Igre 
Grejna sezona pojačala zagađenost vazduha u Srbiji: Tri grada prednjače, a kakva je situacija u ostalim
Komentari23/10/2024
-13:19
Grejna sezona počela je i zvanično pre sedam dana, a sa njom se pojavio i stari problem - zagađenje vazduha. Zaječar, Šabac i Bogatić danas su najzagađenije opštine u Srbiji i u njima je vazduh izuzetno loš, dok je u još 17 gradova i opština, prema rezultatima merenja, veoma loš.
Prekomerno emitovanje štetnih čestica iz individualnih ložišta, ali i industrijskih postrojenja narušava kvalitet vazduha i ugrožava zdravlje stanovništva. Stručnjaci stalno upozoravaju da su neophodne hitne mere za zaštitu zdravlja ljudi. A koje su to mere i kako se može smanjiti stepen zagađenja?
Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije rekao je za Euronews Srbija da su uzroci enormnog zagađenja u zimskoj polovini godine energenti koje koristimo. Odgovornost za stepen zagađenja vazduha snose pre svega institucije, kaže Jovanović i dodaje da bi zdravlje građana trebalo da bude prioritet kad su u pitanju državna ulaganja.
"Imamo industrijske gradove kao što su Bor, Smederevo, verovatno će tu uskoro biti i Zrenjanin, gde naravno i Obrenovac kao deo Beograda ne možemo reći da je u pitanju svuda isto... Mora se promeniti energent na ekološki prihvatljiv", kaže i dodaje da se moraju promeniti lokalna ložišta.
"U Beogradu ima oko 300.000, a koliko je promenjeno? Verovatno, dve do tri hiljade, to je nedovoljno, takvim tempom se ne može rešiti problem aerozagađenja. To će verovatno trajati više desetina godina. Država je propisala svojim programom zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine, da 2030. godine 'prodiše' Srbija, odnosno da limiti koji su postavljeni, zakoni budu dosledni, znači da nema prekoračenja. To je nemoguće ovakvim tempom, ovakvim neulaganjem i ovakvom pričom da je to prioritet, a u stvari praksa nije. Zašto bi se vraćali u temu, ako je nešto urađeno? Da čujemo koje su mere propisane, koje su ispoštovane koje su donete i koliko je bolji vazduh u odnosu na prošlu godinu. Toga nema, jer se to nije desilo", rekao je Jovanović.
Na pitanje kako je Srbija rangirana po zagađenosti vazduha u Evropi?, odgovara da se nalazi se na samom dnu lestvice.
"Da li delimo poslednje i pretposlednje mesto sa recimo, sa BiH, često je tu uključena i Makedonija. Zašto? Zato što naše termoelektrane zagađuju (više od 12 na Balkanu) nego 250 u Evropi. Mi imamo najvišu smrtnost u Evropi na 100.000 stanovnika, prevremenu smrtnost od aerozagađenja. To je dokazano, to nije subjektivno mišljenje. Znači, mi smo na dnu lestvice. Ovakvim tempom se ne možemo pomeriti, ne može se upoređivati sa Bangladešom niti sa nekom drugom zemljom. Mi moramo težiti ka standardima evropskim koji su zaštita građana", rekao je Jovanović.
Povezane vesti
Vranje dobija uređaj za merenje PM čestica
U Vranju se do sada nije merila koncentracija štetnih PM čestica u vazduhu, ali je grad konačno nabavio uređaj koji će to raditi. O tome je za Euronews Srbija govorio Nebojša Stamenković, većnik za poljoprivredu i životnu sredinu.
"Praćenje kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja se vrši u lokalnoj i državnoj mreži. Ono što je značajno je da u lokalnoj mreži imamo trenutno do sada četiri merne stanice na kojima su se merili određeni pokazatelji kao što su sumpor dioksid, azot dioksid, čađ, ukupne taložne materije. I ono što je zanimljivo za naše građane to su još sitnije čestice, tako da smo mi ove godine obezbedili uređaj za merenje PM čestica 2,5 i 10, koje će nakon opremanja prostorije i akreditacije krenuti sa merenjem PM čestica. Tako da će građani na sajtu Grada Vranja i preko odeljenja za životnu sredinu dobijati informacije o pokazateljima PM čestica", rekao je on i dodao da će uređaj će početi sa merenjem do kraja ovee, ili najkasnije početkom sledeće godine, a pokazivaće merenja na 15 dana.
Na pitanje koji su to najveći zagađivači u Vranju i šta grad radi da smanji zagađenje, odgovara:
"Ono što grad preduzima u delu poboljšanja kvaliteta vazduha je ozelenjavanje javnih površina i u delu toplifikacije. U delu ozelenjavanja površina ove godine smo obezbedili nekih tri hiljade sadnica različitih vrsta i uzrasta, gde ćemo na nekih osam lokacija zasaditi te sadnice, pored već postojećeg zelenila, tako da ćemo samim tim povećati kapacitet zelene površina na teritoriji grada i doprineti samom kvalitetu tog vazduha".
U delu toplifikacije, kako je dodao, sa ovom grejnom sezonom, zamenjene su sve kotlarnice i njihova infrastruktura do krajnjih potrošača.
"Tako da umesto mazuta sada ćemo imati kao energent iz obnovljivih izvora energije, odnosno kao što je biomasa, sečka, gas. A na teritoriji grada Vranja imamo izuzetne hidrotermalne kapacitete, tako da je u opštini Vranjskoj banji jedan deo obezbeđen grejanjem iz obnovljivih izvora energije, odnosno termalnih voda", dodao je sagovornik Euronews Srbija.
Čučković o kotlarnicama u Beogradu
Govoreći o početku grejne sezone, Gradski menadžer Miroslav Čučković je rekao da se stanovi u Beogradu zbog dnevnih temperatura za sada greju tokom večeri i kasnog popodneva i tokom noći, a da se od 12 do 18h prekida grejanje jer temperature prelaze i 20 stepeni.
Povezane vesti
Čučković je rekao se Beograd pripremio i za gašenje individualnih kotlarnica kada je reč i o privatnim stambenim jedinicama i velikim javnim objektima kako bi se, kaže, smanjilo zagađenje vazduha tokom zime u pojedinim delovima grada. Dodao je da su modernizovana grejna postrojenja i skinuta sa čvrstih goriva i naveo primer toplane u Zemunu koja je povezana na gas.
Podsetio je da je završen i projekat odsumporavanja dimnih gasova na TENT-u A u Obrenovcu koji je, kaže, bio jedan od najvećih zagađivača vazduha. Dodao je da je još 46 objekata u Beogradu u proceduri gašenja kotlarnica na ugalj ili mazut, kao i da je izvršena gasifikacija u pojedinim opštinama u kojima je veliki broj domaćinstava koristio lož ulje, mazut ili ugalj za grejanje.
Čučković je naveo da je u proteklih godinu dana urađeno više od 400 km gasifikacione mreže.
Povezane vesti
''Mislim na opštine Palilula, Zvezdara i Novi Beograd, za koju svi misle da je potpuno urbanizovana, ima delove kao što su Ledine i delove Vinogradske ulice koji su se grejali na ugalj'', rekao je Čučković.
Kakva je situacija u Čačku?
"Imamo prednost da u našem gradu postoji automatska merna stanica iz državne mreže automatskih mernih stanica u vlasništvu Agencije za zaštitu životne sredine gde se građani mogu redovno informisati o kvalitetu vazduha. S obzirom na to da smo na početku grejene sezone, možemo tokom čitave grejene sezone i ovih zimskih perioda do kraja proleća očekivati epizodna zagađenja vazduha na koja smo navikli u prethodnih godina. Nažalost nešto intenzivnije nego što je bilo u ranijem periodu zbog izuzetno nepovoljnih atmosferskih prilika, malo padavina, malo snega, nedostatak vetrova", rekla je dr Milka Levajac iz Zavoda za javno zdravlje Čačak.
Više pogledajte u videu ispod:
Preporuka za vas
Komentari (0)