Igre 
Predstavnici prosvetnih sindikata sutra u Vladi Srbije, Dejanović: Na stolu neće biti veća ponuda od 12 odsto za plate
Komentari30/09/2024
-12:00
Imaćemo sutra sastanak u Vladi Srbije sa predstavnicima četiri reprezentativna sindikata zaposlenih u prosveti, najavila je ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i dodala da im neće biti ponuđeno više novca za plate od najavljenih 12 odsto.
Ona je za Euronews Srbija navela da "novca više nema" i da će sa povećanjem od 12 odsto plata početnika u prosveti biti 94 odsto prosečne plate u Srbiji.
Inače, četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika najavila su obustavu rada i protest u Beogradu za 2. oktobar. Traže da početna plata nastavnika bude izjednačena sa prosečnom u Srbiji, izmena Uredbe o koeficijentima, izmena Krivičnog zakonika po hitnom postupku, isplatu Novogodišnjih nagrada zaposlenima u prosveti.
Upitana da li će Vlada Srbije sutra na sto staviti više od onog što je do sada ponudila, ona je rekla nema para za veće povećanje od planiranih 12 odsto.
"Više para neće biti. Da li će se tražiti neka rešenja, da se možda nešto deli u dva tri dela, to zavisi od finansijskih stručnjaka. Para više nema. Sa povećanjem od 12 odsto došli smo da plata početnika bude 94 odsto prosečne plate u Srbiji. Bilo je period kada je bilo i ispod 80 odsto. Što se para tiče, para više (od ponuđenog) neće biti", rekla je Đukić Dejanović.
Slaže se da je decenijama finansijska situacija prosvetnih radnika bila neadekvatna, ali da se sa prošlogodišnjim povećanjem od 31 odsto krenulo u rešavanje njihovog materijalnog statusa.
"Ove godine Vlada je imala nepodeljen stav da jedino prosvetni radnici treba da imaju dvocifreno povećanje plata. To je 12 odsto. Svi ostali u javnom sektoru su dobili osam odsto. Tokom 2025. godine dijalog će se nastaviti i mi treba da težimo tom cilju da se plata početnika izjednači sa prosečnom platom u Srbiji čim finansijska situacija to dozvoli", rekla je ministarka.
Povezane vesti
Izmena Krivičnog zakonika
Što se tiče izmena Krivičnog zakonika, koji predviđaju strože kazne za one koji fizički napadnu nastavnika, Dejanović je rekla da od 1. oktobra kreće javna rasprava o izmeni Krivičnog zakonika, a da se očekuje da do kraja godine bude usvojen.
"Ne možemo dozvoliti da prosvetni radnici budu degradirani i maltetirani na bilo koji način. Izmene Krivičnog zakonika su u toku, gde je predviđeno da status zaposlenih u prosveti bude kao status advokata. Reprezentativni sindikati su se sa tim složili. Međutim, to ne može da promeni preko noći", istakla je ona.
Euronews
Podseća da u prosveti, kao i u zdravstvu, zakonska regulativa ne dozvoljava potpunu obustavu rada, jer su to delatnosti od javnog interesa. Upitana šta da rade roditelji, da li da šalju decu u školu ili vrtić 2. oktobra, ona je podsetila da propisi kažu da mora da se obezbedi minimum procesa rada, a u školama su to skraćeni časovi na 30 minuta.
"Pravo svakog je da izrazi nezadovoljstvo, ali ne na račun dece koja dolaze tog dana u školu. Direktor je u obavezi da napravi program rada za njih od nastavnika koji su tu. Obično su to skraćeni časovi od 30 minuta", rekla je ona.
Na kritike da je nakon prošlog protesta prosvetara Ministarstvo tražilo od direktora podatke ko od nastavnika nije držao časove, i da je to neki vid zastrašivanja i pravljenja spiskova u školama, ona je rekla da bi "baš volela da vidi koga je to ona zastrašila".
"Volela da vidim prosvetnog radnika koga sam zastrašila time što sam podsetila direktore da moraju organizovati časove za decu koja dođu u školu od onih nastavnika koji su tu. Oni moraju znati koje predmete nismo pokrili, koji nastavnici nisu došli. Nikakve spiskove nismo tražili ni Vlada Srbije, ni ja. Podsetili smo direktore na zakonsku obavezu da moraju organizovati minimalni proces rada", rekla je ona.
Govoreći o nasilju u školama ona je rekla da je izmenjen set prosvetnih zakona i pravilnika, ali da se u tu borbu mora uključiti čitavo društvo.
Povezane vesti
"Izmenjen je čitav set zakona iz osnovnog i srednjeg obrazovanja i podzakonskih ataka. Dete dolazi u školu iz atmosfere koja se zove porodice. Ako roditelji, bake, deke, tetke, komšije ne reaguju na svako verbalno nasilje, ako ne reaguju na fizičko nasilje, ne može se očekivati da će ove mere dati rezultate", navela je ona.
Napomenula je da je dosta urađeno na poboljšanju komunikacije i boljoj saradnji škola, policije, lokalne samouprave, centara za socijalni rad, zdravstvenih ustanova.
"Mnogo znanja nije mudrost"
Đaci iz Srbije godinama unazad ne pokazuju impozantno znanje na međunarodnim testiranjima, čak je ono ispod proseka u odnosu na prosek zemalja OECD-a. Ministarka kaže da se dosta uradilo da se gradivo rastereti, da se ide ka funkcionalnom znanju i povezivanju naučenog.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
"Mnogo znanja nije mudrost. Programi do 2018. godine su bili preopterećeni sadržajima koji se brzo zaborave. Tada je počela reforma programa za prvog i petog razreda i sve je završeno 2021. godine. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja insistirao je da se ne menjaju programi, nego metod učenja i da se stiču funkcionalna znanja. Kod istorijskih događaja nije smosao samo u činjenicama, već kakve su reperkusije imali na društvena zbivanja. Dakle, razvijanje funkcionalnog znanja, ono što sam naučio treba da znam da primenim", rekla je Đukić Dejanović.
Govoreći o nedostatku nastavnog kadra ona je rekla da najviše nedostaje nastavnika matematike, fizike, informatike, nemačkog, engleskog i da je Ministarstvo prosvete uvelo stipendije za studente na nastavničkim smerovima na drugoj i trećoj godini studija u iznosu od 20.000 dinara.
"Osim toga razmišljamo o uvođenju dvopredmetnog angažovati ljude, zatim neko ko je završio engleski pod B da može predavati u školi ili neko ko je na završnoj godini studija, pod supervizijom starijeg kolege, da može da radi u školi", navela je ministarka.
Dodala je da se u Srbiji za obrazovanje izdvaja slično novca kao u ostalim zemljama regiona, da nema dileme u Vladi Srbije kome je ovog puta trebalo dati najviše novca, da su svi bili jedinstveni da to bude prosveta.
Na pitanje kada će birti uvedena državna matura ministarka je rekla da se rade procene i da će se za mesec dana znati da li će to biti kako je planirano školske 2025/26 ili će biti pomeranja.
"Prave se procene koliko bi bilo opterećenje za učenike prijemni ispit i državna matura. To je bilo pomereno za 2025. godinu, odnosno za 2026, a u 2025. godini da bude proba državne mature. Procene stručnjaci prave da li je trenutak da opteretimo decu velikom maturom, a da onda redigujemo prijemne na fakultetima. Mislim da ćemo imati odgovor za mesec dana. Ne mogu sa sigurnoišću reći da li je to nešto što ćemo sigurno uraditi ili ćemo imati još jedno odlaganje", zaključila je ona.
Komentari (0)