Igre 
Lokalitet vinčanske kulture uništili izvođači koji su radili bez dozvole, arheolozi poručuju: "Šteta je nesaglediva"
Komentari20/07/2022
-21:31
Oko stotinu kvadratnih metara vinčanskog lokaliteta Usek je uništeno, kada je u građevinskim radovima na Banjici iskopana rupa dubine tri metra, potvrđeno je iz Muzeja grada Beograda. Reč je o jednom od najvrednijih vinčanskih naselja na teritoriji Beograda, koje je još šezdesetih godina proglašeno za kulturno dobro.
U saopštenju Muzeja se navodi da su bez potrebnih dozvola, izvođači iskopali više od tri metra zemlje i uništili 84 kvadratna metra vinčanskog naselja, što su primetili stanari okolnih zgrada i alarmirali inspekcije. Arheolozi su na terenu zatekli izvođače radova, koji su tvrdili da samo rade na sanaciji drvenog objekta koji je ranije podignut na toj parceli, iako je bilo vidljivo da radovi koji su već izvedeni nemaju nikakve veze sa sanacijom, ističe se u saopštenju Muzeja.
Parcela je u privatnom vlasništvu, ali identitet vlasnika, kao ni izvođača radova nije objavljen. Kako se ističe, snimci koje su građani ustupili Muzeju grada Beograda pokazuju da su uprkos nalogu Građevinske inspekcije da se radovi odmah prekinu, oni nastavljeni već nakon njihovog odlaska.
Iako su odmah upućeni i dopisi nadležnim institucijama, odnosno Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kao i Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Ministrastvu kulture i informisanja, šteta je nesaglediva.
U svim profilima otkopa ostali su vidljivi ostaci vinčanskih kuća, peći i ognjišta. Na profilima se jasno vidi stratigrafija ovog višeslojnog naselja sa ostacima tri horizonta stanovanja.
U zemlji koja je odbačena iz iskopa pronađeni su ostaci keramike, životinjskih kostiju, alatke od kosti, roga i kamena, kao i figurina u fragmentima, ali arheolog Muzeja Grada Beograda Milorad Ignjatović za Euronews Srbija kaže da ti nalazi u naučnom smislu više nemaju nikakvu vrednost.
"Sada možemo samo izvaditi i prosejati ostatke, ali je za arheologiju to nepovratno uništen lokalitet", ističe Ignjatović ukazujući da je za nauku izuzetno važan kontekst u kom su predmeti pronađeni.
Povezane vesti
Jedno od najdugovečnijih vinčanskih naselja
Lokalitet Banjica – Usek poznat je široj naučnoj javnosti još od pedestetih godina dvadesetog veka.
Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda rešenjem o proglašavanju lokaliteta za nepokretno kulturno dobro iz februara 1964. istaknuto je da je reč o jednom od "najvažnijim u našem delu Podunavlja".
"Naselje, u početku privremeno, pod povoljnim uslovima razvilo se u stalno. Dugo je trajalo i nekoliko puta obnavljano posle požara. Počev od najstarijeg horizonta sa zemunicama, pa kroz ostale, opaža se stalni razvoj i napredak u tehnici gradnje. Jedna od otkrivenih kuća ima dimenzije čak 20 x 11 m, što za građevinsku delatnost neolitskog čoveka podrazumeva visoku stručnost i tehniku. Neolitsko naselje na Banjici pripada vinčanskoj kulturi i svojom očuvanom i izrazito bogatom arhitekturom predstavlja značajno otkriće za proučavanje neolitskog doba", stoji u tom rešenju.
Tanjug/Rade Prelić
Ignjatović kaže da ostaci koji su na njemu pronađeni svedoče da je bilo naseljeno između 5200. i 4600. godine pre nove ere.
"Uz Vinču i Žarkovo, to je jedno od retkih naselja koja su dugo živela. Ostala su uglavnom jednoslojna ili sezonska, ali ih ima mnogo", ističe sagovornik Euronews Srbija.
Stručnjaci Muzeja grada Beograda istraživali su lokalitet u tri kampanje, 1955-1957, 1978 i 1998. godine, a pored kuće koja se pominje u rešenju, istražene su i brojne jedinstvene arhitektonske forme, poput objekata tipa megaron, specijalizovanih proizvodnih objekata, ali i malih pomoćnih ostava, spremišta i silosa.
Ignjatović objašnjava da u dokumentaciji Grada mogu da se nađu planovi da se na tom mestu podigne jedan arheološki park, ali da do toga nikad nije došlo.
Povezane vesti
Ekonomski interes najčešći razlog uništavanja arheoloških lokaliteta
Dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva je ukazao da je ovaj lokalitet već ranije bio žrtva neovlašćenih graševinskih radova.
"Poslednji put je to bilo 2004. godine, a nelegalni objekti podignuti su tokom devedesetih u ono nesrećno vreme kada je nikla i cela Kaluđerica", kaže Crnobrnja koji je učestvovao u zaštitnim iskopavanjima 1998. godine upravo na Useku.
profimedia
"I tada je bila gotovo identična situacija: čovek je počeo da gradi. Prekinuta je gradnja i obavili smo zaštitna istraživanja, ali tada ništa nije iskopano. Sada je iskopano tri metra dubine. Kada građevinska inspekcija zaustavi radove i podnese krivičnu prijavu, oni obično imaju meru koja glasi: 'Vratite u pređašnje stanje'. Što ima smisla sa stanovišta građevinske struke, ali sa stanovišta arheologije nema nikakvog. Šteta je nenadoknadiva", ističe sagovornik Euronews Srbija.
Povezane vesti
U ovakvim prilikama, od neprocenjivog značaja može biti informisanost ljudi o tome kako treba da se odnose prema arheološkim kulturnim dobrima. Srpsko arheološko društvo radi upravo na podizanju svesti o tome, a Crnobrnja kaže i da su objavili i priručnik pod nazivom "Kako očuvati arheološko nasleđe".
Prema njegovim rečima, ekonomski interes je najčešći razlog uništavanja vrednih lokaliteta.
"Ovo je očigledan primer jer je nalazište u centru Beograda i već utvrđeno kao kulturno dobro. Inače, arheološki lokaliteti se uništavaju na dnevnom nivou što od gradnje, što od divljih tragača", upozorava on.
Ipak, Crnobrnja ističe i da nisu svi lokaliteti iste važnosti.
"Daću vam primer: ako hoćete da istražujete kako se živelo u dvadesetom veku u Srbiji na osnovu arheoloških istraživanja, ne biste mogli to da zaključite na osnovu pet kuća pronađenih u Mladenovcu. Morali biste da, pored Mladenovca, pogledate i Aranđelovac i Kragujevac i prestoni Beograd i zbog toga se arheološko nasleđe čuva, jer vi nikada ne znate gde će nešto da se pojavi što je izuzetno značajno u materijalnom smislu, već u smislu raščitavanja i tumačenja značenja različitih procesa u prošlosti", objašnjava on.
Od lokaliteta koji imaju veliki potencijal, na prvom mestu je tu Vinča - Belo Brdo, po kome se zove cela kultura, ali i Stubline kod Obrenovca.
"Stubline se nalaze na poljoprivrednom zemljištu i ono što je jako bitno smo uspeli da uspostavimo jako dobru komunikaciju sa lokalnim stanovništvom koje je prepoznalo njegovu vrednost i koje se trudi da to čuva. Tu su mediji od ključne pomoći, jer ljudi to u školi ne uče", kaže Crnobrnja.
On kaže i da su parcele su na arheološkim lokalitetima uglavnom u privatnom vlasništvu, a izuzetak je Vinča - Belo Brdo, čiji je značaj država prepoznala i uradila eksproprijaciju, ali se tako nešto retko dešava, upozorava sagovornik.
Vinča arhiva
"U Srbiji ima poznatih 20.000 arheoloških lokaliteta. Nijedna država nije u stanju da kupi sve, ali zato postoji tehnički zakoni koji regulišu te stvari - Zakon o kulturnim dobrima, Krivični zakonik, Zakon o planiranju i izgradnji koji svojim mehanizmima štite. A iza nas, kada alarmiramo službe zaštite, trebalo bi da se pokrene čitav mehanizam policije, tužilaštva i sudstva da bi se došlo do sankcije, koja je bitna ne samo zbog sankcionisanja onog koji je prestupio, nego pre svega zbog primera drugima da se ne usude da tako nešto urade", kaže Crnobrnja.
Veliki deo blaga i dalje je pod zemljom
Arheolog ukazuje i da je jedno od najčešćih pitanja koje im ljudi postavljaju - zašto sva ta arheološka blaga ne iskopaju, kad već znaju za njih.
"Savremeni principi zaštite arheoloških lokaliteta kažu da ako ono nije ugroženo i ako ne znate kako ćete nalaze upotrebiti u budućnosti, na koji način će oni doprineti razvoju sredine i lokalne zajednice, ne treba da se otkopavaju po svaku cenu. Iz godine u godinu napreduju tehnologije koje nam omogućavaju nove analize, nove načine dokumentovanja i to će neko bolje uraditi za deset godina, nego mi sad, ne zato što možda više znaju nego mi danas, nego zato što će na raspolaganju imati nove pristupe i nove tehnologije", kaže Crnobrnja.
"Važno je to sačuvati. Ako nešto traje šest i po hiljada ili sedam hiljada godina, da li sve za vreme našeg života treba da bude iskopano? Ne treba, ali ako bismo znali na koji način da to koristimo i sačuvamo dalje u iskopanom stanju, onda može. A bez toga, bolje je ne dirati", objašnjava arheolog.
Vinča arhiva
Zanimalo nas je da li postoji način da se ipak pronađu sredstva da se takvi vredni lokaliteti istraže.
"Na Zapadu se u takve projekte uključuju država i lokalna samouprava, ali i društveno odgovorni pojednci iz privatnog sektora, koji ulažu ili poklanjaju da bi se ostvario javni interes", kaže Crnobrnja.
Jedna od najnaprednijih praistorijskih kultura
Vinčanska kultura predstavlja mlađeneolitsku i ranoeneolitsku kulturu jugoistočne Evrope čiji se tragovi mogu pronaći na teritorijama današnje Srbije, Rumunije, Makedonije i Bosne i Hercegovine.
Bila je to jedna od najnaprednijih praistorijskih kultura u svetu, koja je među prvima počela da formira stalna naselja.
Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.
Na grnčarijama i figurinama vinčanske kulture pronađeni su i tragovi takozvanog vinčanskog pisma koje još nije rastumačeno.
Najvredniji lokalitet vinčanske civilizacije u Srbiji je Belo brdo, koje bi u budućnosti trebalo da postane centar arheoloških istraživanja i širenja znanja o neolitu i praistoriji.
Ove 2022. godine se konačno očekuje realizacija prve faze stabilizacije tla i sanacije klizišta koje predstavlja veliki problem za to područje, a u septembru bi trebalo da bude predstavljen i pobednik Međunarodnog konkursa za arhitektonsko-urbanističko rešenje.
Komentari (2)
Александар
26.07.2022 17:55
Шта паламуде сви ови силни стручњаци? Ако је локалитет толико значајан и археолошки битан, шта је чекао до данас да се у потпуности истражи? Могао је и да се откупи од власника. Него када власник хоће нешто да ради са својим власништвом, онда је он дивљак и нецивилизован. Како да не...
Milan
27.07.2022 08:50
Aleksandre, jedini koji ovde nesto "palamudi", ste Vi. U clanku je sve lepo objasnjeno, samo je potrebno procitati.