Igre 
Šta je dovelo do disbalansa u broju učenika u školama u Srbiji – jedne prenatrpane, druge pred gašenjem
Komentari26/04/2022
-07:10
Razlike u broju učenika u osnovnim pškolama su postale toliko velike da to postaje jedan od gorućih problema obrazovnog sistema. Statistika kaže da u 60 odsto škola u Srbiji ide 5 odsto učenika, a da sa druge strane u pet odsto škola ide 20 odsto učenika.
Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković kaže da je disparitet u broju učenika, posebno u osnovnim školama, sada ogroman, a da se tim probemom niko ozbiljno ne bavi. Imali smo neke osnovne škole u Beogradu koje su ugašene, jer su upisivale mali broj učenika.
"Imamo danas škole koje su krcate, imaju u odeljenju 30 i više đaka, a na drugoj strani samo 300 do 400 metara dalje škole koje moraju da traže odobrenje da upišu u odeljenju 15 učenika", navela je Janković za Euronews Srbija.
Škole se bore za đake
Razlozi su brojni, ali jedan od faktora je i biranje "škola na glasu". Nekada su rodite isključivo upisivali decu u najbližu školu i vadili se logikom da je "najbolja škola, najbliža škola”, ali to pravilo odavno više ne važi. Sve češće se dešava da decu svako jutro voze i po 10 do 15 kilometara od kuće. Ima primera da porodica živi na periferiji, a decu vode u školu u centru grada, jer, na primer, tu rade.
Sve to je dovelo do ogromnog dispariteta te su neke škole u gradovima prenatrpane, dok su druge poluprazne. Ranije su roditelji morali da upisuju decu u škole kojima teritorijalno pripadaju. Međutim, sve se promenilo kada je roditeljima zakonski dozvoljeno da upisuju decu u škole koje žele.
Do dizbalansa u broju učenika u školama u gradovima došlo je, kako navodi, zakonskim promenama posle 2000. godine gde je definisano da deca mogu da se upišu u bilo koju školu na teritoriju grada, a ne kao do tada isključivo u one kojima teritorijalno pripada.
Tanjug/Jadranka Ilić
"Ranije su škole mogle da naprave plan, planiraju broj odeljenja, a sada se bore za učenike. Međutim, naše škole se ne bore kvalitetom, već se bore povlađivanjem đacima, roditeljima. Pitanje je da li su škole u "krugu dvojke" na glasu zato što su bolje opremljene ili su na glasu zato što imaju kvalitetne učitelje, nastavnike... Sve te izvikane škole su iste kao i one druge, samo što roditelji vođeni modom žele da im deca idu u te škole. Posle promene zakona napravio se ne samo dizbalans, već nejasan sistem upisa. Sve se svodi samo na želju i volju”, navela je Janković.
Povezane vesti
Sve više "patuljastih škola"
Smatra da tim problemom mora neko ozbiljno da se pozabavi, da u gradovima može da se napravi preraspodela i tako ublaži dizbalans. I tu se javlja drugi važan faktor koji je doveo do dispariteta u broju učenika u školama je demografija. Negativan prirodni priraštaj, ali i migracije stanovništva iz sela u gradove doveli su do toga da danas seoske osnovne škole imaju po desetak učenika, dok pojedine u gradskim sredinama imaju i do 2.000 đaka.
Zbog toga se opravdano postavlja pitanje šta je seoskim školama koje nestaju? Kako u njima održati nastavu kada je broj učenika svake godine sve manji?
"Imamo veliki broj takozvanih malih škola sa manje od 50 učenika. Tako da u Srbiji imate 60 odsto škola u koje ukupno ide 5 odsto učenika, a imate i škole sa ogromnim brojem učenika u urbanism sredinama, pre svega misilim na Beograd, Novi Sad i Niš, gde imate u 5 odsto škola 20 odsto učenika", navela je Dragica Pavlović Babić sa Filološkog fakulteta.
Koliko je situacija dramatična u malim, ruralnim sredinama najbolje oslikavaju statistički podaci gde je u period od 2002. do 2020. godine za 18 odsto smanjen broj đaka osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što znači da smo izgubili svakog petog učenika.
AP/Darko Vojinović
Prema podacima Unije sindikata prosvetnih radnika u Srbiji je 1995. godine bilo 1,114 miliona učenika osnovnih i srednjih škola, 2008. godine taj broj je pao na 936.000, da bi 2021. godine imali 850.000 đaka.
“Patuljastih škola” sve je više, posebno u seoskim sredinama. Često se postavlja pitanje opravdanosti njihovog postojanja, ekonomske isplativosti. Međutim, svi su svesni da čim se ugasi škola gasi se i selo, te dok ima i jednog učenika škola mora da opstane.
Marina Jovanović, učiteljica OŠ "Đura Jakšić" u Svircu seća se da je ta škola ranije bila puna đaka, a da sada broji tek 11 učenika.
Povezane vesti
"Ranije je broj učenika u ovom odeljenju bio čak i trostruko veći, međutim iz godine u godinu se broj učenika sve više smanjuje, tako da smo mi danas došli do svega 11 učenika u sva četiri razreda", kaže ona.
Demografski trendovi utiču na nastavnike
I za jedne i za druge - problem je organizacija nastave, a demografski trendovi ne utiču samo na đake, već i na nastavni kadar koji je u nekim sredinama nedovoljan, a u drugim - suvišan.
"Kada se broj dece smanjuje i kada dođe do organizacije nastave u kombinaciji ili u nepodeljenoj školi, naravno da je rad u takvim uslovima znatno teži. U kombinaciji se radi sa po dva razreda, u nepodeljenoj školi sa po 4 razreda u isto vreme, što je za nastavnika dodatno opterećenje. S druge strane, kako se broj učenika smanjuje, tako se i potreba za nastavnim kadrom smanjuje. Tako da svake godine imamo pojavu tehnoloških viškova", kaže učiteljica Jovanović.
S obzirom na to da se negativni demografski trendovi teško mogu zaustaviti, bar u skorijoj budućnosti, stručnjaci se zalažu za reformu obrazovnog sistema.
"Pogotovu u tim sredinama, koje su siromašne, gde imamo mali broj učenika, gde su nastavnici demotivisani da idu da rade - tamo je posebno važno da nam kvalitet obrazovanja bude bolji, da dostupnost škola bude bolja, da se gradi mreža lokalnih puteva, da se učenici stipendiraju", navela je Babić.
Tanjug/Dušan Aničić
Na zahteve sindikata da se u prenatrpanim školama grupe smanje sa 30 na 20 učenika u odeljenju i da se napravi bolja preraspodela iz Ministarstva prosvete stigao im je odgovor da bi to moglo da se uradi samo u 20 do 30 odsto škola u smislu infrastrukture, ljudskih resursa.
"Mi smo predlagali da se smanji broj učenika u odeljenjima, a iz Ministarstva prosvete prošle godine stigao je Pravilnik, bez saglasnosti sindikata, da može i u višim razredima osnovne škole da se formiraju kombinovana odeljenja. Mi smo pokušali da kroz Kolektivni ugovor damo neke benefite za nastavnike koji rade u dve, tri i više škola da dobijaju 10 odsto na platu. Zatim, da 10 odsto na platu dobijaju i ljudi koji rade u seoskim školam iznad 800 metara nadmorske visine”, kaže za Euronews Srbija Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovnja Srbije.
Napominje i da razvoj pojedinih naselja, dolazak investitora i otvaranje proizvodnih pogona nije pratilo otvaranje škola.
Kvalitet obrazovanja je, kako pokazuju brojna nacionalna i međunarodna testiranja, ispod zadovoljavajućeg nivoa. Svaki treći učenik petnaestogodišnjak u Srbiji funkcionalno je nepismen, a za vršnjacima iz drugih evropskih zemalja kaskaju više od jedne školske godine, pokazali su rezultati poslednjeg PISA testiranja iz 2018 godine.
Komentari (0)