na unapređenju terapijskih procedura zahvaljujući kojima će najteži bolesnici moći da žive duže i kvalitetnije.
Pokušavam da "inficiram" i mlađe kolege
"Odgovor je vrlo jednostavan a to je rad, red i disciplina. Ovo je posledica višedecenijskog, teškog i upornog rada i pre svega entuzijazma i strasti koju lekari gaji da bi pronašli nešto novo, da bi bolensicima koji su najteži i bili osuđeni na smrt mogli da kažemo "vaša prognoza nije laka ali mi možemo da kažemo da ćete živeti znatno duže i da će vaš život biti znatno kvalitetniji". Ta strast ta radoznalost koju ja gajim i kojom pokušavam da inficiram mlađe kolege u KCS je nešto što nosi jednu ustanovu kao što je Klinički centar Srbije", priča Seferović.
Pixabay
Povezane vesti
Naš sagovornik pojašnjava da je u svim oblastima važan timski rad, dobra saradnja, razmena iskustva i upornost da se dođe do novih rezultata.
"Dobar poraz vredi mnogo više nego mnoge pobede a mi smo poraza u lečenju srčane insuficijencije imali jako mnogo naročito u poslednjih 10 godina dok se pre 3, 4 godine nisu pojavili novi lekovi koji su izuzetno pouzdani i koji imaju mali broj sporednih efekata koji su nam praktično omogućili da bolesnike lečimo bolje", naveo je Seferović.
Pojašnjava da su porazi kada gajite velike nade u neki novi lek koji se razvija, a rezultati izostanu.
"Imao sam u toku svoje karijere tri takva leka u čijoj sam kreaciji učestvovao i koji su bili ispitivani u multicentričnim studijama sa više hiljada bolesnika u celom svetu i u koje smo gajili najveće nade. Međutim, medicina danas radi na principu dokaza, što praktično znači da biste bili sigurni da jedan lek deluje morate da ga dokažete u kliničkom ispitivanju. Mi to nismo uspeli da dokažemo. Tako da smo na neki način veoma srećni da posle niza neutralnih studija koje nisu dovele do nečeg novog najzad imamo nešto što je zasita dobro", ističe Seferović.
Ugled univerziteta u Beogradu sve veći
Kao univerzitetski profesor smatra da Univerzitet u Beogradu ima ogroman kapacitet, da mu je ugled svake godine sve veći - i tehnološki i edukativno.
"Svake godine napišem 3,4 preporuke za ceo svet za ljude koji su danas već priznati naučnici i priznati šefovi odelenja u celom svetu. To vam već govori koji je stepen talenta za medicinu u Srbiji i siguran sam da će ovaj rast da se nastavi i dalje i da će BU imati mesto koje zaslužuje, među 500 najboljih na svetu", zaključio je on.
Pixabay
Inače, šangajsku listu objavljuje univerzitet Đao Tong od 2003. godine. Iako je neformalna, smatra se jednom od najcenjenijih i stvar je prestiža biti na njoj. Univerzitet u Beogradu prvi put se našao na Šangajskoj listi, među 500 najboljih, 2012. godine. Od tada se pozicija najvećeg i najstarijeg univerziteta menjala.
Povezane vesti
Od 2013. do 2015. godine UB je bio između 301. i 400. mesta, 2016. i 2017. godine se beleži skok u prvih 300 i to su bile najuspešnije godine do sada. nakon toga usledio je pad. najpre 2018. godine između 301. i 400 mesta, a 2019. i 2020. od 401. do 500 i prošle godine između 501. i 600. mesta.
U ovogodišnjem rangiranju na Šangajskoj listi učestvovalo je više od 2.500 visokoškolskih institucija, a na listi se nalazi 1.000 najboljih. Osim Beogradskog, na Šangajskoj listi ove godine se nalazi Univerzitet u Novom Sadu, koji je u grupi univerziteta između 901. i 1.000. mesta, gde je bio i lane.
Među prvih 10 na rang listi, osam su iz SAD i dva univerziteta u Velikoj Britaniji. Prvi je Harvard, a među prvih pet su i Stanford, Masačusets, Kembridž i Berkli. Prinston je šestoplasirani a slede Oksford, Kolumbija, Kalifornijski tehnološki institut i Univerzitet u Čikagu.
Komentari (0)