Igre 
Mir, priroda i seoska idila mame Beograđane u mesto podno Rtnja: Oni su napustili gradsku gužvu i preselili se u Vrmdžu
Komentari09/01/2022
-18:01
Sve više Beograđana beži iz gradske vreve, a utočište pronalazi u simpatičnom selu podno planine Rtanj – Vrmdži. Pored toga što je privlačna turistička destinacija, ovo malo mesto sa neobičnim imenom, uprkos generalnom trendu urbanizacije, beleži i rast broja stanovnika.
Prema starijem popisu, Vrmdža je 2002. godine brojala 606 stanovnika, a iako je nemoguće tačno znati koliko ljudi se od tada preselilo, bivši predsednik te mesne zajednice Slaviša Krstić ističe za Euronews Srbija da je od 2010. godine u tom naselju kupljeno najmanje 60 nekretnina.
Tri nova stanovnika Vrmdže, Svetislav Stefanović, Igor Mađinca i Vesna Vujasinović, ispričala su za Euronews Srbija kako su došli na odluku da napuste prestonicu, opredele se za život na selu i presele se.
Od smaka sveta do početka novog života
"Za Vrmdžu sam prvi put čuo još 2012. uoči tadašnjeg očekivanog kraja sveta po interpretaciji Majanskog kalendara. Pamtim vesti od tada o ljudima koji su kupili placeve u selu podno planine Rtanj, uvereni da će ona imati zaštitnički uticaj", prisetio se Svetislav Stefanović, radio-novinar iz Beograda koji uskoro planira da se useli u svoju novu kuću u tom selu.
Kako dodaje, iako su mu priče o ljudima koji pronalaze spas od smaka sveta u selima oko Rtnja bile pomalo smešne, govorile su i o nečemu ozbiljnom – o potrebi povratka prirodi, seoskom životu, o bekstvu od izazova modernog sveta i potrošačkog drušva.
"Kako se smak sveta nije dogodio, manje-više sam na sve to zaboravio, dok u moj život nije ušla supruga Jana, sa svojim idejama o bekstvu od modernog sveta, koje ni meni nisu bile daleke i nepoznate. Studirao sam sociologiju. Njoj je priroda oduvek bila bliska i deo bića, pa smo vremenom došli na ideju da bi negde u Srbiji voleli da imamo svoje parče zemlje, međutim, ništa konkretno nismo radili po tom pitanju", nastavio je on.
Svetislav Stefanović
U životu mladog para Vrmdža se pojavila sasvim slučajno 2018. godine. Poznavali su momka koji je živeo tamo i odlučili da ga turistički posete.
Povezane vesti
"Dopalo nam se i uklopilo u neke zamisli koje smo imali i shvatili smo da relativno lako možemo, bar za početak i da ih ostvarimo. Tako smo krajem 2019. došli na ideju da kupimo staro napušteno domaćinstvo, koju smo početkom 2020. i ostvarili. Ispostavilo se vremenom da tamo imamo i korene. Naime, kad je moja baka čula za to, ispričala nam je da je njena majka iz Sokobanje rodom i da je imala sestru koja je bila učiteljica i bila udata za seoskog učitelja u Vrmdži. Našli smo u seoskom muzeju kasnije i njihove fotografije", kazao je Stefanović.
Vrmdžu opisuje kao živo i živopisno mesto gde sve "vrvi", i koje ima svoju istoriju – od Latin grada, preko kulturnih dešavanja do malog muzeja u staroj zgradi učionice.
Naš sagovornik veruje da bi relativno lako mogao i dalje da se bavi istim zanimanjem, i nakon što se u potpunosti preseli, ali ako to u bilo kom trenutku ne bude bilo moguće, ne plaši ga ni ideja o pronalasku novog posla. Iako zvuči pomalo neobično, Svetislav tvrdi da će mu posle selidbe najviše nedostajati gradska gužva, buka i prevoz.
"Ljudi od toga beže, ali meni bi to nedostajalo. Opet, na selu prija mir. Jednostavnost. Blizina prirode. Svakako je fizički neuporedivo zahtevnije, ali to je naša priroda", dodaje on.
Pored toga, dodaje da ne namerava radikalni raskid sa Beogradom, niti sa gradovima generalno, tako da ima u planu da povremeno posećuje gradove i neka kulturna događanja.
"Odmah sam znao da je Vrmdža mesto za mene"
Igor Mađinca fotograf iz Beograda takođe je trenutno u procesu seljenja iz prestonice u Vrmdžu. On tvrdi da je ovo jedna od najuzbudljivijih promena u životu.
"Sestra mi je jednom prilikom spomenula mesto Vrmdža pre nekoliko godina, ali ta destinacija mi je postala interesantna kada sam je posetio sa prijateljima. Već sam neko vreme tragao za mestom gde bih mogao da se preselim, a Vrmdža mi se učinila kao idealan novi dom", kaže za Euronews Srbija Mađinca.
Povezane vesti
Kaže da glavni faktor zbog kog je odlučio da se preseli u ovo malo selo, jesu ljudi.
"Naravno, prednosti Vrmdže su čist vazduh i izvori sveže vode, kao i mir. Pre svega sam odlučio da se preselim kako bih pobegao od gradske gužve, ali sam se opredelio za Vrmdžu upravo zbog ljudi. Preselilo se sigurno 50 porodica iz Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, a struktura ljudi je atipična. Iako je neobično za selo, gotovo polovina stanovništva ne jede meso, pa su i mene u jednoj radnji upitali nije valjda da ste vegetarijanac", rekao je Igor.
Kao jedini problem sa tim mestom, navodi loše i neprohodne puteve, kao i činjenicu da nema autobuske linije koja bi saobraćala do najbližeg većeg mesta – Sokobanje.
Povezane vesti
"Ipak, ova selidba za mene predstavlja izuzetno uzbudljivu promenu. Mojoj porodici je neverovatno da se selim na selo. Odrastao sam u gradu, većina još sa nevericom posmatra na sve to", objasnio je Igor Mađinca.
Iz zagušljivog grada u "oazu" u Vrmdži
Vesna Vujasinović je na festivalu organske hrane upoznala nove prijatelje koji su se preselili u Vrmdžu, a sve što je tada znala o tom mestu jeste da je to selo u blizini Rtnja. Ona je još pre nego što je upoznala ovo naselje znala da joj život u centru Beograda više ne odgovara. Iako tada nije bio trenutak za selidbu, kada je ugledala jedno imanje na Vrmdži odmah je prodala stan i kupila tu zemlju.
"Desile su se promene u meni. Godinama unazad bih provodila nekoliko meseci na jednom ostrvu, i grad mi je postao nepodnošljiv", objasnila je.
Naravno, imanje je kupila pre šest godina, a već dve godine živi u Vrmdži. Trenutno je vlasnica jednog smeštaja "Vrmdžanska oaza", gde gostima pored prenoćišta nudi časove joge i specijalnu vegetarijansku kuhinju.
Vesna Vujasinović
Vesna ističe da mnogim gostima ne odgovara činjenica da se u njenom smeštaju nudi samo hrana bez mesa, ali dodaje da je većina oduševljena.
Naša sagovornica kaže da joj gotovo ništa ne nedostaje iz grada, osim prijatelja, koji je često posećuju. Nekada je na Vračaru imala svoju fotokopirnicu, ali je vremenom život u gradu za nju postao "ropstvo". Naglašava da sada ne živi "sporije", jer na selu ima mnogo posla, ali I vremena za druženje.
"Pored toga što ima zaista puno turista, sve više ljudi se seli ovde iz gradova", zaključila je.
Komentari (0)