Beogradski univerzitet skočio na Šangajskoj listi: "Napredak nije znak za trijumf kao što ni pad 2020. nije bio za plač"

Univerzitet u Beogradu je ove godine na Šangajskoj listi plasiran između 401. i 500. mesta od ukupno 1.000 rangiranih univerziteta u svetu, čime je vraćen na nivo iz 2020. godine nakon prošlogodišnjeg pada na poziciju između 501. i 600. mesta. Prema oceni Beogradskog univerziteta pozicija je relatvno stabilna "uprkos manje povoljnim uslovima za obavljanje naučno-istraživačke delatnosti".

Naučnik i profesor na Beogradskom univerzitetu Aleksandar Popović, međutim, ističe da je trenutna pozicija jedna vrsta pokazatelja da mi zapravo praktično stagniramo. Popović, koji je i predsednik Saveta Univerziteta, za Euronews Srbija kaže da ovaj napredak nije znak za trijuf kao što ni pad prošle godine nije bio za plač.

"Kada vam kažu da ste između 401. i 500. mesta to može biti i 401. i 498. mesto. Prošle godine je BU po svemu sudeći bio 505, 506, 507. dakle na gornjoj granici između 501. i 600. mesta. Sada je očigledno nešto malo napredovao, kao što je prošle godine nazadovao, ali se kretao oko tog 500. mesta", objašnjava on.

Dodaje da je nevolja što je to opšti trend i ističe da je 2016. i 2017. godine Beogradski univerzitet  bio između 201. i 300. mesta.

"Za šest godina smo praktično duplo pali. Za razliku od nas, posmatrano taj petogodišnji period, Zagreb, Ljubljana lagano napreduju. Bili su gotovo uvek ispod Univerziteta u Beogradu a sada su egal sa nama. Situacija zapravo nije dobra. Ona je posledica desetogodišnje loše, po mom sudu, politike u nauci koju je sprovodila Vlada i postoji puno različitih dokaza za to", kaže Popović.

Potrebno vreme da se BU vrati tamo gde je nekada bio

Navodi da je jedan od problema i to što Ministarstvo nauke nije uradilo rangiranje naučnika od 2011. godine. To je, kako kaže, bitno da bi oni koji bolje rade bili dodatno podstaknuti, a oni koji loše rade bili i verovatno izbrisani sa bilo kojih projekata. 

"Dakle vi 10 godina imate uravnilovku. Različite vlade i različiti ministri su se promenili. Ne možete reći da je to bila volja jednog čoveka. Radi se verovatno o jednoj vrsti naučne politike koju SNS vodi. Ta politika je naravno legitimna, ali je ovo rezultat. Ja sam naučnik koji sam u A1 kategoriji na osnovu svojih rezultata iz pretprošle decenije. Ja sam u međuvremenu ostario, verovatno sam lošiji nego što sam bio", objašnjava on.

Dodaje da je ipak mnogo veći problem to što su daroviti i talentovani mladi, koji su ušli u svet nauke i koji su 2010. ili 2011. godine bili na početku naučne karijere i danas verovatno gaze sve pred sobom, i dalje loše rangirani.

"Drugi primer je potpuno nipodaštavanje nauke na fakultetima. Zakon o nauci je donesen. On reguliše finansiranje nauke na insistutima i finansiranje instituta, ali fakulteti, koji su i dalje većinski u tom našem naučnom korpusu, nikad nisu dobili svoj zakon koji bi regulisao finansiranje. Ne radi se o količini novca. Vlast će verovatno sada izaći sa podacima koliko je novca uloženo i kako je to jako mnogo. Očigledno je uloženo na pogrešan način. I još jedna važna stvar. Vi možete sutra da uložite u nauku u Srbiji milijardu ili dve evra, ali je potrebno vreme da se dođe do rezultata. Kada bi sada počelo ulaganje potrebno je vreme da se BU vrati tamo gde je nekada bio", ističe Popović.

Prema njegovim rečima ono što je maksimum kome treba Beogradski univerzitet da teži je pojas između 201. i 300. mestu. Ipak, kaže, sama pozicija ništa spektakularno ne donosti nastavnicima i profesorima, već je ona jedna vrsta pokazatelja da mi zapravo praktično stagniramo.

Po listi prethodnici Šangajske liste Univerzitet u Beogradu plasirao se u 13 od 54 naučne oblasti, a najbolje je pozicionirana nauka o hrani, i tehnologiji hrane. Popović ističe da ne trče svi univerziteti koje Šangaj rangira trku u svakoj pojedinačnoj oblati i da to treba uzeti sa određenom dozom rezerve.

"Šangajska lista je stvar prestiža, stvar reputacije. Najviše bodova na šangajskoj listi vam zapravo nose Nobelove nagrade Fildsove medalje, naučni radovi objavljeni u časopisima Science i Nature i drugo u kojima Beogradski univerzitet i mnogi drugi ne mogu da trče trku. Ta lista je u svojoj osnovi napravljena tako da je dala primat anglo-američkim univerzitetima", navodi on.

Zavidno mesto Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na Šangajskoj listi

Upravo u pojedinačnim naučnim oblastima visoku poziciju zauzima Medicinski fakultet u Kragujevcu, koji je ove godine rangiran između 201. i 300. mesta u oblasti kliničke medicine. Dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Vladimir Jakovljević kaže za Euronews Srbija da je taj fakultet od 2019. u kontinuitetu na Šangajskoj listi i da je tome doprineo broj objavljenih radova u prestižnim časopisima.

"Na žalost, nema kategorije bazične medicine, odnosno eksperimentalnih grana medicine, jer bismo tu još bolje bili rangirani iz te oblasti. Tu generalno imamo najbolje razultate. Mi kao fakultet imamo samo jednu mogućnost a to je broj radova u prestižnim časopisima, jer mi nemamo da nam je neki Nobelovac alumni, to je u Srbiji nemoguće, drugo broj stranih studenata, mi tu nemamo taj nivo kao Beogradski univerzitet", kaže Jakovljević.

On ističe da su najveća energija tog fakulteta mladi ljudi.

"Njihov entuzijazam i želja za usavršavanjem i znanjem su osnovni motor na našem fakultetu. Mi ćemo se potruditi, nekim manevrima koje smo planirali, da povećamo stranih studenata i ono što nama realno nedostaje veći broj međunarodnih projekata, koji će moći da studentima, mladim naučnicima omogući finansijsku valorizaciju onoga što rade", rekao je Jakovljević.