Kupovina sastava na internetu za 1.000 dinara: Medveđa usluga koja se čini deci, ali nastavnike nije lako prevariti
Komentari26/03/2022
-18:50
Ako dete nema dovoljno inspiracije, a želi dobru ocenu, pojedini roditelji odlučuju se da mu kupe sastav iz srpskog jezika. Ova pojava u Srbiji sve je učestalija, a internet je preplavljen oglasima koji đacima osnovnih i srednjih škola nude uslužno pisanje pismenih zadataka.
Da neko detetu napiše sastav iz srpkog jezika, u našem društvu, gotovo je uobičajena pojava. Ako je to nekada radila starija sestra ili komšinica, danas se sastav može kupiti preko oglasa. Cene se kreću od 500 do 1.000 dinara, a na nekim sajtovima nude se i besplatno.
Nastavnik srpskog jezika i književnosti Stanko Kržić kaće da đaci vole da kopi-pejstuju sve što im treba za pismene zadatke sa određenih sajtova, a da čak ostavljaju i ijekavicu. Međutim, nastavnike nije lako prevariti jer oni znaju koje su mogućnosti učenika. Njihova greška, kaže nastavnik Kržić je što deci daju teme unapred, dok psiholozi tvrde da je odgovornost na roditeljima.
"Roditelji svoje dete koje je u mlađem tinejdžerskom ili starijem uzrastu uče u stvari prevari. Ne samo što uče nego ono učestvuje u nečemu što se po zakonu zove prevara. To je užasna zloupotreba. Dete je zloupotrebljeno, dete je naučeno da je prevara u redu", kaže psiholog Nada Korač.
Kada roditelj kupi sastav, dete ga najčešće nauči napamet. Roditelj time čini medveđu uslugu detetu, smatra majka jednog đaka prvaka.
"Vi mu šaljete poruku da se ne treba truditi. Ako ne moram da pišem sastave ne moram da raspremam krevet, ja ne moram da jednog dana ustajem na posao", smatra roditelj Ana Jolović i dodaje da moramo da znamo koji su prioriteti u društvu.
Živimo u društvu koje traži formu, a ne suštinu, saglasni su svi sagovornici Euronews Srbija. Prema mišljenju nastavnika, decu treba da naučimo da misle svojom glavom.
"Interpretacija književnog dela je jedinstvena, neponovljiva, ona je kao prvi poljubac, kao ljubav, kao sve što se jednom dešava. Ako vi ukinete mogućnost detetu da prvi put poljubi devojku, da li će to dete biti zdravog razuma i zdravo biće, to je problem. Ona se ne može, interpretacija, platiti novcem", ukazuje nastavnik Kržić.
Oni koji sastave pišu za novac, ne žele o tome da pričaju pred kamerama. Iz telefonskih razgovora sa nekima od njih saznajemo da je reč o ljudima koji imaju viška vremena i talenta, kojima je to dodatna zarada, dok su njihovi kupci u većini slučajeva roditelji dece koja u školi imaju dobre ocene.
Rajović: Roditelji šalju pogrešnu poruku
Autor programa kreativnog učenja u Odseku MENSE za darovite "Nikola Tesla Centar" Ranko Rajović kaže da svakako nije dobra poruka koju roditelji šalju detetu kada mu pomažu da preskoči svoje standardne školske obaveze i da kupi nekakav rad iz srpskog jezika na internetu.
"Nije samo problem rad iz srpskog jezika. Sve imate na internetu, spremaju decu za kontrolni, lektira je prepričana, diplomski za srednje škole se prodaju. Sve je na prodaju. Učitelji govore da je svaka generacija malo slabija u odnosu na prethodnu. Problem nije počeo u školi, već ranije u vrtiću. Oko 70 odsto ne zna da veže pertle. Roditelji kupuju patike na čičak. Niko ni ne traži na pertle, već idu linijom manjeg otpora i pomažu deci u svemu, a to je loše. Poenta je da se dete potrudi", kaže Rajović za Euronews Srbija.
Rajović ukazuje da takvo dete odrasta u nesposobnu osobu za život, dok mu u suprotnoj situaciji, kada se dete potrudi i nešto samo savlada, mozak daje biološku nagradu, jer je to organ za preživlajvanje i kada dete uradi nešto dobro stižu hormoni sreće, endorfini.
"To se zove unutrašnja motivacija. Ali, kada dete dobija odmah sve i sad i to bez truda, nema nikakve unutrašnje motivacije. Njegov glavni motiv je da neko obavi sve umesto njega. Kada dođe iz škole i kaže da ne može da uči, mama radi domaći, piše sastav ili plati. Roditelji su najodgovoriniji za to, jer šalju poruku da će oni to uraditi umesto deteta. U njegovoj glavi se dešava to da računa da će sve neko uraditi umesto njega", priča Rajović.
On napominje da takva deca kasnije kada izađu među prijatelje, gube samopouzdanje, jer vide da to baš nije tako, kao što su navikli.
"Dete mora da se pomuči"
"A dete bez samopouzdanja, neće dobro obavljati poslove, a neće moći ni da uči. Poenta cele priče je da roditelji moraju da puste dete da se pomuči. Neka dobije možda i slabu ocenu, ali treba da oseti da od njega zavisi. Verujte, kad se dete potrudi, pa makar dobio i tri ili četiri, to je njegov trud i osetiće da može, a ne da sve neko radi umesto njega", kaže Rajović.
Prečice, međutim, ne traže samo osnovci i srednjoškolci, i akademci ih traže za seminarske, diplomske i master radove da im ih piše neko drugi.
"Imamo problem i sa tim. Radim u Soveniji i ovde je to strogo, student može da izgubi pravo na studiranje. Znači, moramo sa nekim jakim zakonima da sprečimo da se to dešava, da mladi ljudi shvate da moraju da se potrude i tako jača svako svoj mozak i svoje sposobnosti i naravno razvija samopouzdanje. Ako stalno tražimo prečice, naše dete neće biti samostalno. Moramo da shvatimo da je važno da se dete potrudi", objašnjava Rajović.
On ističe da je dosada jako važna stvar i da dete već u uzrastu od tri ili pet godina treba pustiti da razvije dosadu i da tu postoje dve varijante - da ide da se igra ili da ga tata i mama zabave sa uključivanjem 20 kanala.
"Kada svako dete uspe da reši svoju dosadu, sutra će znati da se izbori sa problemom. Jako je važno za roditelje da znaju da dete brzo odustaje kada naiđe na neki problem, a mi roditelji smo za to krivi. Dete mora da savlada problem. Svaka prepreka pozitivno utiče na razvoj deteta, a sve što mi uradimo umesto deteta, dugoročno gledano, oštećujemo dete", ističe Rajović.
Komentari (0)