Cipele je pravio čak i za Jovanku Broz: Jedan od najstarijih obućara u Srbiji nastavio sa zanatom i posle penzije
Komentari09/11/2021
-07:21
Najstariji živi zanatlija sa Rudnika, obućar Ivan Miletić živi svoje penzionerske dane onako kako je provodio čitav radni vek, izrađuje cipele i druge predmete obuće, ima stare mušterije, vedro dočekuje goste, prijatelje, poznanike, sa uvek istim skromnim osmehom i šarmom.
Ko bi rekao i mogao i da pomisli, kad obilazi njegov kutak na Rudniku, da je ovaj bistri, plemeniti i vrlo tihi gospodin bio obućar i nekim od najpoznatijih ljudi svog vremena, prvoj dami bivše Jugoslavije, Jovanki Broz, a da mu je klijent bio i jedan od najvećih glumaca sa ovih prostora Ljubiša Samardzić.
O ovom čoveku, koji se svojim zanatom bavi od davne 1954. godine, već je ponešto pričano i napisano, ali nije naodmet podsetiti se koliko neke osobe i njihovi poslovi na starim osnovama s godinama dobijaju na značaju, u vremenu ophrvanom "torturom" modernih tehnologija i savremenih trendova te koliko uspevaju da zadrže ono iskonsko što ih nadahnjuje i utire zračak neophodne i pozitivne životne energije.
Rudničanin je radio "svuda okolo", ali se u svom mestu, kako kaže, najbolje snalazi.
"Radio sam u Gornjem Milanovcu, bavim se od '54. svojim zanatom, '58. sam osnovao svoju zanatsku radnju u Beogradu, na Voždovcu, u Ustaničkoj ulici. Sve sam voleo, radio svuda, učio i usavršavao zanat i tehniku u Beogradu, ali nekako mi je najbliži život na Rudniku. Tu nalazim preko potrebni mir. Ovde mi je baza", ističe Miletić.
On kaže da je i njegov otac, poreklom sa padina Rudnika, iz sela Zagrađe, imao veze sa sličnim zanatom, tačnije, bio je opančar do Drugog svetskog rata, upravo na Rudniku.
Možda skroman u pogledu i nastupu, ali kada se zaviri u njegov etno-vajat, gde je stvarao čitavog života, Miletić verovatno i nema razloga za preteranu skromnost.
"Nekada se radilo klasičnim metodama, koristio se alat iz pedesetih i šezdesetih godina. To je već sve prevaziđeno, danas sve ide na grnčarsko kolo, tzv. 'šajbnu', pa na elektromotor. Ja preferiram ove stare varijante. Ipak je tu bilo više kreacije, više je dolazila ona do izražaja, kao i umetnička crta", napominje obućar, dok pokazuje porodične slike iz ranijeg perioda i predmete u etno-vajatu koje je vredno sakupljao.
Na pitanje koje mušterije najviše dolaze, odgovara "Beograđani, na njih sam se baš navikao, a i oni na mene, očigledno".
Ako želite da kupite kod njega svojeručno izrađeni komad obuće, koštaće dosta novca, jer, kako objašnjava, potreban je ogroman utrošak materijala i dr.
"Tu bi neka optimalna cena cipele bila oko 250 evra. Sve manje od toga je nemoguće. U pitanju je suvi kvalitet", navodi on i dodaje da čak ima i svoj model cipele koji "niko ne može da plati".
Specifičnost mu je, kaže, izrada ženskih cipela, iako je, kako naglašava, izradio i muških, "ne zna im se broj", zatim opanaka, oficirskih čizama, gojzerica itd. U lepi, ušuškani prostor gde živi i radi, jednom kad zavirite, ne možete lako da odete.
Sav ambijent otkriva pravu umetničku crtu ovog, već nekoliko decenija kreativnog penzionera, kod kojega su, kao mušterije, dolazile mnoge poznate ličnosti svog vremena, među njima glumac Ljubiša Samardzić, udovica doživotnog predsednika Jugoslavije, Josipa Broza Tita, Jovanka Broz.
Na pitanje kakva je mušterija bila pokojna prva dama, samo je kratko i lakonski odgovorio: "noga lička, cipela bečka".
Inače, njegov sin, Milan Miletić, bivši fudbaler, nekadašnji je omladinski reprezentativac velike Jugoslavije u fudbalu i bio generacija Roberta Prosinečkog, Zvonimira Bobana i ostalih asova.
Komentari (0)