Zeleni venac postaje samo prolazno stajalište za tri linije - šta to znači za Beograđane?

Sekretarijat za javni prevoz grada Beograda saopštio je da pokušava da reši problem prebukiranosti okretnice Zeleni venac, pa je jedan od načina da to učini izmena u radu linija 15, 67 i 68. Naime, to znači da je njima sada smanjeno vreme zaustavljanja na okretnici, odnosno da ovo stajalište za njih više nije ni početno, ni krajnje.

Kako su ranije saopštili, ova praksa je počela 24. marta, pa od tada ove tri linije sada vrše samo izmene putnika, nakon čega nastavljaju ka svojim krajnjim okretnicama, gde vozači imaju predviđene pauze za odmor.

"Zbog unapređenja funkcionisanja javnog prevoza i optimizacije saobraćajnih tokova u zoni terminusa "Zeleni venac", sprovedene su detaljne analize koje su dovele do novih organizacionih rešenja", navodi se u saopštenju Sekretarijata za javni prevoz.

Kako su objasnili, ova odluka doneta je u cilju smanjenja zadržavanja vozila na terminusu, rasterećenja pešačkih tokova, bržeg protoka saobraćaja i bolje organizacije celokupnog sistema javnog prevoza.

“Izvršene su geometrijske korekcije raskrsnice ulica Zeleni venac i Kraljice Natalije, pomereni su pojedini pešački prelazi i optimizovane su pozicije stajališta kako bi se omogućila efikasnija cirkulacija vozila”, dodaju.

Profesor Saobraćajnog fakulteta Vladimir Momčilović kaže u razgovoru za Euronews Srbija da je problem kod ovakvog rešenja, za ovakve linije, to što one inače imaju dugačku trasu.

“Zeleni venac je sada za njih postao prolazno stajalište. Kako je to sada definisano, reč je o navodno kružnoj liniji. Međutim, realno vi kružnu liniju u ovom slučaju nemate, jer ona ide u jednom smeru i vraća se u suprotnom smeru. To znači da vozilo, kao na bilo kom stajalištu, u trenutku kada pokupi putnike, nastavlja odmah dalje. Znači, nema mogućnost stajanja i čekanja neko vreme. To je problem jer vi sada više nemate neke intervale sleđenja, odnosno ono što je gradonačelnik nazvao nekim dinamičkim redom vožnje”, kaže on.

Međutim, smatra da ovde ovo nije pravo rešenje jer kako kaže da je suština terminusa upravo bila da vozila imaju neki svoj određeni sled.

“To znači da pokušavate da sprečavate nagomilavanje vozila. Dakle, ako je sada nama gužva uticala da se dva vozila uzastopno stignu i da budu jedno iza drugog, vi onda zapravo i imate terminus koji treba da pomogne. Tačnije, da jedno vozilo ostane i sačeka, ako je interval između njih 15 minuta, da ono ostane 15 minuta i sačeka na polazak. Znači, ovo prvo će odmah otići, a ovo drugo će čekati i nema nagomilavanja”, kaže on.

Naglašava da sada može da se desi da se pojave četiri vozila u nizu, i sva četiri vozila će ići jedno za drugim jer je Zeleni venac postao samo stajalište kao bilo koje drugo.

“To je ozbiljan problem zato što vi sad možete imati sve veće poremećaje na liniji, što nije dobra stvar. Ovo inače nije novo, i ranije je bila priča da se Zeleni venac izbaci kao terminus. Ovo mi deluje kao neki test, da se vidi kako će sve da funkcioniše”, kaže on.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Momčilović kaže da je za funkcionisanje gradskih linija važno da imaju, kako kaže, radijalne linije koje imaju za cilj da povezuju centar grada sa drugim delovima, i one su, smatra, ključne. Kaže i da je za njih važno da budu na onim mestima gde zapravo građanima najviše odgovara.

“Mnogo je bitno da one završavaju na mestima koja su najatraktivnija putovanja, odnosno gde ljudi žele da stignu. E sad, vi njih tu izbacite, oni će biti tu negde blizu. Suštinski, verovatno će zatvoriti taj terminus koji je dole i obezbediće da se određene linije okreću na nekom drugom mestu. Možda to bude negde kod Meka ili negde drugo. Ne znam tačno kakvo je rešenje, nisam video”, kaže.

Ukazuje i na slične situacije, kao na primer kada je izbačen terminus na Trgu Republike.

“On je prebačen na Novi Beograd. Ono što je problem je što niko ne sprovodi nikakvo istraživanje. Sekretarijat za javni prevoz bi definitivno tu trebalo da bude uključen, ali i Sekretarijat za saobraćaj koji će sad da vam kaže gde je to neko novo mesto. Međutim, niko korisnike ne pita. Suludo je praviti terminus tamo gde je on van dominantnih tokova, odnosno van putničkih želja”, kaže on.

Kako se određuje položaj terminusa?

Na pitanje kako se određuje položaj terminusa, Momčilović kaže da je to zahtevan proces koji zahteva da se u njega uključe više strana.

“Kada planirate prevoz, vi pravite i takozvane linije želja. One podrazumevaju izvor i cilj putovanja. I kad se inače rade ankete, kao analiza tržišta. Takva je praksa u svetu. Postavljaju se pitanja oko toga gde radite, čime se bavite, koja su vam to dominantna putovanja, gde idete, na kojoj relaciji, kako putujete i tako dalje. Vi tako vidite da li neko koristi javni prevoz ili koristi sopstveni automobil, da li ima sopstveni automobil i to. Postave se nekoliko pitanja da se prosto stvori neki utisak o tome šta je njegov najčešći model. Onda se na osnovu toga pravi matrica, mreža. Na osnovu nje onda određujete koje su linije želje, gde vam je cilj da građanin dođe možda kolima, a onda ih ostavi i nastavi prevozom jer će brže da putuje, a samim tim će se smanjiti gužva u gradu”, navodi on.

Tanjug/Strahinja Aćimović

To dalje, objašnjava, podrazumeva i kako da se reši problem parkiranja, kao i da gledate da što više oslobodite grad od automobila.

“Želite da prebacite neke ljude sa automobila na javni prevoz, vi onda pokušavate da im omogućite što bolje funkcionisanje prevozom. Tako se prave i terminusi. Zašto biste se vi maltretirali da idete skroz za automobilom, pravili gužvu u gradu, kad možete preći na javni prevoz? U svetu se to radilo već jako dugo, 80-ih, 90-ih. Mi smo počeli sa tim, pa onda odustali od toga. Čeka se i metro, ali i on mora planski da se pravi shodno željama i potrebama ljudi”, kaže.