Igre 
"Zeleni" cement od pepela: Kako će Srbija od otpada da stvara ključni element za gradnju
Komentari14/09/2024
-17:59
Kompanija "Lafarge Srbija" izgradiće fabriku u blizini termoelektrane Nikola Tesla B, kako bi sav pepeo koji nastaje kao nusproizvod sagorevanja iskoristila kao sirovinu u proizvodnji cementa.
Termoelektrane na ugalj su jedan od osnovnih zamajaca srpske privrede, s obzirom na količinu električne energije koju proizvode. Elektroprivreda Srbije njihovim radom proizvede do sedam miliona tona pepela i šljake godišnje. Od te količine veoma mala količina se proda, a ostalo ide na pepelišta, prenosi "Balkan green energy news".
Prema planu, Lafarge Srbija će izgradnjom nove fabrike za preradu, čak milion tona pepela godišnje iz termoelektrane Nikola Tesla B (TENT B) koristiti za proizvodnju cementa. Na ovaj način "Lafarge Srbija" će trajno da reši problem odlaganja otpada TENT B, kreirajući sirovinu za sopstveni proizvod.
U EPS-u kažu da termoelektrane u Srbiji na godišnjem nivou proizvedu ukupno između šest i sedam miliona tona pepela. Od te količine proda se tek pet do šest odsto, ostalih 94 ili 95 odsto otpada završi na pepelištu, a dokaz za to je da je prošle godine prodato samo 180.000 tona.
Deponije, odnosno pepelišta EPS-a zauzimaju površinu od 1.600 hektara. Pepeo koji je odložen na ovaj način ima status neopasnog otpada, ali on ipak dospeva u vazduh i u zemlju i zagađuje životnu sredinu, što je problem čijem rešavanju je moralo da se pristupi.
Planirana fabrika "Lafarge Srbija" će se nalaziti u mestu Ratari, koje se nalazi nedaleko od Obrenovca, a ovo je inače prvi put u Srbiji da se izgradnjom fabrike uz termoelektranu planira korišćenje pepela praktično na mestu njegovog nastanka, bez dodatnog transporta i napora.
Cementara "Lafarge Srbija" će investirati oko 110 miliona evra u ovaj projekat, a on je deo šireg principa "cirkularne ekonomije", koja je jedan od odgovora na zahteve za obnovljivim i održivim resursima i sirovinama, koje su orijentisane na očuvanje životne sredine.
Povezane vesti
Cementna industrija Srbije zauzima jedno od ključnih mesta u cirkularnoj ekonomiji
Cirkularna ekonomija je prema dokumentima Ministarstva zaštite životne sredine obnovljiva industijska ekonomija koja ima promenjeni koncept proizvodnje i potrošnje prema dizajnu, upotrebi resursa i odnosu prema stvaranju otpada.
U konceptu cirkularne ekonomije otpad ne postoji, već samo sirovina koja se opet može ponovo upotrebiti za iste ili druge proizvodne procese. Takodje, obnovljivi izvori energije imaju prioritet , energija se koristi efikasno, podstiču se inovativne tehnologije, zelene javne nabavke, zamena opasnih hemikalija manje opasnim, a promene u navikama potrošača su neminovne, piše u dokumentima Ministarstva.
Upravo je cirkularna ekonomija sektor u kojem cementna industrija Srbije ima važno mesto, s obzirom na mogućnost ko-procesuiranja značajnih količina različitih vrsta otpada, što je u interesu cementara, jer smanjuje potrebu za uvozom energenata, a ima i značajan pozitivan uticaj na životnu sredinu, rečeno je na radionici koju su organizovali udruženje Cementna industrija Srbije (CIS) i Institut za standardizaciju Srbije (ISS), pisao je "Balkan green energy news" u maju ove godine.
profimedia
Radionica „Čvrst komunalni otpad – energija iz otpada“ je organizovana sa ciljem da stručnoj javnosti ukaže na veliki potencijal saradnje fabrika cementa u Srbiji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i industrijom otpada na rešavanju problema zbrinjavanja komunalnog otpada i smanjenja emisije ugljen-dioksida kroz korišćenje alternativnih umesto fosilnih goriva, preneo je sajt.
Na ovoj radionici, inače, okupljen je značajan broj eksperata za upravljanje otpadom iz različitih institucija, organizacija i poslovne zajednice.
Oni su razmenili iskustva o mogućnostima i načinima dobijanja goriva iz otpada, kao i zahtevima standarda koji se tokom pripreme i prerade otpada moraju ispuniti.
Prema rečima Dejane Milinković, direktorke udruženja Cementna industrija Srbije, ko-procesuiranje otpada u cementnoj industriji ima značajne pozitivne uticaje na životu sredinu, a takođe je u interesu proizvođača cementa.
Povezane vesti
"Cementna industrija Srbije dala je u prethodnom periodu značajan doprinos u zbrinjavanju čvrstog komunalnog otpada. Proizvođači cementa u Srbiji trenutno ko-procesuiraju oko 60.000 tona otpada godišnje kao izvor energije i oko 320.000 tona otpada kao zamenu za prirodne sirovine i spremni su da, poput razvijenih zemalja EU, učine svoje kapacitete raspoloživim za tretman značajnih količina različitih vrsta otpada na siguran, bezbedan i kontrolisan način, bez negativnih posledica po životnu sredinu", istakla je Milinković.
Upravljanje otpadom je bolna tačka sistema zaštite životne sredine, ali novi projekti daju nove perspektive
Ko-procesuiranje i iskorišćenje otpada u cementnoj industriji predstavlja odličnu ilustraciju primene modela cirkularne ekonomije, jer se na ovaj način mineralni sadržaj otpada koristi kao sirovina za proizvodnju klinkera – glavnog sastojka cementa, odnosno uz energetsko iskorišćenje organske frakcije otpada vrši se i njegova reciklaža, a kao ukupan rezultat proizilazi smanjenje količina otpada koji se odlaže na deponije.
"Upravljanje otpadom predstavlja bolnu tačku u domaćem sistemu zaštite životne sredine, kako po pitanju sortiranja i reciklaže, tako i po pitanju njegovog iskorišćenja. Cementna industrija Srbije prepoznata je kao značajan partner za rešavanje ključnih problema", rekla je na radionici dr Vladica Čudić, koordinatorka tržišta, tehničke i regulatorne podrške u kompaniji PWW iz Niša.
Povezane vesti
Okupljenima na radionici su se ispred Instituta za standardizaciju Srbije, kao koorganizatora skupa, obratile Tatjana Bojanić, v.d. direktora i mr Mirjana Mirković-Đorđević, šef Odseka za bezbednost i zaštitu životne sredine.
Ona su istakle značaj standarda za utvrđivanje parametara kvaliteta životne sredine, načina na koji se koriste materijali, proizvodi i energija kao i proizvodni procesi i proizvodi i usluge koji izlaze iz tih procesa.
profimedia
Značaj ovih standarda prepoznale su i članice CIS-a, sve tri domaće kompanije za proizvodnju cementa, "Lafarge Srbija", "CRH Srbija" i "Titan cementara Kosjerić", s obzirom da je prvi put otpad kao energent u domaćoj cementnoj industriji iskorišćen 2008. godine.
Od 2010. godine CRH Srbija se bavi i tretmanom čvrstog neopasnog otpada, koji nakon toga koristi za sopstvene potrebe, dok Titan cementara Kosjerić još uvek nije počela sa korišćenjem ovog resursa.
Lokacije sve tri kompanije, kako je rečeno na skupu, su ravnomerno raspoređene na teritoriji Srbije, što predstavlja dodatnu prednost za iskorišćenje generisanog otpada zbog potencijala za značajne uštede prilikom transporta.
Nakon predstavljanja problematike i ponuđenih rešenja, kao i potencijala koji se nude, Dejana Milinković je zatvarajući skup zaključila da je za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji neophodna saradnja institucija.
Ona je kao posebno važne navela saradnju nadležnog ministarstva, agencija, instituta i referentnih laboratorija sa industrijom proizvodnje cementa. Prema njenim rečima, saradnja se u bliskoj budućnosti mora intenzivirati zarad uspešnog zbrinjavanja i korišćenja otpada.
Rast proizvodnje cementa u Srbiji je kontinuiran, a proizvodni kapaciteti se dodatno šire
Jedna od državnih institucija, Republički zavod za statistiku, ima precizne podatke o obimu proizvodnje cementa u Srbiji i navodi da se nakon 2013. i 2014. godine, kada je proizvodnja cementa u Srbiji bila gotovo konstantna, trend promenio, te od 2015. godine proizvodnja i potrošnja cementa su u laganom porastu.
Trend rasta proizvodnje cementa nastavljen je tokom trajanja pandemije (2020. godine) sa ostvarenim porastom od 9,8 odsto u odnosu na 2019. godinu, kada je zabeležena proizvodnja od 2,15 miliona tona cementa. Potrošnja cementa u 2020. godini dostigla je 2,70 miliona tona, što predstavlja povećanje od 14,7 odsto u odnosu na 2019. godinu, prenosi Cementna industrija Srbije na svom sajtu.
Kako je navedeno, postoje tri velike cementare u Srbiji, od kojih je Beočinska fabrika cementa, jedna od najstarijih na svetu, osnovana 1839. godine, u vlasništvu "Lafarge Srbija", te "TITAN Cementara Kosjerić" i "Cementara CRH Srbija - Moravacem", od kojih prvopomenuta godišnje proizvede oko polovine ukupne količine cementa u Srbiji.
S obzirom na povećani obim potražnje, ali i želju za širenjem proizvodnih kapaciteta, korišćenje pepela u proizvodnji cementa dolazi u dva vida, od čega je drugi inovativan i upravo njemu pristupa "Lafarge Srbija" u saradnji sa EPS-om.
Tanjug/AP/Christophe Ena
"Ono što može da ide u putarsku industriju, taj materijal bi bio sa postojećih pepelišta. Taj materijal je spreman da bude primenjen u putarskoj industriji. Međutim, novogenerisani pepeo, kojeg znamo kao leteći pepeo, ne može biti korišćen ni u industriji cementa ni u industriji betona ni u mnogim drugim industrijama, bez prethodne prerade. Upravo time će se baviti pogon u Ratarima. Milion tona pepela ćemo mleti, klasifikovati, selektovati, da bismo proizvodili nove građevinske materijale", objasnio je za RTS direktor kompanije "Lafarge Srbija" Dimitrije Knjeginjić.
Radom inovativne fabrike za preradu pepela u Srbiji, konstatovano je, profit neće ostvariti samo "Lafarge Srbija", već i EPS, koji bi smanjio količine pepela koje odlaže na deponije, ostvario uštede u poslovanju i, eventualno, zaradio od prodaje pepela, a fabrika u Ratarima će biti zamajac za razvoj cirkularne ekonomije u Srbiji, pisao je "Balkan green energy news".
Inale, upotreba pepela će za kompaniju biti od izuzetne važnosti kada 1. januara 2026. stupi na snagu CBAM. To je obaveza plaćanja takse za svaku tonu emitovanog CO2 u proizvodnji aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, veštačkih đubriva, električne energije i vodonika izvezenih u Evropsku unije.
Komentari (0)