Sterilitet i vantelesna oplodnja: Kako tehnologija pomaže parovima u Srbiji u borbi za potomstvo?

U Srbiji se sve veći broj parova suočava se sa problemom steriliteta, a za mnoge od njih vantelesna oplodnja predstavlja jedinu šansu da postanu roditelji. Napredak medicine, kao i podrška države kroz finansiranje sve većeg broja pokušaja, učinili su ovu proceduru dostupnijom, ali i dalje postoji niz izazova, kako medicinskih, tako i psiholoških, koje parovi moraju da prevaziđu. 

Prof. dr Aleksandar Ljubić kaže u razgovoru za Euronews Srbija da ovo već neko vreme nije tabu tema, i da je to na neki način doprinelo da brojne informacije dođu do parova kojima je pomoć potrebna, ali navodi da je problem svakako i dalje jako kompleksan i da je potrebno da se o njemu govori i više nego inače. 

“Sigurno je da su ljudi mnogo svesniji cele situacije svoje plodnosti i da ranije počinju da traže pomoć. S te strane mi imamo više prepoznatih poremećaja reprodukcije“, kaže dr Ljubić.  

On dodaje da je država u poslednjih 15 godina značajno unapredila podršku lečenju steriliteta: "Skoro pet odsto dece koje je danas rođeno u našoj zemlji, rođeno je postupkom vantelesne oplodnje". 

Međutim, i pored besplatnih pokušaja koje država obezbeđuje, važno je imati u vidu i medicinska ograničenja.  

“Ukoliko nešto ne uspemo jednom tehnologijom tri puta, onda mislim da nema smisla pokušavati dalje istom tehnologijom, jer su šanse za uspeh veoma male. Zato savetujem svim pacijentima da nakon tri neuspešna pokušaja dobro porazgovaraju sa svojim terapeutom o narednim koracima“, ističe dr Ljubić. 

profimedia

Napredak tehnologije jeste omogućio veće šanse za uspeh, ali i dalje ne postoji garancija.  

“Jedna vantelesna oplodnja uspeva u preko 30 odsto slučajeva, dok tri pokušaja uspeju kod 60 do 80 odsto pacijenata. Međutim, kod ostalih ta ista tehnologija više neće biti efikasna, koliko god puta da je primenimo“, objašnjava on. 

Sterilitet se često pogrešno vezuje samo za žene, ali realnost je složenija i navodi da ne može sve da se posmatra ili crno ili belo. Kaže da jer reč o kompleksnom problemu, sa kojim se suočava jedan par. 

“Otprilike više je ženskih uzroka steriliteta koje mi lečimo, ali smo zato uspešniji u lečenju muškog steriliteta. Uvek posmatramo par kao celinu”, naglašava dr Ljubić. 

Godište nije presudno – važna je biološka starost jajnika 

Jedan od ključnih faktora u planiranju trudnoće jeste i funkcija jajnika, koja ne mora nužno odgovarati hronološkoj starosti žene. Kako objašnjava, svaki organ kod ljudi ima svoj ritam starenja, a na njega, dodaje, utiče i kvalitet života. 

“Svaki organ ima svoj ritam starenja. Danas mnogo više znamo o tome i uspešniji smo u očuvanju reproduktivne funkcije. Moj apel mladim ženama, i u 20-im i 30-im godinama, jeste da od svojih ginekologa zahtevaju procenu funkcije jajnika. Od svojih ginekologa one treba da zahtevaju da se proveri funkcionisanje jajnika i ako se pokaže da postoji bilo koja naznaka njenog popuštanja, jer nam je to mnogo teže za lečenje, da onda preduzmemo ono što možemo kako bismo ili funkciju reprodukcije ili funkciju hormonske podrške mogli da krioprezervišemo ili sačuvamo za neki kasniji period“, poručuje dr Ljubić. 

profimedia

On dodaje i da ova praksa još nije deo standardnih pregleda, već želja pacijentkinje da to sama proveri sa lekarom.  

“To nije obavezna praksa, ali je dovoljno uraditi jedan ultrazvučni pregled u određenoj fazi ciklusa i nekoliko hormonskih analiza “, dodaje on, ukazujući na činjenicu da je postala praksa da ginekolozi sami tako nešto ne preporučuju. 

Kasno roditeljstvo kao civilizacijski izazov 

Dr Ljubić ukazuje i na činjenicu da  savremeni stil života, karijere i kasno odlučivanje za roditeljstvo takođe igraju ulogu.  

"Mi ne možemo promeniti razvoj civilizacije. Međutim, ono što možemo je da primenjujemo sve tehnološke mogućnosti i da pomognemo unapred tim ljudima da nemaju problem kasnije. Dakle, mi ako primenimo sve što postoji i što velikim delom je finansirala država, mi možemo da pomognemo da dođe do reprodukcije u kasnim godinama“, ističe profesor. 

Postupak vantelesne oplodnje danas može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od metode. Kaže da je širi dijapazon u poređenju sa onim šta je sve medicina mogla pre 10 ili 15 godina. 

"Danas imamo širok spektar opcija – od prirodnih ciklusa bez hormona do standardizovanih stimulisanih programa. Sve se radi ambulantno, uz minimalno narušavanje svakodnevice pacijenata“, objašnjava dr Ljubić. 

profimedia

On takođe skreće pažnju na globalno zanemarenu, ali veoma ozbiljnu temu – smrtnost trudnica. Kaže da je i sama trudnoća, kada do nje dođe, i njeno održavanje takođe izazov za buduće parove, pre svega za žene. 

“Najzapostavljeniji globalni problem koji danas postoji je činjenica da nama godišnje umire skoro 300.000 žena samo zato što ostanu trudne.  To na primer znači, da slikovito objasnimo, da svakog dana izgubimo jedan avion Airbusa, koji ima sa 800 trudnih žena, i nažalost tu je i jedno 400 dece koje će stradati zbog smrti tih majki. Znači svakog dana 1.200 života sa ove naše planete nestane“, upozorava profesor. 

On podseća da je Beograd bio domaćin svetskog kongresa Perinatalne medicine, na kojem je usvojena Beogradska deklaracija o borbi protiv smrtnosti majki.  

“To nije problem koji mogu da reše samo lekari. Potrebna je i sistemska podrška, dostupna zdravstvena zaštita i adekvatna raspodela resursa, naročito u siromašnim zemljama“, kaže on.