Kod Niša otkrivena najstarija arheološka nalazišta u Evropi - pronađeni ostaci 300.000 godina starih neandertalaca

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/08/2022

12:43

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Skoro dve decenije arheolozi istražuju pećine Sićevačke i Jelašničke klisure nedaleko od Niša. Fosili pronađeni u Velikoj i Maloj Balanici i Pešturini spadaju u najstarije u Evropi.

Profesor Arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Dušan Mihailović koji je u timu ljudi koji istražuju ove pećine kaže za Euronews Srbija da su pronašli ostatke nenadertalca koji će sada ići na dalja ispitivanja kako bi dodatno rasvetlili fazu evolucije.

"U ovom delu pećine smo našli kamene alatke i ostatke pračoveka, nenadertalca, u sloju starom 290 hiljada godina. Našli smo više zuba i fragment gornje vilice. Nadam se da ćemo da izdvojimo i genetski materijal, što bi dodatno rasvetlilo tu fazu evolucije", kaže on.

Velika Balanica, kažu arheolozi, jedinstveno je nalazište jer nekoliko arheoloških slojeva, na dubini od tek oko metar i po, svedoče o 300 hiljada godina evolucije čoveka.

"Ako svim podacima dodamo i nalaz iz Male Balanice, pećine koja se takođe nalzi u ovom krugu Sićevačke i Jelašničke, onda dolazimo do zaključka da je to starost od pola miliona godina. To zaključujemo jer su u najdubljem sloju Male Balanice nađeni ostaci čovekove vilice, i pokazalo se da je to potpuno nova vrsta - homobodoensis", dodaje Mihailović.

Pogledaj galeriju

Naš predak iz srednjeg paleolita hodao je uspravno, nosio krzno, išao u lov, a osim mesom, hranio se i biljkama. Arheolzi kažu da se nadaju da će u ovom delu Srbije pronaći neke nove podatke o evoluciji. Kako kažu, ovde su pronađeni i ostaci zanimljive faune - mamuta, nosoroga, bizona, divokoze i konja. Senka Plavšić istraživački sradnik na odseku za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da za sada veruju da su pronašli i najverovatnije najstarije praistorijsko ognjište.

"U crnom sloju je vatrište staro 300 hiljada godina. Pokazuje da su ljudi kontrolisano upotrebljavali vatru, da su znali kako da je koriste. U ovom sloju su pronadjene kosti i alatke, ti nalazi su goreli, to pomaže da sagledamo akrivnosti koje su imali jer je vatra bila centralni deo okupljanja zajednice", kaže ona.

Mihailović objašnjava da su je ovo jako važno, jer ova saznaja slična su onima koja su pronađena na Bliskom istoku. To, kaže, pokazuje da je pre oko 3.000 godina došlo do kontakta između populacija koje su u to vreme naseljavale Balkan i zapadnu Aziju.

"To je prvi dokaz o kontaktima između ta dva udaljena područja, što dalje omogućava rekonstrukciju najranije praistorije na čitavom prostoru zapadne Evroazije. Do nedavno nije bilo moguće povezati praistoriju zapadne Evrope i jugozapadne Azije, mi smo tu prazninu popunili", objašnjava.

Inače, ovaj lokalitet, ističe Mihailović, predstavlja i značajan turistički potencijal. Treba urediti pešačku stazu do pećina, a zatim uložiti i u njihovo uredjenje i adapataciju prostora za čuvanje nalaza. O tome se, kaže, za sada, sa nadležnima samo razgovara.