Od Srbije do Švajcarske biciklima sa troje dece: Porodica avanturista na nesvakidašnjem letovanju

Mnogi roditelji bi verovatno rekli da je putovanje sa decom komplikovan poduhvat čak i onda kada o detaljima brinu turističke agencije. Međutim, za Dragana i Biljanu Sandić i njihove tri ćerke putovanja su pravo uživanje. 

Oni već godinama svi zajedno na biciklima obilaze atraktivne lokacije u regionu i uživaju u kampovanju, a ovog leta idu i korak, tačnije, 1.500 kilometara dalje i sa svojim devojčicama Iskrom (4), Sofijom (8) i Teodorom (10), na svojim dvotočkašima putuju čak do Švajcarske.

Dragan za Euronews Srbija objašnjava kako je do toga došlo.

"Do sada smo dobijali mnoga pisma podrške, kao i pozive za zajednička putovanja. Jedan od tih poziva stigao je pre dve godine od srpsko-švajcarske porodice koja nam je, u znak zahvalnosti za to što radimo, ponudila gostoprimstvo od bar 10 dana kako bi nam pokazala italijanski dio Švajcarske: Alpe, jezera, planine, sir, vino, čokoladu... Pa, šta čovek više da poželi?!", kaže on.

Naš sagovornik kaže da je njihov stav, da je lepota u samom putovanju, a ne u dolasku na cilj, doveo do toga da odluče da do Švajcarske idu biciklima.

Privatna arhiva/Dragan Sandić

"Te noći mislim da niko od nas nije spavao razmišljajući… Uz doručak smo doneli definitivnu odluku i kontaktirali, sada već mogu reći prijatelje u Cirihu, da proverimo da li njima odgovara ta dinamika", ispričao je Dragan.

Svako svojim biciklom na putovanje od 1.500 km

Napraviti organizaciju takvog jednog putešestvija nije jednostavan zadatak i zahtevao je pripremu od nekoliko nedelja.

"Prvo smo izabrali okvirnu putanju kojom ćemo da se krećemo i pritom smo vodili računa o konfiguraciji terena kako to ne bi bilo previše zahtevno, jer ipak putujemo sa decom, vozimo i dve prikolice, a opet želimo da imamo i zanimljivu maršutu. Za ovo nam je trebalo par dana", kaže Sandić.

Nakon toga su, kako kaže, kompletirali neophodnu opremu, vodeći računa o ograničenosti prostora.

"Svako svoju opremu nosi sa sobom, na svom biciklu, a ono što je zajedničko, za sve, ide u jednu prikolicu. Servisirali smo bicikle, obezbedili neke rezervne delove i naravno maksimalno se opremili za bezbednu vožnju sa signalizacijom na biciklima, kao i na nama samima. To su prednja i zadnja rasveta, bisage, kacige, prsluci za hidriranje,, pošto na dečjim biciklima ne možemo da postavimo bidone sa vodom", objašnjava naš sagovornik.

Pošto imaju bogato iskustvo sa kampovanjem u prirodi, već su imali šator, vreće, podmetače, set za kuvanje sa posuđem, a za potpunu samostalnost, obezbedili su solarni punjač za uređaje.

Privatna arhiva/Dragan Sandić

"Nakon toga smo se javili prijateljima sa iskrenom molbom da se uključe u ovu našu akciju, jer je stvarno izuzetno zahtevna. Ipak je to 1.500km i gotovo 40 dana putovanja sa devojčicama od 4, 8 i 10 godina. Iskreno, da nije bilo njihove pomoći, pitanje je da li bismo mi sami stigli sve da organizujemo za menje od mesec dana", kaže Dragan, dodajući da su počeli i sa treninzima i laganim vežbanjem vožnje bicikla, kako bi bili i fizički spremni za tu avanturu.

"Ne moramo otići na Alpe, da bismo bili srećni"

Ako biste želeli da testrate kako biste se vi kao porodica snašli u takvom vidu odmora, ne morate putovati sve do Švajcarske. Sandići kažu da su se lepo proveli i na mnogim destinacijama koje nisu daleko i zajedno su kampovali na Sinjajevini, Prokletijama, Majevici, Divčibarama... 

"Koliko god zvuči kao fraza, lepota je stvarno u oku posmatrača. Tako je i svaka destinacija prelepa, ako mi želimo da je takvom i vidimo, ako smo mi spremni da je prihvatimo i uživamo u onome šta imamo", kaže Sandić. 

"Nama je predivno kada odemo i u šumicu Višnjičkovo, na ivici Padine, u Vojvodini, gde počinje Deliblatska Peščara… Kada odemo u bilo koji šumarak, proplanak ili pored neke rečice, skuvamo sebi obrok i uživamo u momentu. Ne moramo otići na Alpe, da bismo bili srećni. Nama je otkriće bilo što smo počeli da vozimo bicikla i po njivama, odnosno zemljanim putevima između njiva. Toliko šarenilo žitarica, boja, cvetova… Čujemo i cvrkut ptica na njivama, a neretko vidimo fazane, zečeve i srne. Osim povremenih traktora i poljoprivrednih mašina ne vidimo niti čujemo buku auta, kamiona i autobusa. Probajte, iznenadićete se koliko je to super", preporučuje iskusni kamper.

Sandić ističe da deca vole njihove izlete i da su počele, ne samo da se dive prirodi, nego i da se o njoj brinu i da je čuvaju. To znači i da na svojim putovanjima ponekad potpuno zaborave i na mobilne telefone.

Privatna arhiva/Dragan Sandić

"Stvarno znaju sebi da to predstave kao izazov i da se prepuste momentu. Mi smo svesni vremena u kojem živimo i našim devojkama ne ograničavamo korišćenje telefona u prirodi. Naravno da se taj telefon može iskoristiti za fotografisanje, snimanje video priloga kao i za vođenje dnevnika. Ako smo dovoljno zanimljivi i aktivni onda gotovo ni jedno dete neće poželeti da igra igrice u prirodi. Stojim iza svake ove reči jer mi moje iskustvo to govori", kaže naš sagovornik.

"Boj ne bije svetlo oružje, nego srce u junaka"

Glavni savet ostalima koji bi želeli da se odvaže na tako nešto jeste - da se prepuste.

"Put od hiljadu milja počinje jednim korakom. Retko ko od nas u startu odmah može sve… nije dovoljno poželjeti istrčati maraton i odmah otići da se istrči: treba vremena i pripreme, tako da je svaki korak, koji je pomeranje ka cilju, stvarno avantura za sebe", kaže Dragan.

"Mi smo godinama obezbeđivali opremu za kampovanje i boravak u prirodi tako da nismo sve odjednom imali. Sve tri devojčice su znale satima da spavaju u nosiljci i⁄ili rancu za decu, pa čak i na našim leđima dok smo u prirodi. Ako čekamo da obezbedimo savršene uslove, za naša najvoljenija bića, onda to nikada neće biti, a pri tome nismo svesni da im mi uskraćujemo upravo savršene trenutke. Zato, izađite, bitna je aktivnost a ne oprema jer 'Boj ne bije svetlo oružje, nego srce u junaka!'", poručuje on.

Koristi takvog boravka u prirodi su prema njegovim rečima višestruke, a odražavaju se i na posao.

"Sve se savršeno uklapa, jer moj 'posao' je na više načina usko vezan za prirodu. Kako? U jednoj oblasti ručno radimo ekskluzivne šalove od prirodnih prediva. Sve je inspirisano prirodom i tradicijom. U drugoj oblasti se bavim ličnim razvojem i razvojem timova, kao i stvaranjem sinergije između ličnog i timskog. Tvrdim da je to neuporedivo lakše, ako je čovek aktivan u prirodi. Da bismo stvarali moramo da budemo malo i sami sa sobom. U prirodi čak i kada smo u društvu mi smo na neki način sami sa sobom. Meni lično sve kvalitetne ideje nastaju tokom tih aktivnosti u prirodi", kaže Dragan, koji je uspešan preduzetnik.

Privatna arhiva/Dragan Sandić

Mnogo toga dobijaju i kao porodica, a kao tri najvrednije stvari Dragan ističe kvalitetno provedeno zajedničko vreme, sticanje novih iskustava i izlazak iz zone komfora.

"Iz svake avanture se može mnogo toga naučiti, naravno ako čovek bude otvoren i spreman da nauči. Mislim da je, osim ranije navedenog, jedna od najvećih dobiti to što u prirodi cenimo ono što imamo i ne kukamo za onim što nemamo, a voleli bismo da imamo. Stvarno nam je malo potrebno da budemo srećni", ističe Sandić. 

Njihov novi poduhvat moći ćete da pratite na njihovim društvenim mrežama: Jutjubu, Fejsbuku i Instagramu.